Pređi na sadržaj

Vafa Idris

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vafa Idris
Datum rođenja(1975-02-11)11. februar 1975.
Mesto rođenjaAl-Am'ari
Datum smrti27. januar 2002.(2002-01-27) (26 god.)
Mesto smrtiJerusalim

Vafa Idris (arap. وفاء إدريس; 11. februar 1975 – 27. januar 2002) bila je prva žena bombaš samoubica u Izraelsko-palestinskom sukobu. U vreme smrti, Idris je bila 28-godišnja, razvedena volonterka Crvenog polumeseca. Živela je u izbegličkom kampu Am'ari u Ramali.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Njeni roditelji su bili izbeglice koje su živele u izbegličkom kampu Am'ari nakon što su pobegli iz Ramle u Palestinu pod britanskim mandatom 1948. tokom Nakbe.[1][2] Rođena je u izbegličkom kampu 1975.[1] Njen otac je umro kada je bila dete.[3] Imala je oko 12 godina kada je počela prva intifada 1987.[1] Prema njenim rođacima, Idris je služila u ženskom odboru izbegličkog kampa Am'ari tokom prve intifade, gde je pomagala u distribuciji hrane u vreme policijskog časa, pružala socijalnu podršku i pomagala porodicama zatvorenika.[4] Idris se udala za svog prvog rođaka kada je imala šesnaest godina.[1] Ona je rodila mrtvorođenu bebu kada je imala 23 godine i rečeno joj je da nikada neće moći da ostane trudna do rođenja bebe. [1] Njen muž se od nje razveo i ona se vratila da živi sa majkom, bratom i njegovom ženom i petoro dece.[1][2] Zatim je počela da volontira za Društvo Crvenog polumeseca i obučila se za lekara.[1][2] Prema rečima koordinatora Službe za hitne slučajeve Crvenog polumeseca, Idris je volontirala svakog petka, u špicu za vreme intifade zbog čestih nereda posle molitve, i dva-tri dana zaredom kada je bilo nereda tokom nedelje.[4]

Napad[uredi | uredi izvor]

Idris je detonirala bombu u centru Jerusalima ispred prodavnice cipela na putu za Jafu u kojoj je ubijena Pinhas Tokatli (81) i povređeno više od 100 drugih ljudi.[5] Napad se dogodio 27. januara 2002, ali identitet bombaša nije potvrđen do 30. januara 2002.[3][5] Idris je bombu nosila u rancu, a ne vezanu za telo. Pošto su žene pre ovog napada samo pomagale da podmetnu bombe, upotreba ranca i nedostatak uobičajene beleške ili video snimka doveli su do zabune oko njenih samoubilačkih motiva i spekulacija da nije nameravala da detonira bombu, već da je eksplozija bila slučajna. Međutim, nakon istrage o eksploziji, Izrael je proglasio Idris bombašem samoubicmom oko 9. februara 2002.[6]

Reakcija[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon bombaškog napada, pre nego što je bombaš identifikovan, Hezbolahov TV kanal izvestio je da se bombaš zove Šahanaz Al Amouri, sa Nacionalnog univerziteta An-Nadža u Nablusu.[5] Brigada mučenika Al-Aksa preuzela je odgovornost za napad nekoliko dana nakon napada za koji su rekli da je Idris izveo kao odgovor na izraelske vojne akcije. [3] Njena porodica je rekla da je Idris bila ljuta što je videla kako su deca streljana i ubijena tokom sukoba u Ramali . Prema njenoj majci, iako su tri Idrisova brata bili članovi Fataha, nije poznato da je bila aktivistkinja bilo koje palestinske militantne grupe.[3] Kao prva Palestinka koja je izvela takav napad, Idris je dobila više međunarodne i regionalne medijske pažnje od palestinskih bombaša i dva od tri palestinske žene bombaše koji su je pratili 2002. godine, sa izuzetkom Ajata al-Akhrasa, treće i najmlađe palestinske žena bombaša samoubica.[7] Bombardovanje je izazvalo veliko interesovanje arapskih medija, a mnoge novine su Idris opisale kao heroja i nacionalistu.[8] U uvodniku objavljenom u egipatskim nedeljnim novinama Al-Sha'ab nekoliko dana nakon bombardovanja, delimično se navodi: „Žena je ta koja vas danas drži lekciju o herojstvu, koja vas uči značenju džihada i kako umreti mučeničkom smrću... To je žena koja je svojim mršavim, mršavim i slabim telom šokirala neprijatelja. To je žena koja je raznela samu sebe, a sa njom eksplodirali su svi mitovi o ženskoj slabosti, pokornosti i porobljavanju.“[1]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

U martu 2011, palestinski Medija Voč je izvestio da je palestinski omladinski centar Al-Amari, povezan sa Fatahom, najavio fudbalski turnir nazvan po Vafi Idrisu. [9]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

  • Hanadi Jaradat, 28-godišnja počinilac bombaškog napada samoubice 2003. u restoranu u Haifi

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž Whaley Eager, Paige (2008). From freedom fighters to terrorists: women and political violence. Ashgate. str. 188–189. ISBN 978-0-7546-7225-8. 
  2. ^ a b v Bennet, James (2002-01-31). „Arab Woman's Path to Unlikely 'Martyrdom'”. The New York Times. Pristupljeno 15. 3. 2011. 
  3. ^ a b v g „Female bomber's mother speaks out”. BBC. 2002-01-30. Pristupljeno 15. 3. 2011. 
  4. ^ a b Biedermann, Ferry (2002-01-31). „The Palestinians' first female bomber”. Salon. Pristupljeno 17. 3. 2011. 
  5. ^ a b v Inigo Gilmore: Woman suicide bomber shakes Israelis, Daily Telegraph, January 28, 2002
  6. ^ James Bennet: Israelis Declare Arab Woman Was in Fact a Suicide Bomber, New York Times, 9 February 2002 (req. subscr.)
  7. ^ Hasso, Frances S. (2005). „Discursive and Political Deployments by/of the 2002 Palestinian Women Suicide Bombers/Martyrs” (PDF). Feminist Review. Palgrave Macmillan Journals. 81 (Bodily Interventions): 23—51. doi:10.1057/palgrave.fr.9400257 Slobodan pristup. 
  8. ^ Smith, Paul J. (2007). The Terrorism Ahead: Confronting Transnational Violence in the Twenty-first Century. M.E.Sharpe. str. 135. ISBN 978-0-7656-1988-4. 
  9. ^ „Fatah youth center names event after suicide bomber”. The Jerusalem Post. 2011-03-09. Pristupljeno 15. 3. 2011. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вафа_Идрис&oldid=27259144”