Борилачке вјештине

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Борилачка вештина)
Борилачка вјештина бокс је била заступљена на античкој Тири.

Борилачке вјештине су различити системи борилачких вјежби и различитих техника самоодбране, најчешће источноазијског поријекла; првенствено развијених као средство борбе без оружја. Тренутно се практикују у многим земљама, углавном у облику спортских вјежби које имају за циљ физичко и ментално побољшање.[1]

Борилачке вјештине су подјељене на утврђење области, врсте, стилове и школе. Могу бити старијег и новијег времена постанка.

Поред тога, различити стилови борилачких вјештина се могу подјелити на унутрашње и спољашње, које се разликују на основу тренинга тијела и рада са свијешћу. Примјер унутрашње школе је тајђићуен, а спољашње чи кунг. Такође, методе обуке се могу подјелити на унутрашње (нпр. медитација) и спољашње (макивара).[2]

Као заједнички назив за све борилачке вјештине и спортове поједини савремени аутори користе назив кемпо.[3] Скуп јапански борилачких вјештина се обично назива будо.

Неке борилачке вјештине су настала као мјешавина других; нпр. теквондо, карате и аикидо — настали су као мјешавина борилачких вјештина са Окинаве,[4] кенџицуа и џијуџицуа у Јапану,[5] а субак и текен у Кореји.[6]

Многе борилачке вјештине, посебно источне, изучавају и медицинске науке. То се посебно односи на кинеске борилачке вјештине, које изучавају намјештање костију, практикују чи кунг, акупунктуру, акупресуру, као и друге аспекте кинеске народне медицине.[7]

Борилачке вјештине такође могу бити повезане са религијом и духовношћу. Неке од њих су основали и проширили монаси (најпознатији су монаси манастира Шаолин).

Борилачке вјештине се примјењују и у савременима оружаним снагама; нпр. методе заштите од напада ножем, које се могу наћи у књигама о мачевању, као што су Fiore dei Liberi и Codex Wallerstein, које су написали непознати аутори, су интегрисане у систем обучавања америчке копнене војске 1942. године.[8]

Неке борилачке вјештине су под утицајем власти на њих, постале спортови. Главни мотиви покушаја НР Кине да кинеске борилачке вјештине претворе у вушу спортове, које контролише посебна комисија, је чињеница да се обука у борилачким вјештинама сматра потенцијалном субверзивном појавом.[9]

Подјела[уреди]

Постоји велико број знатно различитих борилачких вјештина. Међутим, оне се могу подјелити на двије велике групе: оне које користе оружије и оне које не користе предмете у борби.

Ово је једна од могућих подјела борилачких вјештина, која не садржи све вјештина, али се може користи за илустрацију главних метода:

Борилачке вјештине се могу подјелити по другачијим критеријумима, као што су:

  • По традицији: историјске традиционалне вјештине, савремени стил народне борбе или савремени хибриди борилачких вјештина.
  • По области настанка: источне борилачке вјештине и западне борилачке вјештине.
  • По методи обуке: са оружјем (мачевање, борба штаповима итд.) или без оружја.
  • По примјени или сврхи: самоодбрана, борилачки спорт, кореографија или демонстрација форме, медитација итд.
  • По кинеској традицији: „унутрашњи“ или „спољашњи“ стил.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Евгений Андреев. „Энциклопедия «Кругосвет»”. Архивирано из оригинала на датум 2011-08-25. Приступљено 2010-01-20. 
  2. „Неизвестное тайцзи. Часть 2”. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2013. Приступљено 12. 2. 2013. 
  3. Цит.: «Может быть, универсального определения родственных комплексов воинских искусств вообще не существует, но кэмпо представляется наиболее точным из всех возможных вариантов» . ; «Кэмпо как разветвленный, многонациональный комплекс воинских искусств» (аннотация к книге). Долин А. А., Попов Г. В. «Кэмпо — традиция воинских искусств» М. Наука. Главная редакция восточной литературы. 1990. ISBN 978-5-02-016966-1. pp. 14
  4. Nishiyama, Hidetaka; Richard C. Brown (1991). Karate: The Art of Empty-Hand Fighting. Tuttle Publishing. стр. 16. 
  5. Tanaka, Fumon (2003). Samurai Fighting Arts: The Spirit and the Practice. Kodansha International. стр. 30. 
  6. Shaw, Scott (1996). Hapkido: The Korean Art of Self-Defense. Tuttle Publishing. стр. 15. 
  7. „Perspective: Internal Kung Fu”. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2012. Приступљено 15. 3. 2012. 
  8. Vail, Jason (2006). Medieval and Renaissance Dagger Combat. Paladin Press. стр. 91—95. 
  9. Fu, Zhongwen (1996, 2006). Mastering Yang Style Taijiquan. Превод: Louis Swaine. Berkeley, California: Blue Snake Books. (trade paper).