Budžinkan
| Moderna japanska borilačka veština | |
|---|---|
| Budžinkan dodžo 武神館道場 | |
 Budžinkan logo, sastoji se od stilizovanog „Budžin“ kandžija. | |
| Osnivač | |
| Masaaki Hatsumi | 2. decembar 1931- |
| Datum osnivanja | |
| Shōwa Period (1926—1989) | c.1970 |
| Trenutni glavešina | |
| Masaaki Hatsumi | c.1970 - do danas |
| Podučavane veštine | |
| Ime | Opis |
| Bujinkan Budō Taijutsu (武神館武道体術) | Hvatanje, udarci, korišćenje oružja i nevidljivih tehnika. (Nekada se nazivao Bujunkan Ninpō Taijutsu). |
| Škole preteče | |
| Gyokko-ryū Kosshijutsu (玉虎流骨指術) • Kotō-ryū Koppōjutsu (虎倒流骨法術) • Shinden Fudō-ryū Dakentaijutsu (神伝不動流打拳体術 • Takagi Yōshin-ryū Jūtaijutsu (高木揚心流柔体術) • Kuki Shinden-ryū Happō Bikenjutsu (九鬼神伝流八法秘剣術) • Gikan-ryū Koppōjutsu (義鑑流骨法術) • Togakure-ryū Ninpō (戸隠流忍法) • Gyokushin-ryū Ninpō (玉心流忍法) • Kumogakure-ryū Ninpō (雲隠流忍法) | |
| Nasledne škole | |
| Genbukan, Jinenkan, To-Shin Do | |
Budžinkan (kuća svetog ratnika), ili ispravnije Bujinkan Dōjō (武神館道場) je organizacija koja se bavi proučavanjem i uvežbavanjem borilačke veštine nindžucu.[1] Vodi je i njom upravlja sōke Masaki Hacumi (初見良昭 Hatsumi Masaaki), koji je učio od Tošicugu Takamacua (高松寿嗣 Takamatsu Toshitsugu).[2][3] Budžinkan Hombu dodžo se nalazi u Nodi nedaleko od Tokija. Budžinkan dodžo se može naći svuda po svetu.
Budžinkan dodžo metod se naziva budžinkan budo tajđucu (武神館武道体術 Bujinkan Budō Taijutsu), i predstavlja skup devet borilačkih veština (ryūgi), od kojih su neke bile ili jesu porodične tradicije (ryūha).[4]
Veština se ranije nazivala budžinkan ninpo tajđucu (Bujinkan Ninpō Taijutsu) a pre toga je bila poznata pod opšte narodnim nazivom ninđucu. Međutim, mnogi ozbiljni upražnjavaoci ove veštine izbegavaju naziv ninđucu, zbog pogrešne reputacije nastala oko termina ninđa i njihovih borilačkih veština pre svega kroz raznih ninđa-filmova.
Trening[uredi | uredi izvor]
Trening se generalno naziva tajđucu (umetnost tela), i sastoji se od golorukih i naoružanih tehnika borbe. Većina osnovnih tajđucu tehnika kojima se podučavaju početnici, potiče od šest osnovnih tradicija u sklopu Budžinkana: Kotō-ryū, Gyokko-ryū, Shinden Fudō-ryū, Takagi Yōshin-ryū, Kuki Shinden-ryū i Togakure-ryū.
Veoma širok spektar korišćenja oružja se podučava, uključujući sledeće: mačevi poput daitō, wakizashi i tantō, bambusni shinai, drveni bokken, mogito, ili mačevi napravljeni od mekanih materijala zarad veće sigurnosti, poput fukuro shinai, zatim štapovi različitih dužina (bō, jō), kratki štapovi (hanbō, hanjō), 'nawa (konopac), kusari-fundo (lanac sa tegom), kusarigama (srp sa lancem), yari (koplje), kusarigama, kyoketsu shoge, jutte, tessen (željezna lepeza), naginata (japanska helebarda), kunai (alatka za kopanje), kao i različite oblike shurikena.
Budžinkan budo tajđucu veština ne uključuje učešća u takmičenjima i turnirima.
Škole[uredi | uredi izvor]
Budžinkan uključuje podučavanje devet klasičnih škola borenja.
- Togakure-ryu ninjutsu
- Gyokko-ryu koshijutsu
- Kukishinden-ryu happo hikenjutsu
- Koto-ryu koppojutsu
- Gikan-ryu koppojutsu
- Kumogakure-ryu ninjutsu
- Gyokushin-ryu ninjutsu
- Takagi Yoshin-ryu jutaijutsu
- Shinden Fudo-ryu dakentaijutsu
Dan[uredi | uredi izvor]
Budžinkan dodžo ustanovljava seriju od devet kyū zvanja ispod nivoa shodan, počevši od mukyu (bez zvanja) a zatim od kukyu (9 kyu) do ikkyu (1 kyu), gde je 9. kyu najniži rank a 1. kyu najviši. Kao i u ostalim japanskim borilačkim veštinama, poput karatea i džudoa, nerankirani (mukyū) polaznici nose beli pojas, a oni sa rankom shōdan i iznad, nose crni pojas. Kyū nivo polaznika, nose obojene pojaseve, mada boja pojasa varira od mesta do mesta. Za razliku od ostalih borilačkih veština, boja nije u relaciji sa kyu-nivoom koji polaznik poseduje. U Japanu, nekada je bio običaj da muškarci na kyu-nivou nose zeleni, a žene crveni pojas, mada je ovaj običaj napušten. Danas, svi, bilo muški bilo ženski polaznici Budžinkana, nose zeleni pojas u većini Japanskih dodžoa. Izvan Japana, neke zemlje još uvek prate tradiciju zeleno za muškarce - crveno za žene, dok ostali koriste zeleno za sve polaznike.
U početku je bilo 10 dan nivoa, kao i kod većine borilačkih veština koje koriste kyū/dan sistem... ali ovo je promenio sōke Masaki Hacumi na 15 dan nivoa. Kako je Hacumi rekao, u feudalnim vremenima, čovek se smatrao čovekom sposobnim da ide u boj sa navršenih petnaest godina, te otuda 15 dan nivoa. Zatim je nastavio da se šali kako je danas godina zrelosti 21, pa će možda opet podići nivo. Nivoi su podeljeni u tri grupe; 1-5 dan Ten (Raj), 6-10 dan Chi (Zemlja), 11-15 dan Jin (Čovek, u smislu čovečanstva). Jin nivoi su dalje podeljeni u pet Godai, osnovnih elemenata; chi (zemlja), sui (voda), ka (vatra), fū (vetar) i kū (void).
Polaznikov nivo je prikazan bojom emblema nazvanim MON, upisanim kandžijem „bu"(武) i „džin“ (神). Postoji četiri vrste wappena (od 9. do 1. kyū, od 1. do 4. dan, od 5. do 9. dan i od 10. do 15. dan) ponekad u pratnji do četiri srebrne ili zlatne zvezde (nazivanim hoshi) iznad ili ispod emblema, koje predstavljaju individualni rank.
Na polaganju za 5. dan, polaznik polaže pred sōkeom kako bi ustanovio da su sposobni da osete prisustvo opasnosti i u stanju da je izbegnu. Polaznik sa zvanjem godan ili iznad, ima pravo da se prijavi za učiteljsku licencu (shidōshi menkyo). Šidoši ima pravo da otvori svoj sopstveni dodžo, i izdaje zvanja svojim polaznicima do nivoa 4. dan. Polaznik sa zvanjem između 1. i 4. dan može da postane licencirani „asistent učitelj“ (shidōshi-ho).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Bujinkan Dojo - Soke Masaaki Hatsumi”. bujinkan.com.
- ^ „What are the nine traditions?”. Benevolent Heart Bujinkan Dojo. Pristupljeno 28. 8. 2011.
- ^ Phelan, Stephen. „Lethal weapon: Hanging with the world's last living ninja”. travel.cnn.com. Pristupljeno 7. 2. 2013.
- ^ „Black Belt Times”. Black Belt. 2000. str. 10. Pristupljeno 14. 2. 2013.