Bru na Bojn

Arheološki lokalitet na zavoju Bojn
Brú na Bóinne
Arheološki lokalitet na zavoju Bojn; Brú na Bóinne
Svetska baština Uneska
Mesto	Irska
Koordinate	53° 41′ 34″ S; 6° 26′ 58″ Z / 53.69284° S; 6.44932° Z
Uključuje	Dowth; Hill of Tara; Knowth; Njugrejndž ;
Kriterijumi	Kulturno dobro: ii, iii, iv
Referenca	659
Upis	1993 (-1976. sednica)
Ugroženost	ne

Bru na Bojn

Bru na Bojn na karti Irske

Bru na Bojn (ir. Brú na Bóinne) grupa je neolitskih spomenika u okrugu Mid, u pokrajini Lenster, u Irskoj, koji su izgrađeni oko 3500—3200 godine p. n. e. pre egipatskih piramida. To je najveći i jedan od najvažnijih megalitskih praistorijskih arheoloških lokaliteta u Evropi, i zbog toga je 1993. godine uvršten na UNESKO-v spisak Svetske baštine u Evropi.^[1] Njeni neolitske gromile, menhiri i dolmeni su izgrađeni zahvaljujući poznavanju osnovanih astronomskih i naučnih spoznaja, što je najočiglednije na podzemnoj grobnoj dvorani Njugrandž.

Lokalitet okružuje reka Bojn s tri strane, a sa severne strane njenom pritokom, rekom Matok. Tako da je potpuno okružen vodom često se naziva i ”Zavoj reke Bojn“, što je nepravilan prevod irskog naziva ”Brú na Bóinne“ što zapravo znači ”Palata Bojn“.

Lokalitet se sastoji od 40 podzemnih grobnih dvorana i drugih spomenika od kojih su najpoznatiji koncentrisani na severnoj strani reke (Njugrandž, Nout, Dout), koji su slavni i zbog velike kolekcije neolitskih umetnosti koje su pronađene tu. Ovi tumuli su građeni na zavoju reke i postoje dokazi da su izgrađeni od kamenja s još starijih građevina, poput mezolitskog kamenog oruđa. Takođe su posvećivani vekovima posle o čemu svedoče grobni darovi iz bronzanog, gvozdenog, rimskog doba, pa čak i srednjeg veka.

Središnja i najveća grobna humka Njugrandž je poput druge dve velike humke (Nout i Dout) izgrađen u skladu s poravnanjem ravnodnevnice (poput (Stonhendža u Engleskoj), ali i drugi spomenici (Kogale kromle, Taunlejhol, Monknjutaun, ritualno jezero i dr.) takođe imaju astronomski određenu tipografiju.