Boris Geljfand

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boris Geljfand
Tokom Tata Steel Chess, 2012.
Lični podaci
Puno imeBoris Abramovič Geljfand
Datum rođenja(1968-06-24)24. jun 1968. (55 god.)
Mesto rođenjaMinsk, Beloruska SSR, Sovjetski Savez,
DržavljanstvoSovjetski Savez
Izrael
Karijera
TitulaVelemajstor (1989)
Fide rejting2724 (april 2024)
Najveći rejting2777 (novembar 2013)
Rangiranje46 (decembar 2017)
Najveće rangirnje3 (jul 1990)

Boris Abramovič Geljfand (blr. Барыс Абрамавіч Гельфанд; rus. Борис Абрамович Гельфанд; hebr. בוריס אברמוביץ' גלפנד; rođen 24. juna 1968) je izraelski šahovski velemajstor.

Šestostruki učesnik turnira kandidata (1991, 1994-95, 2002, 2007, 2011, 2013), osvojio je Šahovski svetski kup 2009. a 2011 turnir kandidata, što ga je učinilo izazivačem u borbi za titulu prvaka sveta u šahu 2012. Iako je meč sa šampionom Višvanatanom Anandom završen rezultatom 6-6, Geljfand je izgubio odlučujući taj-brejk u ubrzanom šahu 2½–1½.[1]

Geljfand je osvojio velike turnire u Vejk en Zeu, Tilburgu, Moskvu, Linaresu i Dos Ermanas. On je učestvovao na jedanaest šahovskih olimpijada i držao mesto u prvih 30 igrača na rang listi FIDE od januara 1990. godine do oktobra 2017. godine.[2]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Boris Geljfand je rođen u Minsku, Beloruska SSR, 24. juna 1968. Njegovi roditelji, Avram i Nela, su bili inženjeri. Njegov otac mu je kupio knjigu o šahu, Putovanje u Šahovsko kraljevstvo, Averbaha i Bejlina, kada mu je bilo pet godina.[3]

Pošto je prepoznat kao talenat, prvi trener Geljfanda od 1974. do 1979. godine bio je Edvard Zelkind. Ubrzo nakon toga, on je studirao kod Tamare Golovej dve godine i kod IM Alberta Kapenguta dvanaest godina. Od 1980-83, je pohađao školu Tigrana Petrosjana. Rani uspesi uključuju osvajanje Memorijala Sokolski 1983. godine i uzastopnih Beloruskih šahovskih šampionata u 1984-5. Pobedio je 1985. godine na juniorskom prvenstvu Sovjetskog Saveza postigavši 9/11 a bio je drugi iza Jurija Balašova 1986. godine na međunarodnom turniru Minsku.[4]

Na julskoj FIDE erjting listi 1987. godine Geljfand se prvi put pojavljljuje u prvih 100 igrača, na osamdesetom mestu.[5] Postao je juniorski šampion Evrope u 1987. godini podelio drugo mesto na takmičenju Mladi majstori Sovjetskog Saveza održanom u Uzgorodu i podelio šesto mesto na kvalifikacionom prvenstvu Sovjetskog Saveza u Sverdlovsku 1987. godine sa 10/17. Geljfandov uspeh doveo ga je u prvioh 40 svetskih igrača. Nakon što je podelio prvo mesto na takmičenju Mladi majstori Sovjetskog Saveza održanom 1988. godine u Viljnusu i u B-grupi OHRA turnira u Amsterdamu,[6] on je osvojio drugo mesto na svetskom juniorskom prvenstvu iza Žoela Lotea u taj brejku i podelio prvo mesto sa Sergejom Dolmatovim u Klaipedi na kvalifikacionom turniru Sovjetskog Saveza. Geljfand je podelio evropsku juniosku titulu sa Aleksejem Dreevim u decembru 1988. godine, osvojio memorijal Barča održana u Debrecinu, Mađarska, sa 7/10 i predvodio reprezentaciju Belorusije do trećeg mesta na juniorskom ekipnom šampionatu Sovjetskog Saveza u Kramatorsku.[7][8]

Zvezda u usponu[uredi | uredi izvor]

Geljfandovo prvo pojavljivanje na prvenstvo Sovjetskog Saveza je održanom u Odesi, u 1989. godini, donelo mu je deobu drugog mesto sa Aleksandrom Beljavskim, Dolmatovim i Vereslavom Eingornim, zasluživši nagradu za „najveći broj žrtava materijala u toku turnira”.[9] Ubrzo nakon toga, on je pobedio u Palma de Maljorki sa 7½/9.

Dobio je poziv za učešće na velikim turnirima u 1990. godini, završio na drugom mesto iza Gari Kasparova sa 7½/11 u Linaresu i Dortmundu,[10][11], podelio prvo sa Ivančukom na Međuzonskom turniru u Manili i bio treći u Tilburgu.[12] Na Turniru kandidata na početku 1991. godine, Geljfand je pobedio Predraga Nikolića sa 5½-4½, ali je izgubio u narednom kolu od Najdžela Šorta 3-5.[13] Uprkos razočarenju, Geljfand je osvojio prvo mesto u Beogradu sa 7½/11 i podelio drugo mesto sa Kasparovim u Ređo Emilija, pola boda iza Višvanatana Anand.[14][15] Podelio je prvo mesto sa Valerijem Salovim u Vajk an Zeu u 1992. godini, podelio drugo mesto u Minhenu, izgubivši u finalu Tilburga od Makla Adamsa i deli prvo mesto sa Anandom na Aljehinovom memorijalu, održanom u Moskvi.

Solidno drugo mesto u Minhenu 1993. godine prethodilo je njegovoj najvećoj turnirskoj pobedi do ovog trenutka, osvajanju Međizonskog turnira u Bielu sa rezultatom 9/13, čime je osvojio mesto na Turniru kandidata 1994.[16] Geljfand je porazio Adamsa sa 5-3 u četvrtfinalu, i Vladimira Kramnika sa 4½-3 ½ u polufinalu a izgubio od Anatolija Karpova u finalu sa 6-3 1995. godine.[17]

Geljfand ostaje stalno prisutan u TOP 20 igrača sveta, osvojivši 1994. godine turnire Dos Ermanas i Kap Dagd, Beograd 1995. godine, podelivši prvo mesto u Tilburgu i Beču 1996. godine, zauzeo je treće mesto u Dortmundu i podelio drugo mesto u Groningenu. On je zauzeo treće mesto na jakom turniru u Bielu i bio drugi na Memorijalu Rubinštejna održanom u Polanica Zdroju. Geljfandov najbolji rezultat na FIDU Prvenstvima svetapo nokaut sistemu je bio u 1997. godini, kada je pobedio Žoela Lotea (4—2), Vladislava Tkačeva (3 ½ -2½) i Dreva (2.5-1.5), pre nego što je ispao u polufinalu od budućeg pobednika turnira Ananda (1½-½).[18]

U 1998. Geljfand je osvojio Memorijal Rubinštejna, izgubio na Kap Dagd turniru po nokaut sistemu u finalnom meču protiv Karpova nakon što mu je isteklo vreme u odlučujućoj brzopoteznoj partiji tajbrejka, dok je imao pobedničku poziciju,[19] osvojio 1999. Sigeman & Co turnir održan u Malmeu i Memorijal Rubinštajna u 2000. godini. U 2001. godini Geljfand je podelio prvo mesto Melodi Amber turniru u ubrzanom šahu (završivši prvo mesto sledeće godine) i zauzeo treće mesto u Astani. Sledeće godine on je podelio prvo na NAO mastersu u Kanu, osvojio Kap Dagd i učestvovao na meču u ubrzanom šahu „Rusija protiv sveta”, postigavši 6/10 za pobednički svetski tim. Igrao je u Dortmundu, što je bio kandidat Turnir kandidata za Klasično svetsko Prvenstvo u šahu 2004, ali je samo uspeo da završi na trećem mestu u svojoj kvalifikacionoj grupi, tako da se nije kvalifikovao za plej-of.[20]

Corus Chess 2006

U 2003. podelio je treće mesto u Engienu i 2004. pobedio u Pamploni. Geljfand je podelio prvo mesto na pozivnom turniru u Bermudi i u Bieli 2005. Završio je na šestom mestu na Svetskom šahovskom kupu 2005, obezbedivši mesto na Turniru kandidata 2007.[21] U 2006. Geljfand je podelio peto mesto sa Sergejom Karjakinom ostvarivši 7/13 na Korusu i podelio treće mesto u Dortmundu.

Geljfand je pobedio na mečevima kandidata protiv Rustama Kasimadžanova 5½-3 ½ i Gate Kamskog 3½- ½, da bi se kvalifikovao za Svetsko prvenstvo, održano u Meksiko sitiju.[22] Uprkos činjenici da je bio sedmi nosilac na Svetskom šahovskom prvenstvu 2007 po FIDE rejtingu, Geljfand je izazvao uzbuženje u finišu podelivši drugo mesto (treći na taj brejk) sa Vladimirom Kramnikom, samo poen iza Višvanatana Ananda.[23] Takođe je remizirao u meču sa Davidom Navarom 2-2, stigao do polufinala AKP Kupa u ubrzanom šahu u Odesi, podelio prvo mesto sa Širovim, Ivanom Sokolovim i Fridmanom na Kalatrava turniru u ubrzanom šahu i podelio treće mesto na Taljovom memorijalu.[24] Nastupao je za Izrael na Makabijanskim igrama u Izraelu 2009. godine.[25]

Svetsko Prvenstvo 2012.[uredi | uredi izvor]

Na Svetskom šahovskom kupu 2009, Geljfand je bio prvi nosilac, i pobedio Judit Polgar, vladajućeg svetskog juniorskog šampiona Maksima Višje-Lagrav, Dmitrija Jakovenkog Sergeja Karjakina da bi stigao do finala. Zatim se suočio sa bivšim FIDE šampionom sveta Ruslanom Ponomarevim u borbi za prvo mesto i pobedio sa rezultatom 7-5 u plej-ofu.[26]. Osvajanjem Svetskog šahovskog kupa 2009, Geljfand se kvalifikovao za Turnir kandidata za prvenstvo sveta u šahu 2012.

U maju 2011. godine, Geljfand je učestvovao mečevima kandidata u Kazanju, Rusija, gde je bio četvrti nosilac. U četvrtfinalu on je pobedio u trećoj partiji nakon teške borbe crnim figurama Najdorfovoj odbrani Šakrijara Mameđarova 2½–1½ i da se plasira u polufinale, gde se suočio sa Amerikancem Gatom Kamskim. Posle prve četiri partije koje su završene rezultatom 2-2, Kamski je dobio treću partiju plej-ofa u ubrzanom šahu i poveo sa 2-1, prisiljavajući Geljfanda da pobedi crnim figurama u poslednjoj partiji da bi izbegao eliminaciju. Geljfand je bio na nivou zadatka i u završnom plej-ofu koji je igran u brzopoteznom šahu pobedio sa 2-0 za prolazak u finale. U finalu se suočio sa Aleksandrom Griščukom. Posle remija u prvih pet partija, Geljfand je dobio šestu i poslednju partiju belim figurama igrajući Grinfeldovu odbranu što mu je donelo pobedu u meču i na turniru 3 ½ –2½.[27]

Kao pobednik turnira kandidata, Geljfand se susreo sa Anandom u meču za titulu svetskog prvaka 2012.[28] Bio je to prvi put nakon nekoliko decenija (od meča između Karpova i Korčnoja 1981), da je vladajući šampion sveta branio svoju titulu protiv starijeg izazivača. Geljfandova pobeda u sedmoj partiji donela mu je vođstvo u meču, ali je izgubio osmu partiju u 17-poteznoj minijaturi, najkraćoj odlučujućoj partiji u istoriji svetskog Prvenstva. Meč se završio sa 6-6, ali je Anand pobedio plej-ofu u ubrzanom šahu 2½–1½, i sačuvao titulu.

Karijera posle Moskve[uredi | uredi izvor]

Ubrzo posle meča, Geljfand deli prvo mesto sa Veselinom Topalovim i Mameđarovim na FIDE Gran-pri manifestaciji, održanoj u Londonu, ostvarivši u poslednjem kolu pobedu nad Kasimdžanovim, postigavši 7/11. On je igrao u 2013. Turnir kandidata, koji je održan u Londonu, od 15. marta do 1. aprila. Završio je na petom mestu, sa 6½/14.[29]

Geljfand-Adams, Spomen Alehina 2013

Na Aljehinovom memorijalu, koji je održan od 20. aprila do 1. maja, Geljfand deli prvo mesto sa Aronjanom, koji ga je pobedio u drugom taj-brejku (broj pobeda). Postigao je 5½/9.[30]

Od juna 2013. godine, Geljfand je osvojio Taljev memorijal pobedivši Aleksandra Morozeviča, Fabijana Karuana i Hikaru Nakamuru, postigavši 6/9, pola poena ispred Magnusa Karlsena.[31] Dobio je 18 rejting poena na rang listi i postigao svoj najveći rejting Elo rejting do toga vremena 2773.[32] Geljfand je podelio prvo mesto sa Karuanom u finalnom FIDE Gran-Priju u Parizu. On je osvoji 11.9 rejting poena i ponovo postavio lični rekordni rejting od 2777. Završio je kao četvrti u generalnom plasmanu sa 325 poena što nije bilo dovoljno za plasman na turnir kandidata zbog slabih rezultata u Taškentu i Pekingu. Podelio je prvo sa Karuanom na sledećem Gran-Pri turniru, održanom u Bakuu.

Ekipni rezultati[uredi | uredi izvor]

Šahovske Olimpijade[uredi | uredi izvor]

Geljfand je učestvovao na ukupno jedanaest Šahovskih olimpijada, predstavljajući Sovjetski Savez jednom 1990. godine, Belorusiju dva puta 1994. i 1996. godine, a Izrael osam puta od 2000-14.[33] Postigao je ukupno 62½ poena iz 105 partija (+26 =73 -6).

Olimpijada Pojedinačni rezultat Rezultat ekipe
Novi Sad, 1990 6/9 (10.) Zlato
Moskva 1994 6/11 (45.) 12.
Jerevan 1996 6/10 (24.) 33.
Istanbul 2000 7/11 (18.) 5.
Bled 2002 5/8 9.
Kalvija 2004 6/11 (43.) 5.
Torino 2006 5/9 (46.) 4.
Drezden 2008 7½/10 (srebro) Srebro
Hanti Mansijsk 2010 4½/9 (19.) Bronza
Istanbul 2012 4½/8 (15.) 26.
Tromso 2014 5/9 (22-og) 9.

Drugi međunarodni ekipni rezultati[uredi | uredi izvor]

Zajedno sa Šahovskim olimpijadama, Geljfand je nastupao dva putana pozivnom Svetskom ekipnom šahovskom šampionatu (Izrael), pet puta na Evropskom ekipnom šahovskom prvenstvu (SSSR 1989, Izrael 1999-2005) i Sovjetskom ekipnom šahovskom prvenstvu (Belorusija), osvojivši ekipno „zlato” i dva ekipna „srebra” na EEŠP:

Ekipni Turnir Pojedinačni rezultat Rezultat ekipe
1986  Sovjetsko ekipno prvenstvo 6/9 7.
1989 Ekipno prvenstvo Evrope 4/6 (8.) Zlato
1999 Ekipno prvenstvo Evrope 2½/7 (32.) 7.
2001 Ekipno prvenstvo Evrope 5/8 (4.) 6.
2003 Ekipno prvenstvo Evrope 5½/9 (8.) Srebro
2005 Ekipno prvenstvo Evrope 4½/8 (12.) Srebro
2005 Svetsko ekipno prvenstvo 3 ½ /7 (5.) 6.
2010 Svetsko ekipno prvenstvo 3/7 (6.) 7.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Geljfand je emigrirao u Izrael i nastanio se u Rišon LeCionu, gde je postao najbolje rangirani izraelski šahista. Oženio se Majom.[34] on je fudbalski fan i član fudbalskog kluba Barselona.[35]

Stil igre[uredi | uredi izvor]

Pokušao sam da učim od svih igrača, ali, nema sumnje, najviše sam bio impresioniran Jurijem Razuvajevim i „Akibom Rubinštajnom” Valerija Mirahverija... Stremljenje ka dubokoj igri u otvaranju, „dugi plan”, to je kada se igra od početka do kraja po jednom ključu... To je ono što volim u šahu, a to dolazi od Akibe.

Boris Geljfand, Crestbook interview, prvi deo.

Geljfand je poznat po svojoj jakoj pozicionoj svesti i preciznoj strateškoj igri. U Geljfandovoj autobiografiji Moje najupečatljivije partije, Kramnik je napisao u predgovoru: „On nije samo - a ovo je na raspolaganju samo nekolicini - vrlo svestran igrač, on je u stanju da igra podjednako dobro u najrazličitijim pozicijama... Ova neumoljiva doslednost u sprovođenju njegovih strateških koncepata, po mom mišljenju, osnovna je crta Borisa Geljfanda, šahiste”.[36] Jakov Agard prokomentarisao je, „Ali Geljfand nije prirodni napadač; umesto toga, on je duboko strateški igrač koji voli da uđe u logiku pozicije - i drži sve pod kontrolom”.[37]

Geljfand je zapažen kao igrač koji sa belim figurama igra 1.D4[38] i kao stručnjak u Najdorfovoj Sicilijanki, Ruskoj odbrani, Slovenskoj odbrani, i Kraljevoj indijskoj odbrani, sa crnim figurama. Tokom Meča za svetskog prvaka u 2012. godini Anandov tim je istakao njegov nagli prelaz od očekivanog Najdorfa i Ruskog otvaranja u Svešnikovu sicilijanku i Grinfilda.[39]

U školi Tigrana Petrosjana, on se sastao sa bivšim šampionom sveta lično, i dobio savet: Sećam se, Tigran Petrosjan mi je rekao: „Nikada ne pravi potez bez ikakve ideje, čak i ako se igra brzopotezno. Uvek misli!”'.[40]

Objavljene knjige[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Israeli grandmaster Gelfand loses World Chess Championship Haaretz.com Eli Shvidler Published 2 April 2008
  2. ^ Administrator. „Gelfand, Boris ISR FIDE Top Chess Player”. ratings.fide.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  3. ^ Boris Gelfand: "A person should try to achieve maximum success in his business" ChessPro.ru Accessed 20 June 2015
  4. ^ Minsk International 1986 Chessmetrics Accessed 27 September 2014
  5. ^ July 1987 FIDE Rating List FIDE lists. Accessed 26 September 2014
  6. ^ OHRA-B Amsterdam July 1988 Chessmetrics Accessed 10 October 2014
  7. ^ EU U20s Championship, Arnhem 1988 Chessmetrics Accessed 10 October 2014
  8. ^ Debrecen 1989 Chessmetrics Accessed 10 October 2014
  9. ^ The Soviet Championships (1 izd.). Cadogan Chess. 1998. str. 215—216. ISBN 978-1-85744-201-4. 
  10. ^ Linares 1990 Crosstable Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2013) Toledochess.com Accessed 10 October 2014
  11. ^ Dortmund Sparkassen Chess Meeting 1990 ChessFocus.com Accessed 10 October 2014
  12. ^ Manila Interzonal Tournament 1990 Mark-Weeks Accessed 10 October 2014
  13. ^ 1991-93 Candidates Matches Mark Weeks Accessed 10 October 2014
  14. ^ Belgrade Investbank 1991 365Chess.com Accessed 10 October 2014
  15. ^ Reggio Emilia 9192 365Chess.com Accessed 10 October 2014
  16. ^ 1993 Biel FIDE Interzonal Tournament Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  17. ^ 1994-96 FIDE Candidates Matches Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  18. ^ 1997 FIDE Knockout Matches Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  19. ^ Karpov wins the Cap D'Agde rapid tournament TheWeekInChess Published 2 November 1998
  20. ^ 2002 Dortmund Candidates Tournament Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2017) Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  21. ^ 2005 World Cup Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  22. ^ 2007m Candidates Matches Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  23. ^ 2007 Mexico City Mark Weeks Accessed 11 October 2014
  24. ^ 4 Mas rapido in Calatrava ChessNinja Published 11 April 2007
  25. ^ „Evgeniy Najer and Ian Nepomniachtchi lead Maccabiah International Chess Festival 2009 | Chessdom Chess”. Arhivirano iz originala 29. 07. 2017. g. Pristupljeno 19. 04. 2018. 
  26. ^ Gelfand beats Ponomariov to win the Cup Chessbase Published 14 December 2009
  27. ^ 2011 Candidates Event Mark Weeks 11 October 2014
  28. ^ Official FIDE World Championship 2012 Site Arhivirano 2012-05-31 na sajtu Wayback Machine
  29. ^ „Tournament standings”. FIDE. Arhivirano iz originala 17. 12. 2013. g. Pristupljeno 6. 4. 2013. 
  30. ^ Aronian and Gelfand win Alekhine Memorial 2013 ChessBase. Published 1 May 2013. Archived from the original on 5 May 2013. Retrieved 13 October 2014.
  31. ^ Tal Final: Gelfand wins, Carlsen clear second ChessBase. Published 23 June 2013. Archived from the original on 25 June 2013. Retrieved on 13 October 2014
  32. ^ July 2013 FIDE Rating List: Caruana and Gelfand with Personal Records Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jul 2020) chess-news.ru Published 30 June 2013
  33. ^ Men's Chess Olympiads: Boris Gelfand OlimpBase Accessed 27 March 2011]
  34. ^ Wife backs Boris Gelfand to win against Anand. Indianexpress.com Published 22 May 2012
  35. ^ Boris Gelfand - "hope to play until the age of 75" (in Hebrew) Tomer Ganor, Ynet.co.il Accessed 19 October 2013
  36. ^ Gelfand 2005, str. 7. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGelfand2005 (help)
  37. ^ Grandmaster Preparation - Attack & Defence. Quality Chess. str. 67. ISBN 9781907982699. 
  38. ^ Gelfand at Crestbook II Chess In Translation Published 20 June 2010
  39. ^ "The toughest so far" Frontline.in Published June 2012
  40. ^ Gelfand, Boris (2005). My most memorable games. Zurick, Switzerland: Edition Olms. ISBN 978-3-283-00453-8. OCLC 63265569. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Boris Geljfand na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борис_Гељфанд&oldid=26828279”