Планета Јупитеровог типа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гасовити џинови Сунчевог система заједно се називају Јовијанске планете. Од врха према доле: Нептун, Уран, Сатурн и Јупитер.

Гасовити џин или планета Јупитеровог типа је врста планете која, за разлику од камених или терестричких планета, нема јасно дефинисану површину. Због тога није могуће на једноставан начин дефинисати обим, површину, запремину и површинску температуру, па се за обим узима онај који је видљив са Земље или се дефинише као обим планете на којој влада одређени атмосферски притисак (нпр. једнак оном на површини Земље).

Гасовити џинови су састављени првенствено од гасова, а могу имати и камено или метално језгро. Верује се да је чврсто језгро нужно за формирање ових планета, па је вероватно сви гасовити џинови имају.

Већина масе гасовитог џина је гас (или гас који је под притиском прешао у течно стање).

Гасовити џинови Сунчевог система[уреди]

У Сунчевом систему се налазе 4 гасовита џина: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Ове се 4 планете често називају и планете Јупитеровог типа.

Научници често планете Уран и Нептун сврставају у посебну подкласу планета — ледене џинове или уранске планете, због чињенице да су састављени углавном од леда и стена, као и гаса, за разлику од „класичних“ гасовитих џинова као што су Јупитер и Сатурн. Уран и Нептун имају много мањи удео водоника и хелијума због њихове веће удаљености од Сунца.

Терминологија[уреди]

Израз „гасовити џин“ сковао је Џејмс Блиш, писац научне фантастике. Израз је заправо погрешан, јер су ове планете већином у текућем стању. Код Урана и Нептуна су гасовите атмосфере поприлично танке и дебеле су тек око 1% обима планете. Аргумент у прилог овом називу је чињеница да у хемијском саставу Јупитера и Сатурна доминирају водоник и хелијум, који су при мањем притиску и при температурама које владају у том делу Сунчевог система у гасовитом стању.

У планетолошкој терминологији, појмови „стена“, „гас“ и „лед“ се користе за означавање класа елемената и хемијских спојева који чине тела Сунчевог система, без обзира у којем се агрегатном стању налазе.

У спољашњем Сунчевом систему, водоник и хелијум су „гасови“, вода, метан и амонијак су у облику леда, а силикати су „стене“. Кад се говори о дубоким унутрашњостима планета, често се под „ледом“ подразумевају кисеоник и угљеник, под „стенама“ силикати, а под „гасом“ водоник и хелијум.

Узевши у обзир ову термилнологију, неки астрономи Уран и Нептун називају заједничким именом „ледени џинови“, због велике количине „леда“ (у текућем стању) у њиховој унутрашњости.

Екстрасоларни гасовити џинови[уреди]

Услед чињенице да је велике планете много лакше пронаћи од малих, скоро све планете пронађене у орбитама око других звезда су гасовити џинови.

Већина ових планета је толико близу матичним звездама да су им температуре неупоредиво веће од оних које налазимо код јовијанских планета. Због тога се верује да те планете спадају у неку сасвим нову класу планета.

Узмемо ли у обзир хемијски састав свемира (више од 90 % отпада на водоник), мало је вероватно да ће се пронаћи камена планета масе Јупитера. С друге стране, досадашњи модели формирања планетарних система су указивали на немогућност настајања гасовитих џинова на тако малим удаљеностима какве су забележене код већ откривених планета.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Планета Јупитеровог типа