Biljana Kovačević Vučo

Biljana Kovačević Vučo
Lični podaci
Datum rođenja	(1952-05-21)21. maj 1952.
Mesto rođenja	Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Datum smrti	20. april 2010.(2010-04-20) (57 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Obrazovanje	Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

Biljana Kovačević Vučo (Beograd, 21. maj 1952 — Beograd, 20. april 2010) bila je srpska pravnica, borkinja za ljudska prava u Srbiji, publicistkinja, značajna antiratna aktivistkinja.

Biografija

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Položila je pravosudni ispit 1978. godine, a zatim radila kao pravni savetnik u Privrednom sudu u Beogradu (1978 — 1988), a zatim kao viši saradnik u krivičnom i građanskom odeljenju Vrhovnog suda Srbije (1988 — 1996). Od 1996. godine radila je kao advokat u Beogradu, u advokatskoj kancelariji specijalizovanoj za krivično pravo i slučajeve kršenja ljudskih prava.

Bavila se aktivizmom, pisala članke, a bila je aktivna i na političkoj sceni.

Bila je članica Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića, zatim Građanskog saveza Srbije, koji je napustila 1996. godine. Od 2007. godine je članica političkog saveta Liberalno-demokratske partije.

Ćerka je general-pukovnika JNA Veljka Kovačevića i Istranke Ines Valo.

Preminula je 20. aprila 2010. u Beogradu, od sepse. Sahranjena je 23. aprila na Novom groblju u Beogradu.

Značajni pravni i aktivistički angažmani

Učestvovala je u osnivanju više nevladinih organizacija u Beogradu: Saveta za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu, Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Jugoslovenske akcije NVO i nezavisnog sindikata „Nezavisnost“. Bila je članica Radne grupe za budućnost bivše Republike Jugoslavije, a u Centru za tranziciju ka demokratiji bila je predsednica Izvršnog odbora. Jedan je osnivača Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM (nekadašnji Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava) gde je bila predsednica od 1997.

Zastupala je i žrtve kršenja ljudskih prava pred nacionalnim i međunarodnim telima (Komitet UN za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava). Zastupala je novinara Željka Bodrožića u jedinom slučaju koji je dobijen protiv Srbije, pred komitetom UN za ljudska prava.

Autorka je mnogih publikacija i članaka.

Imala je podršku priznatih međunarodnih nevladinih organizacija kao što su Amnesty International, Front Line, Urgent Action Fund for Women's Human Rights.

Sa Sonjom Biserko, Borkom Pavićević, Seškom Stanojlović i Nikolom Barovićem je sarađivala pri osnivanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Staša Zajović je govorila o Biljaninom predviđanju da će doći do masovnog kidnapovanja onih vrednosti za koje su se zalagale, što je kritika usmerena protiv ultradesničarskih snaga i njihovih zločina. U Borkinom Centru za kulturnu dekontaminaciju se mogao pogledati film sa insertima iz TV emisija u kojima je Biljana gostovala. Biljana Kovačević Vučo je učestvovala i u antiratnim protestima u Miloševićevoj Srbiji, kao i protestima protiv kršenja ljudskih prava u Srbiji nakon 5. oktobra. Bila je jedna od nekoliko najistaknutijih beogradskih antiratnih i antifašističkih aktivistkinja. U njen aktivistički angažman spada i odbrana dezertera iz ratova 90-ih, kao i kampanja da se usvoji zakon o Prigovoru savesti i pravo na civilnu službu, a pored toga je i jedna od autorki Deklaracije o Srebrenici.

Nagrade

Dobila je nagradu "Ledolomac" za "najhrabrije i najupornije zalaganje za demokratiju, ljudska prava i slobode i čuvanje i razvijanje vrednosti građanskog društva u 2008. godini", što je nagrada koju joj je dodelila Liberalno demokratska partija.

Fond "Biljana Kovačević-Vučo" je osnovan 2010. godine, a od 2011. godine istoimena nagrada se dodeljuje svake godine na 21. maj, Biljanin rođendan, kao priznanje za napore da se unaprede i zaštite ljudska prava.