Božji kedrovi

Božji kedrovi
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Božji kedrovi حرش أرز الربّ
Mesto	Liban
Koordinate	34° 14′ 37″ S; 36° 02′ 54″ I
Površina	102, 646 ha (11.000.000, 69.500.000 sq ft)
Kriterijum	prirodna: iii, iv
Referenca	850.
Upis	1998. (22. sednica)
Veb-sajt	http://whc.unesco.org/en/list/850

Božji kedrovi (arap. حرش أرز الرب) čine jedan od poslednjih predela obraslih šumama Libanskog kedra (Cedrus libani) koje su se u davna vremena prostirale širom planine Liban. Drvnu građu iz ove šume su koristili Feničani, Asirci, Vavilonci i Persijanci. Egipćani su je koristili za brodogradnju; Osmansko carstvo je koristilo kedrovinu u izgradnji pruga.

Istorija

Libanske planine su nekada bile potpuno prekrivene gustom kedrovom šumom, te je stoga stablo kedra simbol ove zemlje. Nakon viševekovnog krčenja šuma, površina pokrivenosti ove vrste je znatno smanjena.

Prema jednoj legendi, desila se bitka između polubogova i ljudi zbog prelepe božanske šume Kedra u blizini južne Mesopotamije. Ova šuma, koju je nekada štitio bog Enlil, bila je potpuno pusto zemljište kada su ljudi došli na to područje pre 4 700 godina, posle pobede nad čuvarima šume, polubogova. Takođe se pominje i to da je Gilgameš koristio kedrovinu pri izgradi svog grada.

Tokom istorije, kedrovinu su eksploatisali Feničani, Egipćani, Asirci, Vavilonci, Persijanci, Rimljani, Izraelci i Turci. Feničani su koristili kedar za izgradnju svoje trgovačke flote. Trebale su im grede za brodove i kedrova šuma im je pomogla da postanu „prva prekomorska trgovačka nacija na svetu“. The Phoenicians used the Cedars for their merchant fleets. They needed timbers for their ships and the Cedar woods made them the “first sea trading nation in the world” Egipćani su koristili kedrovu smolu pri procesu mumificiranja i kedrove kutije za čuvanje „svojih drevnih svitaka papirusa sa dragocenim hijeroglifima“. Kralj Solomon je poručio kedrovinu radi izgrade svog hrama u Jerusalimu. Međutim, rimski imperator Hadrijan je ove šume proglasio „carskim vlasništvom“, te je uništavanje šuma kedra privremeno zaustavljen.

Briga za biblijskim „Božjim kedrovima“ doseže sve do 1876. godine, kada je 102 hektara sadnica okruženo visokim kamenim zidom, plaćenim od strane kraljice Viktorije, da štiti mlade izdanke od koza. Ipak, tokom Prvog svetskog rata, britanske trupe su koristile kedar za izgradnju pruga.

Vremenom je eksploatacija kedrovine dovela do smanjenja broja kedrovih stabala u Libanu. Međutim, Liban je još uvek poznat po svojoj kedrovini, jer je njeno stablo simbol države i nalazi se na libanskoj zastavi. Drveće opstaje u planinskim oblastima, gde još uvek predstavlja dominantnu biljnu vrstu. To je slučaj na padinama planine Makmel koja se izdiže nad dolinom Kadiša, gde se Božji kedrovi mogu naći i na nadmorskoj visini od više od 2.000 metara. Četiri stabla su dostigla visinu od 35 metara, a njihove krune dostižu 12-14 metara u širinu. Starost dvanaest stabala se procenjuje na više od hiljadu godina, a oko 400 drugih na preko stotinu godina.

Svetska baština

Na 22. sednici UNESKO-a 1998. godine, Božji kedrovi su dodati na listu Svetske baštine.

Trenutni status

Šuma je sada strogo zaštićena. Moguće je obići je uz pratnju ovlašćenog vodiča. Nakon preliminarne faze u kojoj je zemlja očišćena od nanosa, bolesne biljke tretirane, a zemljište nađubreno, „Komitet prijatelja kedrove šume“ pokrenuo je program pošumljavanja tokom 1985. Ovi napori će se uočiti tek nakon nekoliko decenija zbog kedrovog sporog rasta. U ovim oblastima zimi se može videti neverovatan prizor, a stabla su pokrivena slojem snega.

Galerija

• 
  Šuma božjih kedrova zimi
• 
  Čvorovi na stablima kedra
• 
  Šišarke kedra
• 
  Stablo kedra