Pređi na sadržaj

Braća Limijer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ogist Limijer
Datum rođenja(1862-10-19)19. oktobar 1862.
Mesto rođenjaBezansonFrancuska
Datum smrti10. april 1954.(1954-04-10) (91 god.)
Mesto smrtiLionFrancuska
Luj Limijer
Datum rođenja(1864-10-05)5. oktobar 1864.
Mesto rođenjaBezansonFrancuska
Datum smrti6. jun 1948.(1948-06-06) (83 god.)
Mesto smrtiBandolFrancuska

Braća Limijer, Ogist Mari Luj Nikolas (fr. Auguste and Louis Lumière; Bezanson, 19. oktobar 1862Lion, 10. april 1954) i Luj Žan (5. oktobra 18646. juna 1948)[1][2] bili su francuski hemičari, industrijalci, pronalazači i autori prvog filma u istoriji.[3][4]

Biografija

[uredi | uredi izvor]
Ogist (levo) i Luj Limijer (desno).
Kinematograf
Holivudska staza slavnih, Ogist Limijer
Holivudska staza slavnih, Luj Limijer
Limijerova kuća

Braća Limijer rođena su u Bezansonu, Francuska, u porodici Šarla-Antoana Limijera (1840–1911)[5] i Žane Žozefin Kostil Limijer, koji su se venčali 1861. i preselili u Bezanson, gde su osnovali mali fotografski portretni studio gde su Ogist i Luj Rođeni. Oni su se preselili u Lion 1870. godine, gde su rođeni sin Eduar i tri ćerke. Ogist i Luj su pohađali La Martinier, najveću tehničku školu u Lionu.[6] Njihov otac Šarl-Antoan osnovao je malu fabriku za proizvodnju fotografskih ploča, ali čak i sa Luisom i mladom sestrom koji su radili od 5 do 23 sata. bila je na ivici bankrota, a do 1882. izgledalo je kao da će propasti. Kada se Ogist vratio iz vojne službe, dečaci su dizajnirali mašine neophodne za automatizaciju proizvodnje ploča njihovog oca i osmislili veoma uspešnu novu foto ploču, 'plave etikete', a do 1884. fabrika je zapošljavala desetak radnika. Do 1894. fabrika koju su braća osnovala u Lionu za izradu fotografskog materijala: hartija, hemikalija, proizvodila je 15 miliona ploča godišnje. Radili su na unapređivanju kinematoskopa Tomas Alva Edisona. Godine 1895, patentirali su svoju verziju prve filmske kamere i projektora, kinematograf. Izumeli su postupak snimanja u prirodnim bojama i održali prvu filmsku predstavu na svetu. Njihov filmovi Ulazak voza u stanicu i Izlazak radnika iz fabrike (La sortie des usines Lumiere), koje su zvanično prikazali publici u Parizu 28. decembra 1895. smatraju se prvim u istoriji filma.[7]

Godine 1896. braća su, predvođena Lujem, napravila više od 40 filmova snimajući svakodnevni život u Francuskoj. Pravili su prve filmske žurnale, šaljući snimateljske ekipe širom sveta da snime nov materijal i prikažu njihove filmove. Pored svih filmova koje je Luj režirao on je producirao oko 2000 filmova. Braća Limijer su zaslužni i za neke od osnovnih izuma u kolor fotografiji. Postavili su teoriju u kojoj su koloidima pripisali glavnu ulogu u mnogim životnim procesima.

Iako su braća Maks i Emil Skladanovski iz Nemačke, tvorci uređaja pod nazivom bioskop, i Francuz Anri Žoli koji je izumeo fotozootrop, kao i drugi, predstavljali javnosti svoje: eidoloskope, fantoskope, vitaskope, Lantamovu petlju (Latham loop) i panoptikon, braća Limijer zaslužuju da budu izdvojena od ostalih izumitelja. Njihove prenosive kamere sa ručnim upravljanjem omogućile su da se snimaju, štampaju i projektuju pokretne slike. Ubrzo su se po celom svetu snimali portreti, prizori iz života, kao i filmovi vojničkog, komičnog i panoramskog sadržaja. Ovi spontani isečci iz života, u trajanju od 15 do 20 sekundi, doveli su do izražaja ograničenja Diksonovih kratkometražnih filmova, koji su bili vezani za studio. Filmovi braće Limijer više su se oslanjali na dokumentarnost snimljenih prizora tadašnje fotografije nego na teatarsku postavku. Njihova scenska dubina doprinosila je realističkom prikazu ulaska voza u stanicu La Siota, a osnovna narativna struktura, koja je sadržala početak, sredinu i kraj, bila je prisutna čak i u filmu Izlazak radnika iz fabrike Limijer Filmski žurnali braće Limijer, čije su odlike užurbanost i realističnost, predstavljaju preteču stila sovjetskih dokumentarista i italijanskih neorealista, dok film Bebin doručak (Repas de bebe) odlikuje izrazito porodična atmosfera. Na programu Limijerovih našao se i film Poliveni polivač (L'Arrouseur arrose), prva filmska komedija i najraniji narativni film. U tom filmu nestašni dečak podiže nogu sa creva u trenutku kada baštovan zagleda kraj creva da vidi zbog čega voda ne teče.

Brzina kojom se u kinematografiji razvio složeni kodeks trenutno prepoznatljivih narativnih simbola, kao i filmski jezik i poetika, još je impresivnija ako se filmska praistorija uporedi sa praistorijom drugih oblika umetnosti, poput romana.

Ipak, u početku istorije filma većina nije smatrala film, zasnovan na trivijalnoj literaturi, stripovima, popularnoj fotografiji i melodrami, oblikom umetnosti. Film se tretirao kao vašarska atrakcija, mađioničarski rekvizit. Putujući prikazivači su prikazivali svoje filmove na vašarima i karnevalima. Kao prvi pravi filmski umetnik smatra se da bio je francuski iluzionista, otac narativnog filma, Žorž Melijes (Georges Melies). Međutim, projekcija filma braće Limijer od 28. decembra 1895. smatra se najznačajnijim datumom u istoriji filma.

Prve filmske projekcije

[uredi | uredi izvor]

Dana 22. marta 1895. u Parizu, u „Društvu za razvoj nacionalne industrije“, pred malobrojnom publikom, u kojoj je bio i Leon Gomo, tadašnji direktor kompanije Komptoar Ženeral de la Fotografi, Limijeri su privatno prikazali jedan film, La Sortie de l'usine Lumière à Lyon. Glavni fokus konferencije Luja Lumijera ticao se nedavnih dešavanja u fotografskoj industriji, uglavnom istraživanja polihromije (fotografije u boji). Na Lumijerovo iznenađenje pokretne crno-bele slike su privukle više pažnje nego fotografije u boji.[8] Svetla napuštaju fabriku svetla u Lionu 1895

Scena iz Limijerovog filma La Sortie de l'Usine Lumière à Lyon 1895.

Limijerovi su održali svoju prvu plaćenu javnu projekciju 28. decembra 1895. u Indijskom salonu Velikog kafea u Parizu.[9] Ova prezentacija se sastojala od sledećih 10 kratkih filmova, u trajanju od po 50 sekundi svaki, (po redosledu prezentacije):[10][11]

  1. La Sortie de l'usine Lumière à Lyon (doslovno, „Izlaz iz Limijerove fabrike u Lionu”, ili, pod uobičajenijim engleskim naslovom, Radnici napuštaju fabriku Limijer), 46 sekundi
  2. Le Jardinier (l'Arroseur Arrosé) („Baštovan“, ili „Isprskani prskaličar“), 49 sekundi
  3. Le Débarquement du congrès de photographie à Lyon („iskrcavanje Kongresa fotografa u Lionu“), 48 sekundi
  4. La Voltige („Jahači konnjskih trikova”), 46 sekundi
  5. La Pêche aux poissons rouges („Pecanje zlatne ribice”), 42 sekundi
  6. Les Forgerons („Kovači”), 49 sekundi
  7. Repas de bébé („Doručak za bebe“ (doslovno „obrok za bebe“)), 41 sekunda
  8. Le Saut à la couverture („Skakanje na ćebe”), 41 sekunda
  9. La Place des Cordeliers à Lyon („Trg Kordelijer u Lionu“—ulična scena), 44 sekunde
  10. La Mer (Baignade en mer) („more [kupanje u moru]“), 38 sekundi

Svaki film koji je dugačak 17 metara, kada se ručno provuče kroz projektor, traje otprilike 50 sekundi.[12]

Lumijerovi su krenuli na turneju sa kinematografom 1896. godine, posećujući gradove uključujući Brisel, Bombaj, London, Montreal, Njujork i Buenos Ajres.[13]

Godine 1896, samo nekoliko meseci nakon prvih projekcija u Evropi, filmovi braće Lumijer prikazani su u Egiptu, prvo na berzi Tuso u Aleksandriji 5. novembra 1896, a zatim u Hamam Šnajderu (Šnajderova kupka) u Kairu.[14][15]

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Datum njihove prve javne projekcije, 28. decembar, obeležava se kao Svetski dan filma.[16]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Louis Lumière, 83, A Screen Pioneer. Credited in France With The Invention of Motion Picture.”. The New York Times. 7. 6. 1948. Pristupljeno 29. 4. 2008. 
  2. ^ „Died.”. Time. 14. 6. 1948. Arhivirano iz originala 14. 01. 2009. g. Pristupljeno 29. 4. 2008. „Louis Lumière, 83, wealthy motion-picture and colour-photography pioneer, whom (with his brother Auguste) Europeans generally credit with inventing the cinema; of a heart ailment; in Bandol, France. 
  3. ^ Tanjug. „Pre tačno 120 godina nastao je film”. Blic. Pristupljeno 30. 1. 2019. 
  4. ^ „Braća Limijer – Biografija”. ART mozaik. Arhivirano iz originala 30. 01. 2019. g. Pristupljeno 30. 1. 2019. 
  5. ^ „Who's Who of Victorian Cinema”. www.victorian-cinema.net. Pristupljeno 17. 9. 2018. 
  6. ^ Angelis, Gina De (2003). Motion Pictures. The Oliver Press. ISBN 978-1-881508-78-6. 
  7. ^ „Na današnji dan je rođen bioskop!”. Mondo. Pristupljeno 30. 1. 2019. 
  8. ^ Chardère, Borgé & Borgé 1985, str. 71.
  9. ^ 28 December 1895.
  10. ^ "Bienvenue sur Adobe GoLive 4". Institut-lumiere.org, 12 September 2005. Retrieved 16 August 2013.
  11. ^ "La première séance publique payante", Institut Lumière Arhivirano 12 septembar 2005 na sajtu Wayback Machine
  12. ^ „film110 / The Lumière Brothers”. film110.pbworks.com. Pristupljeno 2022-02-22. 
  13. ^ Rossell, Deac (1995). „A Chronology of Cinema, 1889-1896”. Film History. 7 (2): 115—236. ISSN 0892-2160. JSTOR 3815166. 
  14. ^ Leaman, Oliver (16. 12. 2003). Companion Encyclopedia of Middle Eastern and North African Film (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781134662524. 
  15. ^ „Alexandria, Why? (The Beginnings of the Cinema Industry in Alexandria)”. Bibliotheca Alexandrina's AlexCinema. 
  16. ^ Novosti, R. I. A. (20131228T1000). „Meždunarodnый denь kino”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-06-16.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Angelis, Gina De (2003). Motion Pictures. The Oliver Press. ISBN 978-1-881508-78-6. 
  • Chardère, B. Les images des Lumière (in French). . Paris: Gallimard. 1995. ISBN 978-2-07-011462-7. .
  • Chardère, B., G. Borgé, G. and M. Borge. Les Lumière (in French). Paris: Bibliothèque des Arts. 1985. ISBN 978-2-85047-068-4..
  • Cook, David (2004). A History of Narrative Film (4th izd.). New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-97868-1. .
  • Lavédrine, Bertrand and Jean-Paul Gandolfo (2013). The Lumière Autochrome: History, Technology, and Preservation. Los Angeles: Getty Publications. ISBN 978-1-60606-125-1. .
  • Mast, Gerald; Kawin, Bruce F. (2006). A Short History of the Movies (9th izd.). New York: Pearson Longman. ISBN 978-0-321-26232-5. 
  • Rittaud-Hutinet, Jacques. Le cinéma des origines (in French). . Seyssel, France: Champ Vallon. 1985. ISBN 978-2-903528-43-0. .
  • Munslow, Alun (decembar 2007). „Film and history: Robert A. Rosenstone and History on Film/Film on History”. Rethinking History. 4 (11): 565—575. S2CID 145006358. doi:10.1080/13642520701652103. 
  • Abel, Richard. The Cine Goes to Town: French Cinema 1896–1914University of California Press, 1998.
  • Acker, Ally. Reel Women: Pioneers of the Cinema, 1896 to the Present. London: B.T. Batsford, 1991.
  • Barnes, John. The Cinema in England: 1894–1901 (5 Volumes) University of Exeter Press, 1997.
  • Basten, Fred E. Glorious Technicolor: The Movies' Magic Rainbow. AS Barnes & Company, 1980.
  • Bowser, Eileen. The Transformation of Cinema 1907–1915 (History of the American Cinema, Vol. 2) Charles Scribner's Sons, 1990.
  • Rawlence, Christopher (1990). The Missing Reel: The Untold Story of the Lost Inventor of Moving Pictures. Charles Atheneum. ISBN 978-0689120688. 
  • Cousins, Mark. The Story of Film: A Worldwide History, New York: Thunder's Mouth press, 2006.
  • Dixon, Wheeler Winston and Gwendolyn Audrey Foster. A Short History of Film, 2nd edition. New Brunswick: Rutgers University Press, 2013.
  • King, Geoff. New Hollywood Cinema: An Introduction. New York: Columbia University Press, 2002.
  • Merritt, Greg. Celluloid Mavericks: A History of American Independent Film. Thunder's Mouth Press, 2001.
  • Musser, Charles (1990). The Emergence of Cinema: The American Screen to 1907. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 0-684-18413-3. 
  • Nowell-Smith, Geoffrey, ed. The Oxford History of World Cinema. Oxford University Press, 1999.
  • Parkinson, David (1995). History of Film. New York: Thames & Hudson. ISBN 0-500-20277-X. 
  • Rocchio, Vincent F. Reel Racism. Confronting Hollywood's Construction of Afro-American Culture. Westview Press, 2000.
  • Salt, Barry. Film Style and Technology: History and Analysis 2nd Ed. Starword, 1992.
  • Salt, Barry. Moving Into Pictures Starword, 2001.
  • Usai, P.C. & Codelli, L. (editors) Before Caligari: German Cinema, 1895–1920 Edizioni Biblioteca dell'Immagine, 1990.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]