Bubrežni sinus
Bubrežni sinus je šupljina puna masti u sredini bubrega koja pokriva važne delove bubrega. Jedan od tih delova je bubrežna karlica, koja sakuplja urin koji proizvodi bubrezi. Najčešći poremećaj povezan sa bubrežnim sinusom je cista, koja često asimtomaska.
Anatomija[uredi | uredi izvor]
Bubrežni sinus je centralni deo bubrega u koju ulaze neravi i arterija i izlaze mokraćovod, bubrežna vena i limfnih kanali.
Ako se napravi vertikalni presek bubrega od njegove konveksne do konkavne granice, videće se da se hilum širi u centralnu šupljinu, bubrežni sinus, koji sadrži gornji deo bubrežne karlice i čašice, okružene masnoćom u koju su ugrađene grane bubrežnih krvnih sudova i nerava. Bubrežni sinus je obložen produžetkom fibrozne tunike, koja se nastavlja oko usana hilusa.[1]
Kao i ostatak bubrega, bubrežni sinus ima masnu podlogu oko sebe, koja u sebi sadrži:[2]
- telesnu masnoću,
- autonomne nerve, koji kontrolišu nevoljne radnje.
- vezivno tkivo.
- limfne kanale,
- velike i male bubrežne čašice, u kojima počinje sakupljanje mokraće.
- bubrežnu arteriju i venu.
- bubrežnu karlicu, koja sakuplja mokraću dok se proizvodi.
Najveći deo bubrežnih sinusa je masnoća (uglavnom salo, bele ili ili žute boje) koja se obavija oko drugih anatomskih struktura bubrega. Količina masti u bubrežnom sinusu bubrega postepeno se povećava sa godinama i povećanjem telesne težine.
Funkcija[uredi | uredi izvor]
Bubrežni sinus kao anatomski deo bubrega, neka je vrsta odeljka koji sadrži masnoću i druge delove bubrega . To je oblast gde u kojoj su anatomske strukture koje ulaze i izlaze iz bubrega, zaštićene masnim podlogama.
Klinički značaj[uredi | uredi izvor]
Stanja i poremećaji koji utiču na bubrežni sinus uključuju:
- Cista bubrežnog sinusa: nekancerozna vreća ispunjena tečnošću koja počinje da raste ili izvan bubrežnog sinusa (parapelvična cista) ili unutar bubrežnog sinusa (peripelvična cista).
- Lipomatoza bubrežnog sinusa: je stanje koje se javlja kada ima previše masti u bubrežnom sinusu.[3]
- Benigni multilokularni cistični nefrom: nekancerozni tumor koji može prerasti u renalni sinus.
Druga stanja koja mogu uticati na delove koji se nalaze unutar bubrežnog sinusa, kao što su čašice uključuju:
- Kaliektazija: poremećaj u bubrežnim čašicama (gde počinje sakupljanje urina) u kome one postaju otečene od viška tečnosti. Kaliektazija može dovesti do otkazivanja bubrega ako se pravovremeno ne leči.
- Vaskularne lezije bubrega: koje se nazivaju aneurizma bubrežne arterije, arteriovenska komunikacija ili variks bubrežnih vena, nastaje kada se formira izbočenje u zidu bubrežne arterije unutar bubrežnog sinusa.
- Karcinom bubrežnih ćelija: ili kancerogeni tumor koji može da preraste u bubrežni sinus.
Neka istraživanja su otkrila da količina masti unutar bubrežnog sinusa, koja se menja sa godinama i težinom, može uticati na krvni pritisak .
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Renal sinus - e-Anatomy - IMAIOS”. www.imaios.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-03.
- ^ „Renal Sinus: Anatomy, Function & Complications”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-03.
- ^ Apicella, Luca; Vallone, Gianfranco; Vitale, Sossio; Garofalo, Gianluca; Russo, Luigi; Gallo, Riccardo; Federico, Stefano; Sabbatini, Massimo (2011). „Renal sinus lipomatosis in transplanted kidneys: an unusual clinical case”. Case Reports in Transplantation. 2011: 161759. ISSN 2090-6951. PMC 3504196
. PMID 23213599. doi:10.1155/2011/161759.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
