Brvnara osaćanka
Brvnara „osaćanka” vrsta je brvnare koja se gradila u planinskim predelima na Balkanskom poluostrvu.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Naziv „osaćanka” potiče od njihovih neimara – seljaci koji su bili majstori tesari-drvodelje. U pitanju su Srbi Osaćani koji su poreklom iz Osata pored Drine, iz jugoistočne Bosne. Osaćanke su počele da se grade negde posle 1820. godine.[1] Predstavljaju viši razvojni stupanj, kako po veličini, tako i po prostornoj strukturi[1] i izdvajaju se po svojoj originalnosti i narodnim umetničkim oblikovanjem. Kao predstavnice čitave jedne arhitekture u drvetu, predano su se gradile u Šumadiji, Podrinju i Starom Vlahu.
Osaćanke u Bosni su se razvijale zahvaljujući dugom održavanju patrijarhalne zadruge. U Srbiji je njihov razvoj naglo prekinut usled organizacije porodičnog života koji je podrazumevao opredeljenje za vajate, male građevine od brvana. Ipak, srpske osaćanke su postigle sopstveni izraz, lepotu i osobenost u skladnosti linija i oblika.[1]
Neki od primera osaćanki su Crkva brvnara u Takovu i Milošev konak u Gornjoj Crnući, iako nije utvrđeno ko je tačno graditelj kneževog doma.[2]
Opis[uredi | uredi izvor]
Osaćanke su imale visok i strm krov pokriven šindrom (izduženim daščicama), dimnjak sa „kapićem” (drvena kupasta kapa), dva naspramna vrata sa polukružno svedenim otvorima, prozore sa rešetkom i kapcima, tavanicu od šašovaca (kratke daske međusobno povezane žlebom) i zemljanu peć u sobi.