Velika crvena pega

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pogled na Veliku crvenu pegu i njenu okolinu sa Vojadžera 1. Fotografija je snimljena februara 1979. godine sa oko 9 miliona kilometara od Jupitera.

Velika crvena pega na Jupiteru je ogromni olujni vetar u njegovoj atmosferi. Ovaj anticiklonski vetar je poznat više od 300 godina i sve vreme traje nesmanjenom jačinom. Dovoljno je velika da se sa Zemlje vidi i manjim teleskopima.

Prvi put su je uočili Đovani Kasini i Robert Huk nezavisno jedan od drugoga 1665. godine. Pretpostavlja se da je crvene boje, jer je bogata gasom metanom, koji potiče iz nižih delova atmosfere.

Ima ovalan oblik i rotira u smeru obrnutom od smera obrtanja kazaljki na satu, sa periodom od oko 6 dana. Dimenzije su poprilično promenljive i variraju u opsegu od 12.000-14.000 km kraća osa i 24.000-40.000 km veća osa. Dovoljno je velika da se u nju smeste do tri planete veličine Zemlje. Oblaci pege se nalaze na par kilometara većoj visini nego okolni oblaci van pege.

Ovakvi ogromni vetrovi nisu neobični za planete Jupiterovog tipa. Ispod velike crvene pege se nalazi manja pega bele boje, nazvana Velika crvena pega junior i velika je koliko i planeta Zemlja. Velika pega može prosto da proguta manje oluje, što je već više puta posmatrano teleskopima.

Trenutno (2009) Velika crvena pega je otprilike upola manje veličine nego što je bila pre 100 godina, a njena crvena boja je blago pobledela. Ne zna se koliko će ovaj olujni vetar još da traje, i da li su njene promene samo rezultat normalnih fluktuacija ili se oluja stvarno smiruje.

Krajem 2015. godine NASA je objavila snimak Jupitera u 4K rezoluciji (ultra-visoka definicija). Snimak je nastao iz fotografija svemirskog teleskopa Habl, a u sklopu projekta kojim se ovaj teleskop koristi za posmatranje gasovitih džinova Sunčevog sistema svake godine kako bi se bolje razumeo sastav njihovih atmosfera. Na osnovu ovih podataka, naučnici su ustanovili da se Velika crvena pega i dalje smanjuje, ali usporenim tempom. U periodu između 2014. i 2015. godine njen prečnik smanjio se za dodatnih 240 km.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Taylor Redd, Nola (14. 10. 2015). „Amazing Jupiter Video Shows Slowing Shrinkage of the Great Red Spot”. Space.com. Arhivirano iz originala na datum 14. 10. 2015. Pristupljeno 15. 10. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]