Bitka na Bajkalskom jezeru
| Bitka na Bajkalskom jezeru | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Oktobarske revolucije | |||||||||||
 Ledolomac Bajkal, koji je potpoljen u toku bitke | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
 Čehoslovačke legije |
.svg){kind=small} Crvena armija | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
| Radola Gajda | |||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 2 parobroda naoružana sa četiri haubice | Brodovi Angara i Bajkal; Odbrana rta i oklopni voz | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| 19 legionara.[1] | Ledolomac Bajkal potopljen, Luka i železnička stanica zapaljeni | ||||||||||
Bitka na Bajkalskom jezeru bila je verovatno jedina bitka koju su vodili ratni brodovi čehoslovačke flote u Prvom svetskom ratu.[2]
Pozadina događaja[uredi | uredi izvor]
U avgustu 1918. godine, čehoslovački legionari pod komandom pukovnika Radola Gajde borili su se protiv Crvene armije za planinske klisure oko Bajkalskog jezera, u kojima su bili vrlo dobro zaštićeni. Gajda je bio zabrinut što je Bajkalsko jezero u potpunosti bilo pod kontrolom brodova Crvene armije, koji su ugrožavali pozadinu čehoslovačkih legionarskih trupa u Rusiji.[3]
Čehoslovački legionari su tokom okupacije bajkalskih luka uspeli da zaplene parobrode Sibirjak, Burjat i Fedosia. Nakon što su naoružali brodove sa četiri haubice oni su ih iskoristili za upade u pozadinu neprijatelja.
Tok bitke[uredi | uredi izvor]
Dana 15. avgusta 1918. godine čehoslovačka legionarska flota je isplovila iz Listvjanke. U podne 16. avgusta 1945. godine flota je praćena maglom stigla na oko 8 km ispred luke Misova. Magla se u tom trenutku povlačila i legionari su mogli da vide luku. Crvenoarnejci su mislili da su to njihovi brodovi koji prevoze namirnice, što je Čehoslovacima omogućilo da se približe luci na 4 km Tek tada su Crvenoarmejci shvatili svoju grešku.[4]
Ledolomac Bajkal stacioniran u luci odmah je započeo pripremu da otvori vatru, ali Čehoslovaci su bili brži. Otvorili su vatru iz haubica na ledolomac Bajkal i na samu luku i železničku stanicu. Ledolomac Bajkal je potonuo nakon preciznog pogodka sa parobroda Sibirjak (sa koga je pucao legionar Kolin) a izbila je i panika na zapanjenoj železničkoj stanici u Misovu.[5]
Dok su stanica i luka bili su u plamenu, nakon oko pola sata granatiranja sa legionarskih brodova, stigao je oklopni voz iz koga su topovi otvorili vatru na čehoslovačke brodove. Međutim nakon obavljenog zadatka legionari su se brzo povukli i mirno i bezbedno se vratili u Listveničin.
U povratku češki brodovi su naišli na još jedan neprijateljski brod, ledolomac Angara, ali su sa njim izbegli borbu, da bi nekoliko dana kasnije legionari zauzeli ovaj ledolomac.[6]
Epilog[uredi | uredi izvor]
Vest o kampanji Čehoslovačke legije u Sibiru tokom leta 1918. godine pozdravili su saveznički državnici u Velikoj Britaniji i Francuskoj, videći operacije legionara kao sredstvo za reorganizaciju istočnog fronta protiv Nemačke.
Američki predsednik Vudro Vilson, koji se odupirao ranijim savezničkim predlozima za intervenciju u Rusiji, popustio je pred domaćim i stranim pritiskom, i odlučio da podrži evakuaciju legionara iz Sibira. U tom smislu početkom jula 1918. objavio je memorandum za pomoć u kome je pozvao SAD i Japan na ograničenu intervenciju u Sibiru radi spasavanja čehoslovačkih trupa koje su boljševičke snage blokirale u Zabajkalu.
Međutim, Čehoslovaci su se već pre toga uspeli da se izborili za svoja prava. U vreme kada se većina američkih i japanskih jedinica iskrcala u Vladivostoku, Čehoslovaci su već bili tamo da ih dočekaju.
Intervencija saveznika u Sibiru nastavila se tako da je do jeseni 1918. u regionu bilo 70.000 japanskih, 829 britanskih, 1.400 italijanskih, 5.002 američkih i 107 francuskih kolonijalnih (vijetnamskih) trupa. Mnogi od ovih kontingenata podržavali su anti-boljševičke Ruse i kozačke zapovednike koji su uspostavili regionalnu vladu nakon čehoslovačkog zauzimanja Transibirske železnice.[7]
Kampanja Čehoslovačke legije u Sibiru impresionirala je savezničke državnike i približila ih ideji o nezavisnoj čehoslovačkoj državi. Kako su legionari tog leta kretali od jedne do druge pobede, Čehoslovački nacionalni savet počeo je da dobija sve više zvaničnih izjava, o neophodnosti priznanja države Čehoslovačkog naroda, od različitih savezničkih vlada.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Roupec., Jiří. „Pět bajkalských zastavení”. jiri.cmunda.roupec.sweb.cz. Arhivirano iz originala 27. 09. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-18.
- ^ The Battle of Lake Baikal explained in 60 SECONDS. (The only Czechoslovakian naval battle ever) (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-04-18
- ^ ARMYWEB.cz. „Bitva na Bajkalském jezeře byla pravděpodobně jediná bitva svedená válečnými loděmi československé flotily”. www.armyweb.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 2022-10-17.
- ^ McNamara, Kevin J. (22 August 2017). "The Battle for Baikal". „The Quarterly Journal of Military History”. HistoryNet.com. 29 (4).
- ^ PRECLÍK, Vratislav. Masaryk a legie, váz. kniha, 219 str., vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím. 2019. ISBN 978-80-87173-47-3.
- ^ Preclík Vratislav: T. G. M. a jeho legionáři právě před sto lety, in ČAS., časopis Masarykova demokratického hnutí, číslo 116, str. 8-16, ročník XXIV., říjen-prosinec 2016, registrace Ministerstva kultury ČR,č.7435, Registrace ISSN 1210-1648
- ^ „Bitva na Bajkalském jezeře | World of Warships – bezplatná online hra | World of Warships”. worldofwarships.eu (на језику: чешки). Приступљено 2022-10-17.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Bisher, Jamie (2005), White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian. London and New York: Routledge. ISBN 0-714-65690-9
- GAJDA, Radola. Moje paměti. Praha: Vesmír, 1920. 178 s
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Námořní bitva Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. мај 2020)
- Československé vojenství - Věřte nevěřte - Archiv 2003
- Gajda, Radola :: G :: Československo (CZK)
