Мумбај

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бомбај)
Мумбај
MumbaiMontage.png
Мумбај
Основни подаци
Држава  Индија
Савезна држава Махараштра
Становништво
Становништво (2011) 12.478.447[1]
Агломерација 19.994.372
Географске карактеристике
Координате 18°57′53″ СГШ; 72°49′33″ ИГД / 18.964722° СГШ; 72.825833° ИГД / 18.964722; 72.825833Координате: 18°57′53″ СГШ; 72°49′33″ ИГД / 18.964722° СГШ; 72.825833° ИГД / 18.964722; 72.825833
Површина 4355 [2] km2
Мумбај на мапи Индије
Мумбај
Мумбај
Мумбај на мапи Индије
Остали подаци
Градоначелник Вишванат Махадешвар[3][4][5]
Поштански код 400001
Позивни број 0022

Мумбај (мара. मुम्बई, Мумбај, до 1995. Бомбај, Град седам острва, Град снова,[6]) је главни град државе Махараштра у Индији и највећа лука на Арапском мору и индијском полуострву. То је највећи град у Индији, али не и главни. Град (без појаса предграђа) има 12.883.654 становника, док са предграђима и северним деловима броји 19.994.372 становника и чини шесту по величини градску агломерацију на свету (процене од 1. јануара 2006.)[7][8] Мумбај има највећи број милијардера и милионера међу свим градовима Индије.[9][10]

Лежи на истоименом острву пред западном обалом Индије. Модерни развој града почиње тек у првој половини 19. века, када Бомбај постаје седиште индијске трговине. У врху залива Бек Беј подигнут је уз стару хиндуистичку језгру низ монументалних зграда (истиче се железничка станица Викторија). Отмене стамбене четврти на полуострвима Кобала и Малабар стопиле су се дуж обала залива у импозантну целину.[11] Културно средиште са свеучилиштем (од 1857), књижарама, музејима, низом храмова, познатом „кулом тишине“ (гробље богатих Парса) и други. Важан центар памучне индустрије, производња вуне, свиле и аутомобила; метална, хемијска, дрвна, кожна и прехрамбена индустрија; прерада нафте; филмска индустрија (70 % индијске производње). На суседном острву Тромбај изграђен је први нуклеарни реактор у Индији. Модерно уређена лука повезује Бомбај („врата Индије“, назив за град и за монументалну грађевину кроз коју се из луке улази у град) и Индију са западним светом. Извози се памук, семено уље, пиринач, пшеница, руда манган; а увози текстил и гвожђе, челик, машине, угаљ. Железничким пругама и путевима Бомбај је спојен са осталим деловима Индије. Важно чвориште међународних ваздушних линија.

Мумбај је финансијска, комерцијална[12] и забавна престоница Индије. Он је исто тако један од десет највећих трговинских центара на свету у погледу глобалне финансијске размене,[13] који генерише 6.16% индијске ГДП вредности[14] и обухвата 25% индустријске производње, 70% поморске трговине у Индији (Мубај порт траст и JNPT),[15] и 70% трансакције капитала индијске економије.[16] У граду се налазе важне финансијске институције као што је Банка резерви Индије, Бомбајска берза, Национална берза Индије, SEBI и корпорациона седишта бројних индијских предузећа и мултинационалних корпорација. Такође је дом неким од индијских премијерних научних и нуклеарних института као што су BARC, NPCL, IREL, TIFR, AERB, AECI, и Департмент за атомску енергију. У граду су такође смештени индијски хинди (Боливуд) и Марати филмска и телевизијска индустрија. Мумбајске пословне могућности, као и његов потенцијал да пружи висок стандард живота,[17] привлаче мигранте из целе Индије, тако да је град место превирања мноштва заједница и култура.

Географија[уреди]

Поглед на Мумбај са залива

Мумбаја се састоји од два засебна региона: града Мумбаја и приграгратског округа Мумбаја, који формирају два засебна управна округа Махараштре.[18] Регион градског круга се назива и Острвски град или Јужни Мумбај.[14] Тотална површина Мумбаја је 603,4 km2 (233 sq mi).[19] Од тога, острвски град покрива 67.79 km2 (26 sq mi), док приградски округ има 370 km2 (143 sq mi), и укупно 437.71 km2 (169 sq mi) је под управом Општинске корпорације ширег Мумбаја (МЦГМ). Преостала област припада одбрамбеним снагама, Мумбајском лучном трасту, Комисији за атомску енергију и националном парку Боривали.[20]

Мумбај лежи на ушћу реке Улхаса на западној обали Индије, у приморском региону познатом као Конкан. Он је смештен на острву Салсете, које делимично дели са округом Тан.[21] Mumbaj je ograničen Arapskim morem na zapadu.[22] Многи делови града леже непосредно изнад нивоа мора, са елевацијом у опсегу од 10 m (33 ft) до 15 m (49 ft);[23] град има просечну надморску висину од 14 m (46 ft).[24] Северни Мумбај (Salsette) је брдовит,[25] и највиша тачка града је на 450 m (1,476 ft) на Салсети у ПовајКанхери венцу.[26] Национални парк Сањај Ганди (Национални парк Боривали) је делом лоциран у предградском округу Мумбаја, а делом у округу Тан, и покрива област од 103.09 km2 (39.80 sq mi).[27]

Поред бране Батса, постоји шест главних језера из којих се град снабдева водом: Вихар, Доња Вајтарна, Горња Вајтарна, Тулси, Танса и Повај. Језера Тулси и Вихар су лоцирана у Националном парку Боривили, унутар градских граница. Вода из језера Повај, које је такође унутар градских граница, се користи само за пољопривредне и индустријске сврхе.[28] Три мале реке, река Дахисар, река Појсар и река Охивара (или Ошивара) истичу из парка, док загађена река Мити истиче из језера Тулси и сакупља прелив воде из језера Вихар и Повај.[29] Обале града су разуђене бројним потоцима и заливима, и протежу се од потока Тан на истоку до Мадх Марве на западној страни.[30] Источна обала острва Салсет је покривена великим мангровским мочварама са богатим биодиверзитетом, док је западна обала углавном песковита и каменита.[31]

Земљишни покривач у градском региону је предоминантно песковит услед близине мора. У предграђима, земљиште је углавном алувијално и глинасто.[32] Камена основа испод земљишног покривача се састоји од црних деканских базалтних токова, и њихових киселих и базних варијанти које датирају из ера касне Креде и раног Еоцена.[33] Мумбај седи на сеизмички активној зони због присутва 23 линије раздвајања у близини.[34] Област је класификована као регион сеизмичке зоне III,[35] што значи да може да дође до земљотреса са магнитудом од 6,5 на Рихтеровој скали.[36]

Клима[уреди]

The average temperature ranges between 23 °C (73 °F) in January to 30 °C (86 °F) in May. Rainfall is at or near zero from November through May, then quickly rises to a peak of about 600 mm (23,62 in) in July, falling back more gradually.
Просечна температура и преципитација у Мумбају
Главни чланак: Клима Мумбаја

Мумбај има Тропску климу, специфично тропску влажну и суву климу (Aw) по Кепеновој класификацији клима, са седам сувих месеци и врхунцом киша у јулу.[37] Хладнијој сезони од децембра до фебруара следи летња сезона од марта до јуна. Период од јуна до око краја септембра се састоји од југозападне монсунске сезоне, и октобер и новембар формирају пост-монсунску сезону.[38]

Између јуна и септембра, југозападне монсунске кише шибају град. Премонсунске кише пададу у мају. С времена на време се јављају северноисточне монсунске кише у октобру и новембру. Максимална годишња количина падавина икад забележена је била 3.452 mm (136 in) 1954. године.[39] Највиша забележена количина падавина у једном дану од 944 mm (37 in) се догодила 26. јула 2005.[40] Просечна тотална годишња количина падавина је 21.466 mm (845 in) за сам град, и 2.457 mm (97 in) за предграђа.[39]

Просечна годишња температура је 272 °C (522 °F), а просечна преципитација је 2.167 mm (85 in).[41] У граду је просечна максимална температура 312 °C (594 °F), док је просечна минимална температура 237 °C (459 °F). У предграђима, дневна средња максимална температура је у опсегу од 291 °C (556 °F) до 333 °C (631 °F), док је дневна минимална температура у опсегу од 163 °C (325 °F) до 262 °C (504 °F).[39] Рекордно висока температура од 402 °C (756 °F) је забележена 28. марта 1982,[42] а рекордно ниска од 74 °C (165 °F) 27. јануара 1962.[43]

Клима Мумбај (Meђународни аеродром Чатрапати Шиваџи)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 37,1
(98,8)
39,6
(103,3)
41,7
(107,1)
42,2
(108)
41,0
(105,8)
37,1
(98,8)
34,8
(94,6)
33,5
(92,3)
36,4
(97,5)
37,9
(100,2)
37,4
(99,3)
39,8
(103,6)
42,2
(108)
Максимум, °C (°F) 30,7
(87,3)
31,2
(88,2)
32,5
(90,5)
33,0
(91,4)
33,3
(91,9)
32,1
(89,8)
30,0
(86)
29,6
(85,3)
30,4
(86,7)
33,2
(91,8)
33,5
(92,3)
32,0
(89,6)
31,8
(89,2)
Минимум, °C (°F) 16,8
(62,2)
17,8
(64)
21,0
(69,8)
23,9
(75)
26,3
(79,3)
26,0
(78,8)
24,9
(76,8)
24,7
(76,5)
24,3
(75,7)
23,4
(74,1)
20,9
(69,6)
18,6
(65,5)
22,4
(72,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) 7,4
(45,3)
8,5
(47,3)
13,8
(56,8)
16,9
(62,4)
20,2
(68,4)
19,8
(67,6)
21,2
(70,2)
19,4
(66,9)
20,7
(69,3)
16,7
(62,1)
13,3
(55,9)
10,6
(51,1)
7,4
(45,3)
Количина кише, mm (in) 0,6
(0,024)
1,3
(0,051)
0,2
(0,008)
0,7
(0,028)
12,5
(0,492)
523,1
(20,594)
799,7
(31,484)
529,7
(20,854)
312,3
(12,295)
55,8
(2,197)
16,8
(0,661)
5,3
(0,209)
2,258
(88,898)
Дани са кишом 0,1 0,1 0,0 0,1 0,7 14,5 23,2 21,4 14,4 3,0 1,0 0,4 78,9
Релативна влажност, % 69 67 69 71 70 80 86 86 83 78 71 69 75
Сунчани сати — месечни просек 269,5 257,6 274,3 283,7 296,2 148,6 73,4 75,9 165,1 240,2 245,8 253,2 2.583,5
Извор #1: Индијски метеоролошки департмент (Период 1961–1990, забележене високе и ниске вредности до 2010)[44][45]
Извор #2: NOAA (humidity, sun 1971–1990) [46]

Историја[уреди]

Историјска мапа Бомбаја

У португалској власти је од 1534. Од 1661. под управом енглеске Источноиндијске компаније. Од 1708. седиште британске управе у Индији. Брзо се развија после отварања Суецког канала (1869). Ту је 1908. дошло до првог великог радничког штрајка у Индији, који је војска угушила у крви. У ослобођеној Индији од 1947. седиште провинције, а од 1956. федералне државе Бомбај. 1960. Бомбај је постао главни град државе Махараштра.

Становништво[уреди]

Према незваничним резултатима пописа, у граду је 2011. живело 12.478.447 становника.

Демографија
1991. 2001. 2011.
9.925.891[47] 11.978.450[47] 12.478.447[1]

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Census of India 2011: Provisional Population Totals. Cities having population 1 lakh and above., Приступљено 13. 4. 2013.
  2. „Mumbai metropolitan area”. Projectsecoa.eu. Приступљено 14. 3. 2013. 
  3. Sena's Mahadeshwar is Mumbai's 76th mayor
  4. Shiv Sena's Vishwanath Mahadeshwar elected Mumbai mayor
  5. Shiv Sena’s Vishwanath Mahadeshwar becomes Mumbai’s 76th mayor
  6. „The Seven Islands”. The Mumbai Pages. 16. 7. 1995. Приступљено 27. 10. 2012. 
  7. „India stats: Million plus cities in India as per Census 2011”. Press Information Bureau, Mumbai (Саопштење). Press Information Bureau, Government of India. 31. 10. 2011. 
  8. „Population of urban agglomerations with 750,000 inhabitants or more in 2007 (thousands) 1950–2025 (India)”. Department of Economic and Social Affairs (UN). Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2009. Приступљено 9. 6. 2009. 
  9. Bharucha, Nauzer (9. 3. 2015). „Thirty of India's 68 billionaires live in Mumbai”. Times of India. Mumbai. Приступљено 10. 3. 2015. 
  10. „With 68 billionaires, India ranks 7th globally; Mumbai leads in India with 30”. Daily News and Analysis. New Delhi. 10. 3. 2015. Приступљено 10. 3. 2015. 
  11. „India needs cities network for easy rural-urban shift – Economy and Politics”. livemint.com. 3. 8. 2009. Приступљено 5. 5. 2010. 
  12. Lakshmi, Rama (14. 4. 2011). „New millionaires hope to serve as role models for India's lower castes”. The Washington Post. Mumbai. Приступљено 23. 6. 2015. 
  13. „Mumbai, a land of opportunities”. The Times of India. 20. 7. 2011. Приступљено 22. 7. 2011. 
  14. 14,0 14,1 „Mumbai Urban Infrastructure Project”. Mumbai Metropolitan Region Development Authority (MMRDA). Архивирано из оригинала на датум 2009-02-26. Приступљено 18. 7. 2008. 
  15. „10 worst oil spills that cost trillions in losses : Rediff.com Business”. Business.rediff.com. Приступљено 16. 8. 2010. 
  16. Mahajan, Poonam (26. 7. 2014). „Poonam Mahajan explains why Mumbai is at the very heart of India story”. DNA India. Mumbai. Приступљено 21. 6. 2015. 
  17. Corporation, Marshall Cavendish (2007). World and Its Peoples: Eastern and Southern Asia. Marshall Cavendish. стр. 451. ISBN 978-0-7614-7631-3. Приступљено 8. 7. 2012. 
  18. „Mumbai Suburban”. National Informatics Centre (Mahrashtra State Centre). 
  19. „Area and Density – Metropolitan Cities”. Ministry of Urban Development (Government of India). стр. 33. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 4. 2009. Приступљено 28. 4. 2008. 
  20. Mumbai Plan. 1.2 Area and Divisions
  21. Greater Bombay District Gazetteer (1960). стр. 2.
  22. Mumbai Plan. 1.1 Location
  23. Krishnamoorthy (2008). стр. 218.
  24. „Mumbai, India”. Weatherbase. Приступљено 19. 3. 2008. 
  25. Mumbai Plan. 1.3.2.2 Salsette Island
  26. Srinivasu, T.; Pardeshi, Satish. „Floristic Survey of Institute of Science, Mumbai, Maharashta State”. Government of Maharashtra. Приступљено 26. 8. 2009. 
  27. Bapat (2005). стр. 111–112.
  28. „Salient Features of Powai Lake” (PPT). Department of Environment (Government of Maharashtra). стр. 1—3. Приступљено 29. 4. 2009. 
  29. Mumbai Plan. 1.7 Water Supply and Sanitation
  30. Sen, Somit (13. 12. 2008). „Security web for city coastline”. The Times of India. Приступљено 30. 4. 2009. 
  31. Patil (1957). стр. 45–49.
  32. Mumbai Plan. 1.3.1 Soil
  33. Mumbai Plan. 1.3.2 Geology and Geomorphology
  34. Kanth, S. T. G. Raghu; Iyenagar, R. N. (10. 12. 2006). „Seismic Hazard estimation for Mumbai City”. Current Science. Current Science Association. 91 (11): 1486. Приступљено 3. 9. 2009. »This is used to compute the probability of ground motion that can be induced by each of the twenty-three known faults that exist around the city.« 
  35. Seismic Zoning Map (Мапа). India Meteorological Department. Приступљено 20. 7. 2008. 
  36. „The Seismic Environment of Mumbai”. Department of Theoretical Physics (Tata Institute of Fundamental Research). Приступљено 6. 12. 2007. 
  37. Proceedings of the Indian National Science Academy (1999). стр. 210.
  38. Greater Bombay District Gazetteer (1960). стр. 84.
  39. 39,0 39,1 39,2 Mumbai Plan. 1.4 Climate and Rainfall
  40. Kishwar, Madhu Purnima (3. 7. 2006). „Three drown as heavy rain lashes Mumbai for the 3rd day”. Daily News and Analysis (DNA). Mumbai. Приступљено 15. 6. 2009. 
  41. Rohli & Vega (2007). стр. 267.
  42. WMO bulletin & 2000 (°C on 28 March 1982, the highest since 1955"). p. 346, "Bombay recorded a maximum temperature of 40.2
  43. „Mumbai still cold at 8.6 °C”. The Times of India. 9. 2. 2008. Приступљено 26. 4. 2009. 
  44. „Mumbai Climatological Table, Period: 1961–1990”. India Meteorological Department. Приступљено 16. 5. 2014. 
  45. „Ever recorded Maximum and minimum temperatures up to 2010” (PDF). India Meteorological Department. Приступљено 18. 1. 2014. 
  46. „Mumbai (Bombay) Colaba Climate Normals 1971–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 1. 2014. 
  47. 47,0 47,1 World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung, Приступљено 13. 4. 2013.

Literatura[уреди]

  • Baptista, Elsie Wilhelmina (1967). The East Indians: Catholic Community of Bombay, Salsette and Bassein. Bombay East Indian Association. 
  • Bates, Crispin (2003). Community, Empire and Migration: South Asians in Diaspora. Orient Blackswan. ISBN 978-81-250-2482-8. 
  • Brunn, Stanley; Williams, Jack Francis; Zeigler, Donald (2003). Cities of the World: World Regional Urban Development (Third изд.). Rowman & Littlefield Publishers, Inc. ISBN 0-06-381225-8. 
  • Campbell, Dennis (2008). International Telecommunications Law [2008]. II. ISBN 1-4357-1699-X. 
  • Census of India, 1961. 5. Office of the Registrar General (India). 1962. 
  • Carsten, F. L. (1961). The New Cambridge Modern History (The ascendancy of France 1648–88). V. Cambridge University Press Archive. ISBN 978-0-521-04544-5. 
  • Chaudhuri, Asha Kuthari (2005). „Introduction: Modern Indian Drama”. Mahesh Dattani: An Introduction. Contemporary Indian Writers in English. Foundation Books. ISBN 81-7596-260-7. Приступљено 26. 4. 2009. 
  • Chittar, Shantaram D. (1973). The Port of Bombay: a brief history. Bombay Port Trust. 
  • Datta, Kavita; Jones, Gareth A. (1999). Housing and finance in developing countries. Volume 7 of Routledge studies in development and society (illustrated изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-17242-4. 
  • David, M. D. (1973). History of Bombay, 1661–1708. University of Mumbai. 
  • David, M. D. (1995). Bombay, the city of dreams: a history of the first city in India. Himalaya Publishing House. 
  • Davis, Mike (2006). Planet of Slums [" Le pire des mondes possibles : de l'explosion urbaine au bidonville global "]. Paris: La Découverte. ISBN 978-2-7071-4915-2. 
  • Dwivedi, Sharada; Mehrotra, Rahul (2001). Bombay: The Cities Within. Eminence Designs. ISBN 81-85028-80-X. 
  • Environment and urbanization. v. 14, no. 1. International Institute for Environment and Development. 2002. ISBN 978-1-84369-223-2. Приступљено 29. 8. 2009. 
  • „Executive Summary on Comprehensive Transportation Study for MMR”. MMRDA. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 4. 2010. Приступљено 28. 8. 2009. 
  • Farooqui, Amar (2006). Opium city: the making of early Victorian Bombay. Three Essays Press. ISBN 978-81-88789-32-0. 
  • Fortescue, J. W. (2008). A History of the British Army. III. Read Books. ISBN 978-1-4437-7768-1. 
  • Fuller, Christopher John; Bénéï, Véronique (2001). The everyday state and society in modern India. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 978-1-85065-471-1. 
  • Ganti, Tejaswini (2004). „Introduction”. Bollywood: a guidebook to popular Hindi cinema. Routledge. ISBN 0-415-28854-1. 
  • Greater Bombay District Gazetteer. Maharashtra State Gazetteers. v. 27, no. 1. Gazetteer Department (Government of Maharashtra). 1960. 
  • Ghosh, Amalananda (1990). An Encyclopaedia of Indian Archaeology. Brill. ISBN 81-215-0088-5. 
  • Guha, Ramachandra (2007). India after Gandhi. HarperCollins. ISBN 0-06-019881-8. 
  • Hansen, Thomas Blom (2001). Wages of violence: naming and identity in postcolonial Bombay. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08840-2. Приступљено 16. 8. 2009. 
  • Huda, Anwar (2004). The Art and Science of Cinema. Atlantic Publishers & Distributors. ISBN 978-81-269-0348-1. Приступљено 11. 6. 2008. 
  • Jha, Subhash K. (2005). The Essential Guide to Bollywood. Roli Books. ISBN 81-7436-378-5. 
  • Keillor, Bruce David (2007). Marketing in the 21st Century: New world marketing. 1. Praeger. ISBN 0-275-99276-4. 
  • Kelsey, Jane (2008). Serving Whose Interests?: The Political Economy of Trade in Services Agreements. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-44821-5. 
  • Khalidi, Omar (2006). Muslims in the Deccan: a historical survey. Global Media Publications. ISBN 978-81-88869-13-8. 
  • Kothari, Rajni (1970). Politics in India. Orient Longman. 
  • Krishnamoorthy, Bala (2008). Environmental Management: Text And Cases. PHI Learning Pvt. Ltd. ISBN 978-81-203-3329-1. 
  • Kumari, Asha (1990). Hinduism and Buddhism. Vishwavidyalaya Prakashan. ISBN 81-7124-060-7. 
  • Lok Sabha debates. New Delhi: Lok Sabha Secretariat. 1998. 
  • Machado, José Pedro (1984). „Bombaim”. Dicionário Onomástico Etimológico da Língua Portuguesa. Editorial Confluência. I. 
  • Mehta, Suketu (2004). Maximum City: Bombay Lost and Found. Alfred A Knopf. ISBN 0-375-40372-8. 
  • Metropolitan planning and management in the developing world: spatial decentralization policy in Bombay and Cairo. United Nations Centre for Human Settlements. 1993. ISBN 978-92-1-131233-1. 
  • Misra, Satish Chandra (1982). The Rise of Muslim Power in Gujarat: A History of Gujarat from 1298 to 1442. Munshiram Manoharlal Publishers. 
  • Morris, Jan; Winchester, Simon (2005) [1983]. Stones of empire: the buildings of the Raj (reissue, illustrated изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280596-6. 
  • „Mumbai Plan”. Department of Relief and Rehabilitation (Government of Maharashtra). Приступљено 29. 4. 2009. 
  • Naravane, M. S. (2007). Battles of the honourable East India Company: making of the Raj. APH Publishing. ISBN 978-81-313-0034-3. 
  • O'Brien, Derek (2003). The Mumbai Factfile. Penguin Books. ISBN 978-0-14-302947-2. 
  • „Office of the Commissioner of Police, Mumbai” (PDF, 1.18 MB). Mumbai Police. Приступљено 15. 6. 2009. 
  • Patel, Sujata; Masselos, Jim, ур. (2003). „Bombay and Mumbai: Identities, Politics and Populism”. Bombay and Mumbai. The City in Transition. Delhi, India: The Oxford University Press. ISBN 0-19-567711-0. 
  • Pai, Pushpa (2005). „Multilingualism, Multiculturalism and Education: Case Study of Mumbai City” (PDF). Ур.: Cohen, James; McAlister, Kara T.; Rolstad, Kellie; MacSwan, Jeff. Proceedings of the 4th International Symposium on Bilingualism. Cascadilla Press. стр. 1794—1806. 
  • Patil, R.P. (1957). The mangroves in Salsette Island near Bombay. Calcutta: Proceedings of the Symposium on Mangrove Forest. 
  • Aditi Phadnis. Business Standard Political Profiles: Of Cabals and Kings. Business Standard. 
  • „Population and Employment profile of Mumbai Metropolitan Region”. Mumbai Metropolitan Region Development Authority (MMRDA). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 12. 2009. Приступљено 4. 6. 2010. 
  • Proceedings of the Indian National Science Academy. 65. Indian National Science Academy. 1999. 
  • Rana, Mahendra Singh (2006). India votes: Lok Sabha & Vidhan Sabha elections 2001–2005. Sarup & Sons. ISBN 978-81-7625-647-6. 
  • Rohli, Robert V.; Vega, Anthony J. (2007). Climatology (illustrated изд.). Jones & Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-3828-0. 
  • Saini, A.K.; Chand; Hukam. History of Medieval India. Anmol Publications. ISBN 978-81-261-2313-1. 
  • Singh, K. S.; B. V. Bhanu; B. R. Bhatnagar; Anthropological Survey of India; D. K. Bose; V. S. Kulkarni; J. Sreenath (2004). Maharashtra. XXX. Popular Prakashan. ISBN 978-81-7991-102-0. 
  • Shirodkar, Prakashchandra P. (1998). Researches in Indo-Portuguese history. 2. Publication Scheme. ISBN 978-81-86782-15-6. 
  • Swaminathan, R.; Goyal, Jaya (2006). Mumbai vision 2015: agenda for urban renewal. Macmillan India in association with Observer Research Foundation. 
  • Strizower, Schifra (1971). The children of Israel: the Bene Israel of Bombay. B. Blackwell. 
  • The Gazetteer of Bombay City and Island. Gazetteers of the Bombay Presidency. 2. Gazetteer Department (Government of Maharashtra). 1978. 
  • „The Mumbai Municipal Corporation Act, 1888” (PDF). State Election Commissioner (Government of Maharashtra). Приступљено 3. 5. 2009. 
  • Kurian, Mathew; McCarney, Patricia (2010). Peri-urban water and sanitation services policy, planning and method. Dordrecht: Springer. ISBN 9048194253. 
  • Vilanilam, John V. (2005). Mass communication in India: a sociological perspective (illustrated изд.). SAGE. ISBN 978-0-7619-3372-4. 
  • Wasko, Janet (2003). How Hollywood works. SAGE. ISBN 0-7619-6814-8. 
  • WMO bulletin. 49. World Meteorological Organization. 2000. 
  • Yimene, Ababu Minda (2004). An African Indian Community in Hyderabad: Siddi Identity, Its Maintenance and Change. Cuvillier Verlag. ISBN 3-86537-206-6. 
  • Yule, Henry; Burnell, A. C. (1996) [1939]. A glossary of colloquial Anglo-Indian words and phrases: Hobson-Jobson (2 изд.). Routledge. ISBN 978-0-7007-0321-0. 
  • Zakakria, Rafiq; Indian National Congress (1985). 100 glorious years: Indian National Congress, 1885–1985. Reception Committee, Congress Centenary Session. 

Спољашње везе[уреди]