Лунарни календар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Лунарни календар је календар који је заснован на циклусима Месечевих мена. Једини чисто лунарни календар у масовној употреби је исламски календар, чија свака година има 12 лунарних месеци. Особина овакве, чисто лунарне године, је да није повезана са годишњим добима и клизи према ранијим соларним датумима око 11 или 12 дана годишње, враћајући се на исту позицију у односу на соларну годину сваких 33 или 34 исламске године. Овај календар се пре свега користи у верске сврхе, а у Сауди Арабији и у трговачке.

Пошто у соларној години има око 12 лунација (синодичких месеци), овај период од 354,367 дана неки називају лунарна година.

Лунисоларни календари[уреди]

Већина лунарних календара су заправо лунисоларни календари. То значи да календарски месеци одговарају Месечевим циклусима, али се повремено додају интеркаларни месеци како би се ови циклуси усагласили са соларном годином, тј. да би се за лунарни месец могло рећи да је „пролећни“, „летњи“ итд.

Међу оваквим календарима су кинески, хебрејски и хинду календари, као и већина календарских система коришћених у антици. То потиче од тога што година није дељива тачним бројем лунација, па би без додавања интеркаларних месеци, годишња доба клизила сваке године. Зато је потребно да свака друга или трећа година има 13 месеци.

Почетак лунарног месеца[уреди]

Лунарни календари се разликују по томе којим даном почиње месец. У многим календарима (бар у неким периодима) то је одређено првим опажањем српа младог Месеца - нпр. нпр. некада у хебрејском или исламском. Са овога се може прећи на рачунско одређивање календара, у коме је календарски месец апроксимација астрономског циклуса (нпр. данашњи хебрејски календар). У кинеском календару, први дан је астрономски одређен конјункцијом Сунца и Месеца у кинеској часовној зони. Месец такође може почињати и пуним Месецом (север Индије).

Дужина лунарног месеца[уреди]

Трајање Месечеве орбите/циклуса варира око средње вредности и тешко је предвидети. Пошто су осматрања подложна неизвесности и временским условима, а астрономски методи врло сложени, било је покушаја да се створе утврђена аритметичка правила.

Просечна дужина синодичког месеца је 29,530589 дана (29 дана, 12 сати, 44 минута и 2,9 секунди). Ово значи да дужина месеци треба бити наизменично 29 и 30 дана (који се називају шупљи одн. пуни). Распоред шупљих и пуних месеци се може одредити коришћењем продужених разломака и испитивањем сукцесивних апроксимација за дужину месеца у односу на дужину дана. У доњем списку је у бројиоцу број дана, у имениоцу број месеци и после ког периода се јавља грешка од једног дана:

   29 /   1   (грешка: 1 дан после око 2 месеца)
   30 /   1   (грешка: 1 дан после око 2 месеца)
   59 /   2   (грешка: 1 дан после око 33 месеца)
  443 /  15   (грешка: 1 дан после око 30 године)
  502 /  17   (грешка: 1 дан после око 70 године)
 1447 /  49   (грешка: 1 дан после око 3 миленија)
25101 / 850   (грешка: зависно од промене вредности синодичког месеца}

Ови разломци се могу употребити у конструкцији лунарних календара, или у комбинацији са соларним календаром како би се произвео лунисоларни календар. Исак Њутн је око 1700. предложио циклус од 49 месеци (онај са грешком од једног дана у 3000 година) као основу за алтернативно израчунавање дана Ускрса[1]. Ићи на тачнију варијанту би вероватно било бесмислено, јер би у дугом временском периоду до израза дошла промена дужине синодичког месеца. Циклус од 360 месеци у табуларном исламском календару је 24×15 месеци скраћен за један дан.

Извори[уреди]

  1. ^ Reform of the Julian Calendar as Envisioned by Isaac Newton by Ari Belenkiy and Eduardo Vila Echagüe (pdf); Notes and Records of the Royal Society of London (vol 59, no 3, pp. 223-254).

Спољашње везе[уреди]