Википедија:Vikimanija 2014.

Moja sedma Vikimanija, ispostavilo se, bila je najveća ovakva konferencija održana do sada. Kao jubilarna, deseta Vikimanija, okupila je preko 2000 ljudi širom sveta, što je zaista impresivno, a i veoma kompleksno za organizovati.

Ovog puta, Vikimanija je organizovana u Londonu, glavnom gradu Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske. Konferencijski centar je bio Barbikan, ogromni kompleks brutalističke arhitekture, smešten u Sitiju, dakle starom gradskom jezgru Londona.

Opšti utisci

Za početak, neka opšta zapažanja:

• organizatori su se potrudili da najveći deo učesnika bude smešten u jedan hotel, koji je bio na desetak minuta hoda udaljen od konferencijskog prostora; ovo je omogućilo lakšu socijalizaciju ljudi van konferencijskog programa
• tokom konferencije, u paraleli je uglavnom organizovano osam sesija, što je značilo da je bilo vrlo lako propustiti nešto što si želeo da posetiš, iz prostog razloga što ne možeš biti na više mesta u isto vreme
• ovog puta su oko same konferencije organizovani bitni i zanimljivi sastanci, što u okviru pretkonferencijskog programa, što kao usputni susreti
• nakon programa konferencije je uglavnom bilo zabavnog programa, poput koncerata, predstava i ostalih izvedbi, što je bilo, čini mi se, slabo posećeno, jer su ljudi uglavnom bili siti samog konferencijskog prostora, budući da bi provodili ceo dan u njemu, i želeli su da se socijalizuju (mahom uz alkohol), pa su pabovi, restorani i sam hotel bili mnogo bolje mesto za opuštanje i sitnočasovne diskusije
• konferencijski centar je bio malo komplikovan za snalaženje: nije bilo baš lako naći ulaz kada se hoda iz pravca hotela, a i snalaženje u samom prostoru nije bilo jednostavno, tim pre što je samo delić istog bio namenjen za Vikimaniju, i to mahom u prizemlju i na 3. i 4. spratu; takođe nije pomoglo što je taj centar otvoren za javnost, pa su se „Vikimanijaci“ i obični ljudi stalno mešali
• bilo je, prosto rečeno, previše ljudi: nije lako napraviti konferenciju za preko 2000 ljudi, gde treba uzeti u obzir mesta za sedenje i provođenje vremena, hranu, piće i ostalo osveženje, a pre svega finansije; ovo je ujedno bila i najskuplja Vikimanija do sada, tim pre što je London veoma skup kao grad; u svakom slučaju, upoznati ili popričati samo sa delićem učesnika je bilo veoma teško, a mnogima se dešavalo da prosto nisu mogli da nađu određene ljude i nisu uspevali da porazgovaraju sa njima o svojim problemima, što je jedan od razloga zašto Vikimanija i postoji
• pozitivna stvar je što je ove godine veoma razrađen koncept „komjuniti vilidža“, na kom je bilo dvadesetak organizacija, mahom ogranaka

A sada, detaljniji opis dešavanja tokom konferencijskih dana, iz mog ugla.

Pre konferencije

Ove godine, pored mene, iz Srbije (i uopšte srpskog govornog područja), konferenciji su prisustvovali Sanja, Ivana, Miki i Miloš. Ja sam za prisustvo dobio stipendiju od Zadužbine Vikimedije, dok su Sanja i Miki učestvovali kao članovi Upravnog odbora Vikimedije Srbije, a Ivana kao zaposlena u VMRS. Sve troje su bili finansirani iz budžeta VMRS, a pored njih, četvrti predstavnik je trebalo da bude korisnik Stolica. Međutim, radnici u konzularnom odeljenju su odbili zahtev za vizu za ulazak u Ujedinjeno Kraljevstvo, tako je VMRS na kraju platila za tri predstavnika. Miloš je dobio stipendiju Vikimedije Poljske.

Sanja je došla još u nedelju, 3. avgusta, kako bi prisustvovala pret-pretkonferencijskom programu „obuke obučitelja“, Miloš i ja smo doleteli u utorak, 5. avgusta, dok su Ivana i Miki stigli sutradan.

Utorak je bio dobar dan da se prošeta do Barbikana i malo upozna konferencijski prostor. Iskoristio sam tu priliku da se registrujem i preuzmem svoj konferencijski paket. Takođe sam svratio do kancelarije Vikimedije Ujedinjenog Kraljevstva, a kasnije sa Sanjom i do lokalnog londonskog Hakerspejsa, budući da je ona umešana u rad beogradskog Haklaba.

Sreda je bila prvi od dva dana pretkonferencije i pošto nije bilo značajnog programa, iskoristio sam je za obilaženje Sitija. Takođe sam iskoristio jedan od organizovanih obilazaka konferencijskog prostora, kako bih se bolje upoznao sa Barbikanom i prostorijama u kojima će biti održane sesije. U popodnevnim časovima sam sa Sanjom dočekao Ivanu i Mikija, a onda smo svi zajedno otišli u veliku šetnju po centru Londona, gde smo našli za shodno da obiđemo Soho, Pikadili, trg Trafalgar itd.

Četvrtak, 7. avgust

Džimbovo uvodno predavanje

Četvrtak je bio drugi dan pretkonferencije, ali prvi dan sa sadržajem za mene. U 10 sati je održan panel vezan za edukaciju i edukativne projekte, gde je bilo nekoliko panelista:

• Džejmi Mateson iz Wiki Education Foundation
• Ona Kastro iz Brazila
• ja, dakle, Filip Maljković iz Vikimedije Srbije
• Hajnc iz Austrije

Moderator je bila Flor Koudajs, vođa edukativnog tima u Zadužbini. Svako je ukratko predstavio edukativni program u sopstvenom kontekstu, a onda su usledila pitanja iz publike i opšta diskusija.

Od 13 časova održan je „okrugli sto“ sa temom saradnje između ogranaka, gde je fokus bio na popravljanju komunikacije između ogranaka, pružanju pomoći u pisanju grantova, mogućnostima saradnje i sl. Postavljena su neka značajna pitanja, ali u jednom trenutku je diskusiju preuzela izvesna devojka koja je previše naterala priču na svoju vodenicu i drvila o jednom aspektu cele priče, zbog čega je, čini mi se, broj ljudi polako počeo da se osipa. Osim toga, bila je produktivna sesija, ali nikakav ishod nije nastao iz nje, što je OK, jer je ipak bilo reč o brejnstorming sesiji.

Od 16 časova održan je OTRS sastanak, namenjen uglavnom pripadnicima OTRS sistema, odnosno sistema za odgovore na mejlove koje ljudi šalju „Vikimediji“ ili „Vikipediji“. Koliko znam, svi učesnici sastanka jesu bili članovi OTRS-a. Predstavljene su statistike iz prethodnog perioda, planovi za dalji razvoj ovog sistema, problemi sa kojima se administratori OTRS-a suočavaju u svakodnevnom radu itd.

Oko 18 časova, posluženi su večera i piće i tek tada se moglo uočiti koliko je zapravo ljudi došlo na konferenciju. Oko 19:30, u velikoj sali su održani uvodni govori:

• Edvard Saperija, glavni organizator ove Vikimanije, obratio se u vezi sa samim programom konferencije
• Džon Dejviz, izvršni direktor VMUK, obratio se u ime svoje organizacije i pričao o organizovanju ove konferencije iz ugla ogranka
• Džimi Vejls, osnivač Vikipedije, održao je svoj standardni keynote govor i upoznao nas sa četvrtim govornikom, a to je...
• Lajla Tretikov, nova izvršna direktorka Zadužbine Vikimedije

Nakon toga, održano je glavno predavanje za taj dan: Salil Seti iz Amnesti internašonala je govorio o toj organizaciji, sličnosti sa Zadužbinom i uopšte pokretom Vikimedije, kao i o trenutnim dešavanjima u svetu.

Oko 20:30, nakon svih predavanja, održan je koncert „tradicionalne britanske muzike“, što je predstavljalo prvu u nizu zabavnih aktivnosti koje su održavane nakon programa Vikimanije, a ujedno i jedinu kojoj sam prisustvovao. Nakon toga, većina Vikimedijanaca je ostala u Barbikanu i socijalizovala se sa ostalima, uz razgovore i alkohol.

Petak, 8. avgust

Komjuniti vilidž

Petak je bio dan kada sam bio na najmanje sesija. S jedne strane mi je žao zbog propuštanja nekih sesija, a s druge strane, smatram da mi je taj dan bio produktivan na neki drugi način, tako da propuštanje sesija nije bilo uzalud.

Najpre sam prisustvovao zatvorenom sastanku predsednika odbora Vikimedijinih ogranaka sa Lajlom Tretikovom, novom izvršnom direktorkom Zadužbine, i pojedinim zaposlenima u Zadužbini C nivoa. Najpre smo se svi predstavili, a onda smo pričali o svakojakim temama (uglavnom o FDC procesu, Dijalogu ogranaka, procesu izrade strategije, razvoju softvera i problemima oko toga, upravnim odborima ogranaka, finansijama i grantovima...).

Nakon tog sastanka, prisustvovao sam otprilike jedinoj sesiji tog dana, a koja se ticala reforme strukture citiranja za sve Vikimedijine projekte. Lejn Rasberi je otvorio ovu sesiju, Maks Klajn je pričao o tome kako bi reference trebalo uklopiti u koncept Vikipodataka — trenutno su reference potpuno tekstualne, a mogle bi biti predstavljene kao podaci na Vikipodacima, što bi dalje bilo zgodno za semantičku analizu tih referenci. S druge strane, Dejvid Kuenka je pričao o referenciranju na Vikizvorniku, dok je Megan Vača sa Barnard koledža (Univerzitet Kolumbija u Njujorku), koja je inače bibliotekarka, pričala o značaju referenci u bibliotekarstvu i proliferaciji informacija, odnosno kako citirati u moderno doba. Na kraju je Adam Beker, koji je na PLoS projektu, pričao o naučnim žurnalima: naime, trenutne reference su binarne konekcije koje nisu mašinski čitljive, jer predstavljaju običan slobodno formatiran tekst, pa je potrebno napraviti semantički mehanizam, koji bi uključivao i još neke podatke vezane za reference, npr. licencu, lokaciju izvora podataka, bliski kontekst citiranog teksta, anotacije, komentare, ažuriranja, povlačenja, celu listu autora... Stoga je predloženo pravljenje otvorene baze referenci, koja bi sadržala stablo zavisnosti za sve informacije na svetu i koja bi trebalo da pohrani malopre navedene podatke za sve znanje na svetu. Nakon ovog predstavljanja, usledio je kraći panel sa nekoliko pitanja iz publike.

Tokom ručka, održan je sastanak za CEE grupu, kojoj i Srbija, normalno, pripada. Bilo je reči o tome šta je urađeno na okupljanjima iz 2012. i 2013. godine i kakve su efekte ti skupovi imali na ogranke i grupe korisnika iz tog regiona, odnosno kakvi su sve zajednički projekti osnovani i kako su se ogranci razvijali. Bilo je i reči o tome šta bismo ubuduće mogli zajedno da uradimo za širu saradnju. Predloženo je osnivanje grupe na Fejsbuku, održavanje takmičenja na Vikipediji i sl. Postavljeno je pitanje da li nam uopšte treba sastanak u 2014. godini i, ako da, da li treba dovoditi goste koji nisu iz regiona? Opšti sentiment je bio da bi bilo korisno održati taj sastanak, ali da treba najpre utvrditi koliko je smisleno to uraditi u ovom trenutku.

Nakon ručka, dao sam video intervju za jedan tim iz Vikimedije Nemačke, koji planira da objavi kompilaciju tih kratkih intervjua sa Vikimanije. Tema je bila otvoreno znanje, slobodne licence i važnost tih koncepata u Vikimedijinom svetu. Nakon toga, više od dva sata sam, kao bivši stjuart i trenutni čekjuzer, pomagao jednom stjuartu u vezi sa jednim komplikovanim slučajem u jednoj lokalnoj vikipedijanskoj zajednici.

Posle ovoga, održao sam dva duža sastanka. Prvi je bio sa Timom Moricom Hektorom i Markusom Glazerom iz Vikimedije Nemačke. Oni su želeli da malo popričaju o trenutnim situacijama u našim ograncima i mogu reći da je sastanak bio informativan za obe strane. Ubrzo posle toga, održao sam sastanak sa Anasujom i Garfildom u vezi sa trenutnom situacijom VMRS, tranzicionom periodu, trenutnom i narednom godišnjem grantu i ostalim stvarima. Ako je prethodni sastanak bio informativan, ovaj je bio veoma koristan.

Zbog svih ovih aktivnosti, propustio sam sve popodnevne sesije, tako da sam nakon svega ovoga otišao do paba The Trader, gde se održavalo okupljanje ljudi koji rade na obrazovnim projektima, gde je prvo piće plaćala Zadužbina. Pošto je veći deo ljudi bio u bašti paba, kako je padao mrak, kretala kiša i hladnije vreme, ljudi su se polako razbežali, a ja sam završio u grupici od osmoro ljudi u obližnjoj piceriji.

Subota, 9. avgust

Nikol Eber, prezentuje Dijalog ogranaka

Prvog dana konferencije sam „odradio“ sve što sam imao „sa strane“, tako da sam drugog i trećeg dana mogao u potpunosti da se posvetim programu konferencije i sesijama. Kao i obično, drugi dan je taj koji je najbogatiji, a često i najbolji, kada je reč o programu.

Od 9:30, prisustvovao sam sesiji iz treka „Tehnologije“, gde je bilo tri predavanja:

1. Parsoid — Gabrijel Vike i Subramanja Sastri (Subu) su ukratko predstavili svoj rad na Parsoidu, konvertoru iz vikiteksta u HTML ili RDF. Govorili su o tome kako Parsoid funkcioniše, koje sve opcije postoje u njemu, kako se koristi i ko ga sve koristi. Na kraju su pričali o budućnosti Parsoida i nedostacima koje treba da pokriju i završili su odgovorima na pitanja iz publike.
2. Nalaženje i ispravka bagova — Kris Makman iz Zadužbine (iz tima pod nazivom Quality Assurance) pričao je o projektu Beta Labs, koji predstavlja vernu repliku produkcionog okruženja, koja je namenjena za besomučno testiranje svih novotarija i ispravki bagova. Takođe je pričao o kontinualnoj integraciji i softveru za tu namenu, Jenkins, kao i o automatskim testovima za brauzere na kojima on radi, za koje koristi izvesni Sauce Labs.
3. Postavljanje pitanja developerima je bio poslednji segment ove sesije i cilj je bio očigledan — postavaljanje opštih pitanja prisutnim developerima iz Zadužbine (mada je samo nekoliko developera zapravo učestvovalo u toj sesiji). Pitanja su se ticala npr. Vizuelnog uređivača, mobilne aplcikacije i sl, ali je bilo i opštijih, netehničkih pitanja, kao što je „Kako je biti developer u Zadužbini?“.

Od 11:30, prisustvovao sam sesiji vezanoj za grantove:

1. Siko Buters iz Zadužbine je vodila panel vezan za grantove, gde je cilj bio najpre preko panelista predstaviti različite vidove grantova koji postoje u sistemu grantova u okviru Zadužbine, a onda i pružiti šansu publici da postavi pitanja. Panelisti su bili Džejk Orlovic (IEG), Eli (IEG i PEG), Klaudija Garad (APG), Neta Husein (TPS) i Dumisane Ndubane (član FDC, učesnik PEG). Pitanja su bila, na primer, „Zašto ste se opredelili za grantove?“, „Šta je bilo korisno, teško, izazovno, zanimljivo kod aplikacije za grantove i realizacije istih?“ (sa posebnim osvrtom na neuspehe), „Kada nastaje potreba za godišnjim grantovima i, uopšte, zaposlenima?“, „Kako se izboriti sa prevodima prilikom izveštavanja?“ i sl.
2. Nikol Eber iz Vikimedije Nemačke je zvanično predstavila svoj projekat koji je počeo pre godinu dana, „Dijalog ogranaka“. Nikol ga je ukratko predstvila za one koji nisu bili upoznati: reč je o prikupljanju informacija širom pokreta Vikimedije, a uglavnom od ogranaka i Zadužbine, kako bi se napravio presek stanja i uvidelo kakvi su glavni problemi koji nas more u pokretu. U okviru projekta, Kira Kremer je posećivala ogranke i sprovodila poduže intervjue sa predstavnicima (kada je reč o ograncima, to su uglavnom bili predsedavajući odbora i jedan zaposleni, ako ga ima; u slučaju VMRS, to smo bili Mile i ja) i to joj je dalo mogućnost da sklopi celu priču. Iako su zaključci celog procesa već predstavljani na bar tri zatvorene konferencije do sada, ovo je bila prilika da se prvi put javno, širem vikimedijanskom auditorijumu, predstave ishodi. Kao epilog cele priče, napravljen je video zapis u trajanju od pola sata, koji je objavljen odmah posle ove sesije, a na samoj sesiji je pušteno nekih desetak minuta ključnog dela materijala. Glavni zaključci su da postoji nedostatak empatije prema drugim ljudima, ne postoji konsenzus oko toga kako definisati „impakt“, nedostaje merenje uspeha kod novih stvari, organizacione strukture nastaju organski, postoji rupa kada je reč o vođstvu u pokretu itd. Kao deo projekta, i kao nastavak celog procesa, postavljeno je šest ključnih pitanja na koje bi trebalo dati odgovor u skorije vreme. Sam izveštaj koji je nastao iz celog procesa je dokument od 58 stranica, ali je sastavljena i kraća verzija od dve strane. Na kraju Nikolinog izlaganja, bilo je malo vremena za pitanja iz publike.

Nakon ručka, od 14:30, bio sam na sesiji iz treka Social Machines.

1. Erik Zahte, dugogodišnji statističar Zadužbine, pričao je o statistikama vezanim za Vikipediju i Vikimediju, kao što to obično radi. Najpre se osvrnuo na comScore statistike posećenosti i govorio o njihovoj metodologiji i sitnicama koje utiču na njihove statistike. Zatim je predstavio svoje animirane statistike vezane za jezičke Vikipedije, gde se posebno fokusirao na „trendove uređivanja“, a posebno na opadanja u uređivanju, migracije između projekata i opadanju zadržavanja korisnika.
2. Stiven Voling i Aron Halfaker su pričali o „skidanju maske sa anonimnih autora“, gde je fokus, je li, bio na neregistrovanim korisnicima i pokušaju da se razotkriju neke misterije vezane za njih. Najpre, zašto ima toliko anonimnih korisnika? Činjenica je da ne znamo mnogo o njima, a ima ih daleko više nego registrovanih korisnika, ali sa druge strane, registrovani korisnici prave mnogo više izmena. Pričali su o A/B testovima na četiri jezičke Vikipedije (na engleskom, nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku). Njihov eksperiment je uključivao sugerisanje neregistrovanim korisnicima da se registruju i to na dva načina: 1) pre prve izmene, 2) posle prve izmene. Zaključak je bio da je prva opcija bila bolja kada je reč o ukupnom broju registrovanih korisnika, ali lošija u broju korisnika koji će kasnije postati i ostati aktivni, kao i u broju završenih izmena. Onda su napravili izmenu u načinu sugerisanja da se korisnik registruje, pa je opcija 1) postala znatno bolja.
3. Dario Tarboreli je pričao o „nedostajućim reklamama na Vikipediji“, odnosno kako iskoristiti rupe u popunjenosti Vikipedije za dobavljanje novih korisnika. Njegov fokus je bio na „kampanjama ciljanog pribavljanja“. Dario tvrdi da je Viki voli spomenike naš najveći projekat za pribavljanje novih ljudi. S druge strane, ima i dalje puno posla na Vikipediji i ciljane „reklame“ za posebne grupe „eksperata“ bi mogle da se ispostave korisnim. Recimo, napravljen je nalog na Tviteru koji sugeriše na čemu sve treba raditi na Vikipediji, što bi moglo da da ideju nekome da piše o toj nedostajućoj oblasti. Dario je takođe pričao o statističkoj analitici kampanja, odnosno tematskih uređivanja.

Od 16:30 sam opet prisustovao sesiji iz treka Social Machines.

1. Vizuelni uređivač, gde su pričali Džejms Forester i Trevol Parskal: Najpre su objasnili šta je to Vizuelni uređivač, zašto se on koristi, kakve su se sve promene desile u proteklih godinu dana (npr. omogućavanje referenciranja preko šablona, HTML komentari, podrška za mobilne uređaje, bolje performanse i stabilnost sistema), kakvi su planovi za budućnost i moguće izmene na duge staze.
2. Erik Meler je pričao o „radostima kolaboracije u stvarnom vremenu“, odnosno o prednostima i manama uređivanja u stvarnom vremenu, gde urednici ne bi morali da snimaju izmene, već bi njihove izmene bile vidljive odmah. Ovo bi, navodno, dosta olakšalo uređivanje na temama koje su aktuelne ili sporne, jer takvi članci generalno trpe veliki broj izmena u kratkom periodu, što dovodi u velikom broju slučajeva do frustrirajućih sukoba izmena. Naime, u julu 2014. godine, na Vikipediji na engleskom jeziku dogodilo se više od 120 hiljada sukoba izmena, u kojima je učestvovalo 23 hiljade registrovanih i 30 hiljada neregistrovanih korisnika. Uređivanje u stvarnom vremenu bi to sprečilo, ali takva vrsta uređivanja nosi sa sobom mnoge druge izazove.
3. Skot Ananijan je pričao o primeni postojeće biblioteke za uređivanje u stvarnom vremenu, TogetherJS. Ovo je bio prirodan nastavak na Erikovu priču, s tim što se Erik fokusirao na koncept, dok je Skot pričao o konkretnoj primeni sa konkretnom tehnologijom. On je uspeo da „uglavi“ ovu biblioteku u Medijaviki softver i prikazao nam je demo kako bi seansa uređivanja dva korisnika u stvarnom vremenu izgledala. Pošto ovo i dalje nije gotovo, i dalje postoje određeni bagovi, kao i neki konceptualni problemi (npr. kad se na kraju sesije izvrši snimanje izmene, kome bi se ona pripisala od korisnika koji su učestvovali u istoj?).

Od 18:15, održan je plenarni govor. Najpre je Su Gardner, dugogodišnja, ali sada već bivša, izvršna direktorka Zadužbine, napravila kraći uvod, a onda je podijum prepustila svojoj naslednici Lajli Tretikov, koja je imala prezentaciju pod imenom Facing the Now, kojom je predstavila svoj pogled na svet Vikimedije, kao i svoju viziju za budućnost pokreta. Ključne reči su bile „fokus“, „pojednostavljenje“ i „skaliranje“. Završila je rečenicom „Zamislite svet u kome svako može da doprinese slobodnom znanju“, koja predstavlja malu izmenu poznatog Vikipedijinog motoa gde treba zamisliti svet gde svi imaju pristup slobodnom znanju.

Nakon konferencije, kao bivši stjuard sam prisustvovao sastanku stjuarda, gde je najviše bilo reči o predstojećoj finalizaciji SUL-a, kao i o potrebi za globalnim preimenovateljima koji će onda vršiti dužnost preimenovanja svih naloga, dok će lokalne birokrate izgubiti tu mogućnost. Ovaj sastanak je polako izrastao u planirani sastanak „funkcionera“, ali je bio u potpunosti društvene prirode, nikako radne. I ovog puta se Zadužbina isprsila jednim džabe pićem, ali su ljudi u praksi uzimali mnogo više :).

Ja sam napustio to okupljanje vrlo brzo, a onda smo Sanja, Ivana, Miki, Kiril i ja otišli do londonskog Sohoa i malo uživali u tamošnjem noćnom životu.

Nedelja, 10. avgust

Sesija „10 godina Vikimanije: Šta sad?“

Prva sesija u nedelju je počinjala u 9:30, i to je bila sesija iz treka „Vikimedija“.

1. Herart Majsen je pričao o izazovima i prilikama Vikipodataka, a uglavnom o tome za šta se sve Vikipodaci mogu upotrebiti, koji sve alati do sada koriste Vikipodatke, a i koji bi mogli da ih koriste u budućnosti, kao i o tome šta sve još treba uraditi na polju razvoja Vikipodataka.
2. Grupa francuskih Vikipedijanaca iz Rena je pričala o svojim okupljanjima. Oni su, po svemu sudeći, najveća lokalna grupa Vikipedijanaca koji se redovno okupljaju i realizuju projekte, a sve pod labavim okriljem matične im organizacije, Vikimedije Francuske. Oni su predstavili svoja iskustva, u cilju eventualnog inspirisanja drugih ljudi da započnu tako nešto i u svom kraju. Fokusirali su se na faktore uspeha, kao što su blizina, regularnost, „glatkoća“ i zabava, a pričali su i o poteškoćama na koje su nailazili.
3. 10 godina Vikimanije je bila neformalna sesija, u kojoj su između ostalih učestvovali Džejms Forester, Rej Sejntondž, Sem Klajn, Fibi Ajers i Endru Li, od kojih su svi učestvovali na svih deset Vikimanija do sada. Oni su dali pregled svih prethodnih Vikimanija, uz odgovarajuće fotografije, naglašavanja inovacija u svakoj godini, kao i uz povremene anegdote. Bilo je reči o tome kako bi Vikimanija trebalo da izgleda u budućnosti, da li treba da ode u južnu poluloptu, a prisutni su pozvani i da se kandiduju da budu u žiriju za izbor grada koji će organizovati Vikimaniju 2016. godine.

Poslednje dve sesije pre ceremonije zatvaranja bile su iz treka Social Machines, koji je, kad sada pogledam, bio najzanimljiviji trek od svih postojećih. Od 11:30, bile su sledeće tri prezentacije:

1. Konstantinos Stampulis je imao prezentaciju „Svi smo mi Korisnik:X“, u kojoj je predstavio problematiku sa Vikipedije na grčkom jeziku, gde je korisnik Diu u članak o grčkom premijeru napisao neke informacije koje su bile loše po ugled premijerove porodice, ali su bile potkrepljene referencama. Premijer je zbog toga tužio tog korisnika, što je izazvalo burnu reakciju lokalne zajednice i pokret „Svi smo mi Diu“. Ovo je posledično izazvalo Strajsend efekat. Konstantinos je dao i pregled malih istraživanja sprovedenih na toj Vikipediji nakon cele drame vezano za to da li takve kontraverzne informacije treba da stoje na Vikipediji ili ne. Takođe je pričao i o podršci koju je Zadužbina omogućila dotičnom korisniku.
2. Džejk Orlovic je pričao o gejmifikaciji Vikipedije. Pričao je o tome kako igre često mogu biti motivacija za rad na Vikipediji i kako predstavljaju izazove za nove korisnike. Pričao je o mogućim strategijama na osnovu iskustava sa projekta Teahouse. U kontekstu gejmifikacije, pričao je o tome kako mnogi mehanizmi na Vikipediji mogu direktno da se transliraju u akcije u igri i kako mu je to dalo inspiraciju da napravi „Avanturu na Vikipediji“. Dao je kratak opis igre i zaključke istraživanja, a onda je diskutovao o tome šta se dalje može učiniti.
3. Roan Katou, Trevor Parskal i Ed Sanders su pričali o radu na Vizuelnom uređivaču, odnosno o tehničkim poteškoćama koje su ih u proteklom periodu snašle i o načinima kako su rešili te probleme. Uglavnom su se fokusirali na izazove vezane za operativne sisteme, brauzere i sam vikitekst.

Od 14:30, prisustvovao sam samo jednoj od dve prezentacije, jer mi druga nije delovala previše zanimljivo. Naime, Aron Halfaker je pričao o trendovima u pravljenju članaka. Ovo je bila zanimljiva prezentacija koja je imala za cilj da prezentuje kako nema potrebe da se onemogućuje neregistrovanim korisnicima da pišu nove članke. On je sproveo dva srodna istraživanja, gde je poredio načine za pravljenje novih članaka i opstanak tih članaka nakon određenih vremenskih perioda. Takođe je zaključio da fali tehnička podrška za draftovima, odnosno nezavršenim verzijama članaka.

Nakon ovoga, završen je glavni program Vikimanije i onda smo svi otišli napolje zbog grupne fotorafije. Posle toga, usledila je ceremonija zatvaranja. Najpre je emitovan dirljiv video klip iz Južne Afrike, autora Viktora Grigasa, koji je predstavio učenike jedne škole u Johanesburgu i njihovu molbu da Vikipedija na mobilnim telefonima bude dostupna bez naplate. Posle toga je Džimi Vejls imao svoj zaključni govor, gde je predstavio određene statistike iz pokreta, zatim je pričao o tome kako ljudi često umeju da budu nepristojni i da treba svi zajedno da budemo uljudniji jedni prema drugima, a onda je prešao na neke inspirativnije momente i pričao je o „moralnoj ambicioznosti“. Na kraju je, po sada već ustaljenoj tradiciji, predstavio Vikipedijanca godine, a to je ovog puta bio Ihor Kostenko, ukrajinski Vikipedijanac koji je poginuo tokom demonstracija u Kijevu ranije ove godine. Džimi je takođe najavio da bi želeo da zajednica učestvuje u narednim izborima za Vikipedijanca godine, pošto nije realno da on može da isprati sva dešavanja i da ima uvid u to ko sve zaslužuje da nosi tu titulu, stoga je preporučio prisutnima i vascelom vikimedijanskom auditorijumu da mu šalju predloge za 2015. godinu, pa će on na osnovu njih doneti sud i objaviti ga na sledećoj Vikimaniji. Posle Džimija, Džon Dejviz iz VMUK je uručio i nagrade za Vikimedijance godine sa stanovišta VMUK, pa je tu dodeljeno tri nagrade, plus jedno „časno spominjanje“. Na kraju je Jan Bart de Frejde, trenutni predsedavajući odbora poverenika Zadužbine, izrazio zahvalnice manje-više svima (od organizatora konferencije i volontera koji su pomagali u organizaciji, preko VMUK i Zadužbine, do nas, samih učesnika), nakon čega je prikazan video klip od nekoliko minuta koji je, kako tradicija nalaže, napravio uvod i najavu za narednu Vikimaniju, koja će se u julu 2015. godine održati u Meksiko sitiju u Meksiku.

Ovim je zvanično zatvorena konferencija, a nakon večerice i pića, ljudi su počeli polako da se razilaze. Ja sam, sa grupicom od oko desetak Vikimedijanaca, ostao u Barbikanu do zatvaranja samog prostora, u 11 uveče, a vreme smo proveli u razgovoru oko najrazličitijih stvari.

Posle konferencije

Lila Tretikov, nova izvršna direktorka Zadužbine Vikimedije

Nakon konferencije, većina nas iz Srbije je ostalo još neko vreme u Londonu, neki duže, neki kraće. Najpre smo promenili smeštaj, a onda iskoristili vreme za razgledanje grada, posete muzejima i ostalim znamenitostima i uopšte pravljenje velikog broja fotografija. Čak sam stigao da učestvujem i u performansu Marine Abramović. :) Tako se u nedelju, 17. avgusta, okončao moj put za London.

Zaključak

I ove godine kašnjenja u rasporedu gotovo da nije bilo, što počinje već da predstavlja pozitivni trend. S druge strane, čini mi se da je uvek bilo ljudi koji nisu bili ni na jednoj sesiji. Iako to samo po sebi nije loše, meni je, iskreno, žao da propuštam sesije, ako sam se već potrudio da pređem toliki put i dođem na Vikimaniju. I opet, sam broj učesnika je bio preveliki i nadam se da će sledeće godine biti znatno manje ljudi, a pošto je reč o Meksiku, to možda i nije nemoguće. :)

Sve u svemu, zadovoljan sam konferencijom i onim što je ona meni pružila: pre svega zabavu sa dobrim ljudima, zatim usvajanje informacija sa različitih strana, a onda i priliku da obiđem jedan od najvećih i najznačajnijih gradova na svetu.

F± 18:01, 30. avgust 2014. (CEST)