Velence
| Velence mađ. Velence | |
|---|---|
 Pogled iz vazduha | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Centralna prekodunavska regija[1] |
| Županija | Fejer (županija) |
| Srez | Gardonj |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 5.739[2] |
| — gustina | 168,38 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 14′ 30″ S; 18° 38′ 52″ I / 47.24177° S; 18.64790° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 33,37 km2 |
  Velence Velence na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 2481 |
| Pozivni broj | (+36) 22 |
| Veb-sajt | |
| www.velence.hu/ | |
Velence (mađ. Velence) grad je u Mađarskoj. Velence se nalazi u okviru županije Fejer.[3] Ime naselja je na mađarskom isto kao i italijanskom gradu Veneciji, iako su sufiksirani drugačije: „u Velence“ je Velencen, dok se Velenceben odnosi na italijanski grad [4].
Geografski položaj[uredi | uredi izvor]
Grad okružuje severoistočni kraj jezera Velence. Južni deo je odmaralište Velencefirde. Glavni put broj 7, autoput M7, put 6207, put 8116, put 8119 i železnička linija Budimpešta-Sekešfehervar takođe dodiruju grad, koji pružaju odlične uslove za prevoz. Grad ima dve železničke stanice: stajalište Velence i stajalište Velencefirde.
Povezan je autobuskim linijama sa naseljima oko jezera Velence, kao i sa Sekešfehervarom, Budimpeštom, Žičujfaluom i Pustasabolčem. 1171, 8022, 8024, 8025, 8026, 8027, 8028, 8151, 8152, 8154, 8156, 8157, 8158 letova dodiruju grad.[5]
Velenca ima tri brodske stanice (Velencefirde, Velence, Ovelence) koje primaju brodove koji dolaze iz Pakozda, Gardonja i Agarda.
U njegovom okrugu je Hajdutanja, koji se nalazi 4 kilometra od centra, u pravcu jugoistoka. Prema podacima iz 2011. godine, Hajdutanja ima 62 stanovnika, a broj stanova 16.[6] U Hajdutanji se nalazi uprava za vode KDT koja ima bunar za praćenje podzemnih voda.[7]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Velence se nalazila pored glavnog trgovačkog puta između Budima i Jadranskog mora, pa je već u rimsko doba važila za ozbiljno naselje na ratnom putu između Savarije i Akvinkuma. U srednjem veku ovde su verovatno živeli italijanski i venecijanski majstori koji su radili na zgradama u Sekešfehervaru, koji su verovatno dali ime naselju.[8] Najstarija crkva u naselju je reformatorska crkva podignuta oko 1690. godine. Mola Sadik je živeo u gradu u 19. veku, a njegov grob nalazimo na lokalnom groblju. Tridesetih godina 20. veka selo je, kao i Gardoni, postalo turističko naselje i počeo je ozbiljan razvoj. Prvi omladinski i izletnički centar u zemlji izgrađen je u Velenci, koja je ponovo bila u procvatu 1970-ih. 2004. godine naselje je dobilo status grada. Velenceški korzo je napravljen 2014. godine, investicija koja je realizovana u okviru projekta „Velence lejk gejt”.
Poznate ličnosti[uredi | uredi izvor]
- Alajoš Hausman (1847–1926), arhitekta, profesor, član Mađarske akademije nauka
- Klara Šomođi (1913–1996), teniser
- Peter Kun (1967–1993), muzičar
- Žolt Sekereš (rođen 1975), fudbaler
- Anita Kulčar (1976–2005), rukometašica
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Fejér megyei kistérségek összehangolt stratégiai programja” (PDF). Sárvíz Térségfejlesztő Egyesület. 2001. str. 29—34. Arhivirano iz originala (pdf) 2013-05-15. g. Pristupljeno 2012-07-11.
- ^ Velence, KSH
- ^ „2007. évi CVII. törvény a települési önkormányzatok többcélú kistérségi társulásáról szóló 2004. évi CVII. törvény módosításáról” (PDF). Magyar Közlöny 2007. évi 121. szám. Magyar Hivatalos Közlönykiadó. 2007-09-17. Pristupljeno 2008-07-30.
- ^ (Magyar Angol Nagyszótár, Akadémiai Kiadó. Za detalje pogledajte gramatiku mađarskog jezika)
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 08. 2016. g. Pristupljeno 18. 11. 2022.
- ^ „A Magyar Köztársaság Helységnévtára, 2011” (php) (na jeziku: magyar). Központi Statisztikai Hivatal. 2011-01-01. Pristupljeno 2012-07-07.
- ^ „Területi Tervezési Koncepció” (PDF) (na jeziku: magyar). Nyugat-magyarországi Egyetem Geoinformatikai Kar; Fejér Megyei Agrárkamara. 2008-02-26. Arhivirano iz originala (pdf) 2013-12-13. g. Pristupljeno 2012-07-05.
- ^ Kiss, Lajos (1980). A földrajzi nevek etimológiai szótára. Budapest: Akadémiai Kiadó. ISBN 963 05 2277 2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
