Brzo pražnjenje želuca
| Brzo pražnjenje želuca | |
|---|---|
| Sinonimi | Gastric dumping syndrome rapid gastric emptying |
 | |
| Dijagram želuca, koji prikazuje različite regione | |
| Specijalnosti | gastroenterologija, hirurgija |
| Komplikacije | Dehidracija, bolesti varenja, neravnoteža elektrolita, neuhranjenost |
| Uzroci | Gastrektomija, operacija gastrični bajpas, dijabetes, operacija jednjaka, odsutan ili neefikasan pilorični sfinkter, pilorična stenoza |
Brzo pražnjenje želuca ili damping sindrom jedan je od gastrointestinalih poremećaja koji se javlja kada se hrana, posebno šećer, prebrzo kreće iz želuca u duodenum (prvi deo tankog creva) u gornjem gastrointestinalnom (GI) traktu.[1] Uglavnom je povezan sa stanjima nakon operacije želuca ili jednjaka, mada može nastati i kao posledica šećerne bolesti ili upotrebe određenih lekova. Uzrokovan je odsustvom ili nedovoljnim funkcionisanjem piloričnog sfinktera (zalistka između želuca i dvanaestopalačnog creva).[2]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Globalna incidencija i težina simptoma kod damping sindroma su direktno povezani sa obimom operacije želuca.[3][4][5]
Procenjuje se da 20-50% svih pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji želuca ima neke simptome dampinga.[5] Međutim, prijavljeno je da samo 1-5% ima teške simptome onesposobljavanja.[5] Prijavljeno je da je incidencija značajnog dampinga 6-14% kod pacijenata posle trunkalne vagotomije i drenaže i od 14-20% posle delimične gastrektomije. Incidenca damping sindroma nakon proksimalne želučane vagotomije bez ikakve drenažne procedure je manja od 2%. Novije operacije na želucu, kao što je proksimalna gastrična vagotomija (koja proizvodi minimalne poremećaje mehanizama pražnjenja želuca), povezane su sa mnogo manjom incidencom postgastrektomijskih sindroma. U pedijatrijskoj populaciji, damping sindrom se opisuje skoro isključivo kod dece koja su podvrgnuta Nisen fundoplikaciji.[6]
Smanjenje potrebe za elektivnim operacijama želuca dovelo je do smanjenja učestalosti postgastrektomijskih sindroma. U elektivnim operacijama peptičkog ulkusa u poslednjih 20-30 godina došlo je do 10-strukog smanjenja. Iako je ovaj trend prethodio pojavi antagonista histamin-2 receptora, ovi lekovi i inhibitori protonske pumpe su ubrzali pad. Lečenje i eradikacija Helicobacter pilori kod pacijenata sa peptičnim ulkusom dodatno su smanjili potrebu za operacijom.[7]
Iako je potreba za elektivnim hirurškim zahvatom zbog peptičkog ulkusa opala, potreba za hitnom hirurškom intervencijom ostala je ista tokom poslednjih 20 godina. Hitna hirurgija ima tendenciju da više sakati stomak. Ovo povećava učestalost ozbiljnijih simptoma.
Hirurgija želuca se izvodi i kao deo nege osoba sa malignitetom želuca, ili kao pristup mršavljenju (barijatrijska hirurgija). Barijatrijska hirurgija je jedini zadovoljavajući dugotrajni tretman za tešku gojaznost (indeks telesne mase [BMI] 40 kg/m² ili veći, ili 35 kg/m² ili više sa teškim komorbiditetima povezanim sa gojaznošću, kao što su dijabetes, opstruktivna apneja u snu ili iscrpljujući degenerativni artritis). Čak iu specijalizovanim jedinicama, stopa mortaliteta barijatrijske hirurgije može biti 1%, a ozbiljne komplikacije se mogu javiti u oko 10% slučajeva.[8]
Otprilike 80% smrtnih slučajeva koji se dogode u roku od mesec dana nakon barijatrijske operacije nastaju zbog curenja anastomoze, plućne embolije i respiratorne insuficijencije. Drugi autori navode da je oktreotid dugotrajnog dejstva dugoročno efikasan kao i potkožni oktreotid, sa superiornom kontrolom simptoma kako je procenjeno Gastrointestinalnim indeksom specifičnog kvaliteta života, boljim održavanjem telesne težine i višim kvalitetom života.[9]
Špekuliše se da nesidioblastoza pankreasa ili hiperplazija ćelija ostrvaca pankreasa doprinose inflamatornom sindromu koji ponekad onemogućava neurološko obnavljanje imuniteta (NIRIS). Predložena je resekcija ove hiperplazije - i stoga uklanjanje preteranog insulinskog odgovora.[7]
Demografija u vezi sa polom
U učestalosti postgastrektomijskih sindroma postoji prevlast žena.
Etiologija[uredi | uredi izvor]
Damping se može podeliti na rani i kasni oblik u zavisnosti od pojave simptoma u odnosu na vreme proteklo nakon obroka.[7]
Sindrom ranog dampinga koji se javlja 10 do 30 minuta nakon obroka. Nastaje kao posledica brzog kretanja tečnosti u crevima nakon iznenadnog dodavanja velike količine hrane iz želuca.[1] Tanko crevo se brzo širi zbog prisustva hipertoničnih/hiperosmolarnih sadržaja iz želuca, posebno slatke hrane. Ovo uzrokuje simptome zbog pomeranja tečnosti u lumen creva, sa kontrakcijom zapremine plazme i akutnom distencijom creva.[10] Može doći do osmotske dijareje, distenzije tankog creva što dovodi do grčevitog bola u stomaku i smanjenog volumena krvi.
Sindrom kasnog dampinga koji se javlja 2 do 3 sata nakon obroka. Nastaje kao posledica prekomernog kretanja šećera u crevima, što podiže nivo glukoze u krvi i u telu uzrokuje da pankreas poveća oslobađanje hormona insulina. Povećano oslobađanje insulina izaziva brz pad nivoa glukoze u krvi, stanje poznato kao alimentarna hipoglikemija, ili nizak nivo šećera u krvi.[1][10]
Oba oblika se javljaju zbog brzog unošenja velikih količina osmotski aktivnih čvrstih materija i tečnosti u duodenum. Ovo je direktan rezultat promena u funkciji skladištenja želuca i/ili mehanizma pražnjenja pilorusa.
Ozbiljnost damping sindroma je proporcionalna brzini pražnjenja želuca. Nakon obroka, želudac preuzima svoju funkciju rezervoara kako bi omogućio početnu hemijsku varenje kiselinom i proteazama pre prenošenja hrane u antrum. U antrumu, kontrakcije velike amplitude trituriraju čvrste materije. Kada se čvrste materije smanje na 1-2 mm, mogu da se isprazne kroz pilorus. Intaktni pilorus ima funkciju razdvajanja koja sprečava prolazak većih čestica u duodenum. Pražnjenje želuca kontroliše fundusni ton, antropilorični mehanizmi i duodenalna povratna sprega.
Hirurgija želuca menja ove mehanizme na nekoliko načina. Resekcija želuca može smanjiti fundus rezervoara, čime se smanjuje prijemčivost želuca za obrok. Slično, vagotomija povećava tonus želuca, ograničavajući smeštaj.
Svaka operacija u kojoj se pilorus uklanja, zaobilazi ili uništava povećava brzinu pražnjenja želuca. Duodenalna povratna inhibicija pražnjenja želuca se takođe gubi nakon bajpasa duodenuma gastrojejunostomijom. Ubrzano rano pražnjenje želuca tečnosti je karakteristična i kritičan korak u patogenezi damping sindroma.
Operacijom se menja funkcija sluzokože želuca, smanjuje se lučenje kiseline i enzima. Takođe, negativno utiče na hormonske sekrecije koje održavaju gastričnu fazu varenja.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza damping sindrom prvenstveno je na osnovu:
- Znakova i simptoma, dok testovi mogu pomoći da se potvrdi damping sindrom i da se isključe druga stanja sa sličnim simptomimi[1]
Testovi[uredi | uredi izvor]
- Modifikovani oralni test tolerancije glukoze proverava koliko dobro insulin radi sa tkivima koja apsorbuju glukozu. Nizak nivo šećera u krvi između 120 i 180 minuta nakon ispijenja rastvora ukazuje na ovaj sindrom
- Povećanja hematokrita za više od 3 procenta na 30 minuta ukazuje na ovaj sindrom
- Povećanje pulsa za više od 10 otkucaja u minuti nakon 30 minuta ukazuje na ovaj sindrom
- Scintigrafski test pražnjenja želuca uključuje konzumiranje lakog obroka koji sadrži malu količinu radioaktivnog materijala. Eksterna kamera skenira stomak da bi locirala radioaktivni materijal. Radiolog meri brzinu pražnjenja želuca nakon 1, 2, 3 i 4 sata od momenta unosa obroka.
- Utvrđivanje strukture jednjaka, želuca i gornjeg tankog creva endoskopijom gornjeg dela GI sistema. Gastroenterolog pažljivo unosi endoskop niz jednjak u stomak i dvanaestopalačno crevo. Mala kamera postavljena na endoskop prenosi video sliku na monitor, omogućavajući detaljno ispitivanje crevne sluznice.
- Serija rendgen snimanja gornjeg GI trakta, ispituje tanko crevo. Tokom postupka, osoba će stajati ili sedeti ispred rendgenskog aparata i piti barijum, koji oblaže tanko crevo, čineći da se znaci začepljenja ili drugih komplikacija operacije želuca jasnije vide na rendgenskom snimku.
Terapija[uredi | uredi izvor]
U početku, pacijenti sa ovim stanjem treba da se leče modifikacijama u ishrani i oktreotidom. Posebnu pažnju treba posvetiti statusu ishrane pacijenta. Ako medicinski tretman ne uspe da obezbedi adekvatno olakšanje simptoma, treba pprimeniti neku od hirurških metoda, uz razumevanje da čak ni hirurška intervencija možda neće biti uspešna.
Prevencija damping sindroma je poželjnija od lečenja njegovih simptoma.
Medikamentna terapija[uredi | uredi izvor]
Terapija akarbozom[uredi | uredi izvor]
Upotreba akarboze, inhibitora alfa-glikozid hidrolaze, ometa apsorpciju ugljenih hidrata i na taj način može smanjiti vremensko kašnjenje između hiperglikemije i insulinskog odgovora. Ovo može dovesti do podudaranja vrha nivoa glukoze i insulina i na taj način sprečiti hipoglikemijske simptome kod pacijenata sa kasnim dampingom.
Imhof i saradnici su pokazali da akarboza proizvodi 5 puta smanjenje nivoa postprandijalnog glukagonu sličnog peptida 1, što zauzvrat može dovesti do smanjenja oslobađanja insulina.[11]
Upotreba akarboze može biti ograničena pojavom proliva koji je posledica fermentacije neapsorbovanih ugljenih hidrata, što se manifestuje povećanim izlučivanjem vodonika preko daha i simptomima kao što je nadimanje.
Akarboza odlaže proizvodnju monosaharida inhibirajući alfa-glukozidaze povezane sa rubom creva. Ovi enzimi su odgovorni za varenje složenih polisaharida i saharoze.
Terapija oktreotidom[uredi | uredi izvor]
Somatostatin i njegov sintetički analog oktreotid korišćeni su sa kratkoročnim uspehom kod pacijenata sa damping sindromom, ali je dugoročna efikasnost oktreotida mnogo nepovoljnija. Oni vrše snažan inhibitorni efekat na oslobađanje insulina i nekoliko hormona koji potiču iz creva.
Kod pacijenata sa damping sindromom, oktreotid verovatno smanjuje pražnjenje želuca vraćanjem migracionog motornog kompleksa na nivo natašte.
Efikasnost oktreotida u kontroli simptoma kako ranog tako i kasnog dampinga je dokazana u nekoliko randomizovanih kontrolnih ispitivanja.
Mehanizmi delovanja oktreotida kod damping sindroma su sledeći:[12]
- Kašnjenje u ubrzanom početnom pražnjenju želuca
- Kašnjenje vremena prolaska kroz tanko crevo
- Inhibicija oslobađanja enteralnog hormona
- Indukcija crevnog obrasca posta
- Inhibicija oslobađanja insulina
- Splanhnička vazokonstrikcija
- Inhibicija postprandijalne vazodilatacije
Uobičajena početna doza oktreotida je 50 mcg koja se daje subkutano dva puta dnevno 30 minuta pre svakog obroka. Doza se može povećati ako manje doze nisu efikasne; međutim, veće doze su retko efikasne ako manje doze ne deluju.
Oktreotid poboljšava simptome kod oko 90% pacijenata sa teškim dampingom otpornim na druge oblike medicinskih intervencija.
Hirurška terapija[uredi | uredi izvor]
Uzimajući u obzir anatomske faktore koji se odnose na ovaj sindrom trebalo bi ako je to moguće, odredite tačan tip potrebne hirurške procedure. Predložene su brojne metode alimentarne rekonstrukcije za lečenje damping sindroma.[13]
Proksimalna želučana vagotomija je trenutno postupak izbora za hirurško lečenje ulkusne bolesti. Iako je dugotrajna stopa recidiva čira veća nakon ove procedure u poređenju sa antrektomijom i trunkalnom vagotomijom, ona ima najmanju incidencu postoperativnog dampinga i proliva. Ako je neophodna opsežnija operacija, resekcija je poželjnija od gastrojejunostomije, jer smanjuje stopu damping sindroma u poređenju sa piloroplastikom ili gastrojejunostomijom u petlji.
Hirurška intervencija se može razmotriti i kod pacijenata čije je stanje refraktorno na lečenje ili kod pacijenata koji ne žele da nastave medicinsku terapiju. Pacijentima treba pristupiti konzervativno, jer većina pacijenata vremenom napreduje, a hirurška intervencija nije uvek efikasna.
Nekoliko hirurških procedura je osmišljeno da ispravi simptome dampinga, a to su:
- hirurško sužavanje gastrojejunalne stome,
- konverziju Bilrot 2 anastomoze u Bilrot 1 gastroduodenostomiju,
- interpoziciju jejunuma,
- konverziju u gastrojejunostomiju po Rouk-en-I i
- rekonstrukciju pilorusa.
Nijedna dugoročna studija nije procenila efikasnost ovih procedura. Štaviše, nijedna kontrolisana studija nije ispitala efikasnost jedne procedure u poređenju sa drugom.
Za rani rak želuca, postoperativni ishod je bolji kod onih koji imaju gastrektomiju sa očuvanjem pilorusa.[14] Međutim kod, oko jedne četvrtine pacijenata koji su podvrgnuti gastrektomiji koja je sačuvala pilorus može imati dovoljno simptomatsko odloženo pražnjenje želuca da bi kvalitet njihovog života mogao biti umanjen.[15]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Dumping Syndrome”. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. septembar 2013. Pristupljeno 2017-11-29.
- ^ „Postgastrectomy dumping syndrome : Definition(s) from the Unified Medical Language System ® Diseases Database”. www.diseasesdatabase.com.
- ^ Berg P, McCallum R. Dumping syndrome: a review of the current concepts of pathophysiology, diagnosis, and treatment. Dig Dis Sci. 2016 Jan. 61(1):11-8
- ^ Seyfried F, Wierlemann A, Bala M, Fassnacht M, Jurowich C. [Dumping syndrome: diagnostics and therapeutic options] [German]. Chirurg. 2015 Sep. 86(9):847-54.
- ^ a b v Mala T, Hewitt S, Hogestol IK, Kjellevold K, Kristinsson JA, Risstad H. [Dumping syndrome following gastric surgery] [Norwegian]. Tidsskr Nor Laegeforen. 2015 Jan 27. 135(2):137-41.
- ^ „Severe recurrent hypoglycemia after gastric bypass surgery.”. Read by QxMD. Pristupljeno 2023-10-19.
- ^ a b v „Dumping Syndrome: Background, Pathophysiology, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2023-02-02.
- ^ Gottrand, Frédéric; Sfeir, Rony; Duhamel, Alain; Bonnevalle, Michel; Guimber, Dominique; Michaud, Laurent; Schneider, Anne (2012-07-07). „Postoperative Lower Esophageal Dilation in Children Following the Performance of Nissen Fundoplication”. European Journal of Pediatric Surgery. 22 (05): 399—403. ISSN 0939-7248. doi:10.1055/s-0032-1315807.
- ^ Cheah, Kae Ling; Yaacob, Lili Husniati; Abdul Rahman, Razlina (2023-05-04). „Dumping syndrome after bariatric surgery in a pregnant woman: A case report”. Malaysian Family Physician. 18: 24. ISSN 1985-207X. doi:10.51866/cr.257.
- ^ a b John Del Valle (chapter author) (2010-01-21). „293. Peptic Ulcer Disease and Related Disorders”. Harrison's Principles of Internal Medicine (18th izd.). Accessmedicine.com. Pristupljeno 2014-02-01.(potrebna pretplata)
- ^ „Reactive hypoglycaemia due to late dumping syndrome: succesful treatment with acarbose”. Swiss Medical Weekly. 2001-02-10. ISSN 1424-3997. doi:10.4414/smw.2001.09667.
- ^ PENNING, C.; VECHT, J.; MASCLEE, A. A. M. (2005-10-21). „Efficacy of depot long‐acting release octreotide therapy in severe dumping syndrome”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. 22 (10): 963—969. ISSN 0269-2813. doi:10.1111/j.1365-2036.2005.02681.x.
- ^ Moreira, Rodrigo O.; Moreira, Rustan B. M.; Machado, Nikolas A. M.; Gonçalves, Tatiana B.; Coutinho, Walmir F. (2008-06-20). „Post-prandial Hypoglycemia after Bariatric Surgery: Pharmacological Treatment with Verapamil and Acarbose”. Obesity Surgery. 18 (12): 1618—1621. ISSN 0960-8923. doi:10.1007/s11695-008-9569-9.
- ^ ZHANG, J.; CHEN, J. D. Z. (2006-09-12). „Systematic review: applications and future of gastric electrical stimulation”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. 24 (7): 991—1002. ISSN 0269-2813. doi:10.1111/j.1365-2036.2006.03087.x.
- ^ Wei, Hong-Bo; Wei, Bo; Zheng, Zong-Heng; Zheng, Feng; Qiu, Wan-Shou; Guo, Wei-Ping; Wang, Tian-Bao; Xu, Jie; Chen, Tu-Feng (2008-06-03). „Comparative Study on Three Types of Alimentary Reconstruction After Total Gastrectomy”. Journal of Gastrointestinal Surgery. 12 (8): 1376—1382. ISSN 1091-255X. doi:10.1007/s11605-008-0548-1.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
