Википедија:Викиманија 2014.

Моја седма Викиманија, испоставило се, била је највећа оваква конференција одржана до сада. Као јубиларна, десета Викиманија, окупила је преко 2000 људи широм света, што је заиста импресивно, а и веома комплексно за организовати.

Овог пута, Викиманија је организована у Лондону, главном граду Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске. Конференцијски центар је био Барбикан, огромни комплекс бруталистичке архитектуре, смештен у Ситију, дакле старом градском језгру Лондона.

Општи утисци[уреди | уреди извор]

За почетак, нека општа запажања:

  • организатори су се потрудили да највећи део учесника буде смештен у један хотел, који је био на десетак минута хода удаљен од конференцијског простора; ово је омогућило лакшу социјализацију људи ван конференцијског програма
  • током конференције, у паралели је углавном организовано осам сесија, што је значило да је било врло лако пропустити нешто што си желео да посетиш, из простог разлога што не можеш бити на више места у исто време
  • овог пута су око саме конференције организовани битни и занимљиви састанци, што у оквиру претконференцијског програма, што као успутни сусрети
  • након програма конференције је углавном било забавног програма, попут концерата, представа и осталих изведби, што је било, чини ми се, слабо посећено, јер су људи углавном били сити самог конференцијског простора, будући да би проводили цео дан у њему, и желели су да се социјализују (махом уз алкохол), па су пабови, ресторани и сам хотел били много боље место за опуштање и ситночасовне дискусије
  • конференцијски центар је био мало компликован за сналажење: није било баш лако наћи улаз када се хода из правца хотела, а и сналажење у самом простору није било једноставно, тим пре што је само делић истог био намењен за Викиманију, и то махом у приземљу и на 3. и 4. спрату; такође није помогло што је тај центар отворен за јавност, па су се „Викиманијаци“ и обични људи стално мешали
  • било је, просто речено, превише људи: није лако направити конференцију за преко 2000 људи, где треба узети у обзир места за седење и провођење времена, храну, пиће и остало освежење, а пре свега финансије; ово је уједно била и најскупља Викиманија до сада, тим пре што је Лондон веома скуп као град; у сваком случају, упознати или попричати само са делићем учесника је било веома тешко, а многима се дешавало да просто нису могли да нађу одређене људе и нису успевали да поразговарају са њима о својим проблемима, што је један од разлога зашто Викиманија и постоји
  • позитивна ствар је што је ове године веома разрађен концепт „комјунити вилиџа“[1], на ком је било двадесетак организација, махом огранака

А сада, детаљнији опис дешавања током конференцијских дана, из мог угла.

Пре конференције[уреди | уреди извор]

Ове године, поред мене, из Србије (и уопште српског говорног подручја), конференцији су присуствовали Сања, Ивана, Мики и Милош. Ја сам за присуство добио стипендију од Задужбине Викимедије[2], док су Сања и Мики учествовали као чланови Управног одбора Викимедије Србије[3], а Ивана као запослена у ВМРС. Све троје су били финансирани из буџета ВМРС, а поред њих, четврти представник је требало да буде корисник Столица. Међутим, радници у конзуларном одељењу су одбили захтев за визу за улазак у Уједињено Краљевство, тако је ВМРС на крају платила за три представника. Милош је добио стипендију Викимедије Пољске.

Сања је дошла још у недељу, 3. августа, како би присуствовала прет-претконференцијском програму „обуке обучитеља“[4], Милош и ја смо долетели у уторак, 5. августа, док су Ивана и Мики стигли сутрадан.

Уторак је био добар дан да се прошета до Барбикана и мало упозна конференцијски простор. Искористио сам ту прилику да се региструјем и преузмем свој конференцијски пакет. Такође сам свратио до канцеларије Викимедије Уједињеног Краљевства[5][6], а касније са Сањом и до локалног лондонског Хакерспејса[7], будући да је она умешана у рад београдског Хаклаба.

Среда је била први од два дана претконференције[8] и пошто није било значајног програма, искористио сам је за обилажење Ситија. Такође сам искористио један од организованих обилазака конференцијског простора, како бих се боље упознао са Барбиканом и просторијама у којима ће бити одржане сесије. У поподневним часовима сам са Сањом дочекао Ивану и Микија, а онда смо сви заједно отишли у велику шетњу по центру Лондона, где смо нашли за сходно да обиђемо Сохо, Пикадили, трг Трафалгар итд.

Четвртак, 7. август[уреди | уреди извор]

Џимбово уводно предавање

Четвртак је био други дан претконференције, али први дан са садржајем за мене. У 10 сати је одржан панел везан за едукацију и едукативне пројекте, где је било неколико панелиста:

  • Џејми Матесон из Wiki Education Foundation[9]
  • Она Кастро из Бразила
  • ја, дакле, Филип Маљковић из Викимедије Србије
  • Хајнц из Аустрије

Модератор је била Флор Коудајс, вођа едукативног тима у Задужбини. Свако је укратко представио едукативни програм у сопственом контексту[10], а онда су уследила питања из публике и општа дискусија.

Од 13 часова одржан је „округли сто“[11] са темом сарадње између огранака, где је фокус био на поправљању комуникације између огранака, пружању помоћи у писању грантова, могућностима сарадње и сл. Постављена су нека значајна питања, али у једном тренутку је дискусију преузела извесна девојка[12] која је превише натерала причу на своју воденицу и дрвила о једном аспекту целе приче, због чега је, чини ми се, број људи полако почео да се осипа. Осим тога, била је продуктивна сесија, али никакав исход није настао из ње, што је ОК, јер је ипак било реч о брејнсторминг сесији.

Од 16 часова одржан је ОТРС састанак, намењен углавном припадницима ОТРС система, односно система за одговоре на мејлове које људи шаљу „Викимедији“ или „Википедији“. Колико знам, сви учесници састанка јесу били чланови ОТРС-а. Представљене су статистике из претходног периода, планови за даљи развој овог система, проблеми са којима се администратори ОТРС-а суочавају у свакодневном раду[13] итд.

Око 18 часова, послужени су вечера и пиће и тек тада се могло уочити колико је заправо људи дошло на конференцију. Око 19:30, у великој сали су одржани уводни говори:

  • Едвард Саперија, главни организатор ове Викиманије, обратио се у вези са самим програмом конференције
  • Џон Дејвиз, извршни директор ВМУК, обратио се у име своје организације и причао о организовању ове конференције из угла огранка
  • Џими Вејлс, оснивач Википедије, одржао је свој стандардни keynote говор и упознао нас са четвртим говорником, а то је...
  • Лајла Третиков, нова извршна директорка Задужбине Викимедије

Након тога, одржано је главно предавање за тај дан: Салил Сети из Амнести интернашонала је говорио о тој организацији, сличности са Задужбином и уопште покретом Викимедије, као и о тренутним дешавањима у свету.

Око 20:30, након свих предавања, одржан је концерт „традиционалне британске музике“, што је представљало прву у низу забавних активности које су одржаване након програма Викиманије, а уједно и једину којој сам присуствовао. Након тога, већина Викимедијанаца је остала у Барбикану и социјализовала се са осталима, уз разговоре и алкохол.

Петак, 8. август[уреди | уреди извор]

Комјунити вилиџ

Петак је био дан када сам био на најмање сесија. С једне стране ми је жао због пропуштања неких сесија, а с друге стране, сматрам да ми је тај дан био продуктиван на неки други начин, тако да пропуштање сесија није било узалуд.

Најпре сам присуствовао затвореном састанку[14] председника[15] одбора[16] Викимедијиних огранака[17] са Лајлом Третиковом[18], новом извршном директорком Задужбине, и појединим запосленима у Задужбини Ц нивоа[19]. Најпре смо се сви представили, а онда смо причали о свакојаким темама (углавном о ФДЦ процесу[20], Дијалогу огранака[21], процесу израде стратегије, развоју софтвера и проблемима око тога, управним одборима огранака, финансијама и грантовима...).

Након тог састанка, присуствовао сам отприлике јединој сесији тог дана, а која се тицала реформе структуре цитирања за све Викимедијине пројекте. Лејн Расбери је отворио ову сесију, Макс Клајн је причао о томе како би референце требало уклопити у концепт Википодатака — тренутно су референце потпуно текстуалне, а могле би бити представљене као подаци на Википодацима, што би даље било згодно за семантичку анализу тих референци. С друге стране, Дејвид Куенка је причао о референцирању на Викизворнику, док је Меган Вача са Барнард колеџа (Универзитет Колумбија у Њујорку), која је иначе библиотекарка, причала о значају референци у библиотекарству и пролиферацији информација, односно како цитирати у модерно доба. На крају је Адам Бекер, који је на PLoS пројекту, причао о научним журналима: наиме, тренутне референце су бинарне конекције које нису машински читљиве, јер представљају обичан слободно форматиран текст, па је потребно направити семантички механизам, који би укључивао и још неке податке везане за референце, нпр. лиценцу, локацију извора података, блиски контекст цитираног текста, анотације, коментаре, ажурирања, повлачења, целу листу аутора... Стога је предложено прављење отворене базе референци, која би садржала стабло зависности за све информације на свету и која би требало да похрани малопре наведене податке за све знање на свету. Након овог представљања, уследио је краћи панел са неколико питања из публике.

Током ручка, одржан је састанак за ЦЕЕ групу[22], којој и Србија, нормално, припада. Било је речи о томе шта је урађено на окупљањима из 2012. и 2013. године и какве су ефекте ти скупови имали на огранке и групе корисника из тог региона, односно какви су све заједнички пројекти основани и како су се огранци развијали. Било је и речи о томе шта бисмо убудуће могли заједно да урадимо за ширу сарадњу. Предложено је оснивање групе на Фејсбуку, одржавање такмичења на Википедији и сл. Постављено је питање да ли нам уопште треба састанак у 2014. години и, ако да, да ли треба доводити госте који нису из региона? Општи сентимент је био да би било корисно одржати тај састанак, али да треба најпре утврдити колико је смислено то урадити у овом тренутку.

Након ручка, дао сам видео интервју за један тим из Викимедије Немачке, који планира да објави компилацију тих кратких интервјуа са Викиманије. Тема је била отворено знање, слободне лиценце и важност тих концепата у Викимедијином свету. Након тога, више од два сата сам, као бивши стјуарт и тренутни чекјузер, помагао једном стјуарту у вези са једним компликованим случајем у једној локалној википедијанској заједници[23].

После овога, одржао сам два дужа састанка. Први је био са Тимом Морицом Хектором[24] и Маркусом Глазером[25] из Викимедије Немачке. Они су желели да мало попричају о тренутним ситуацијама у нашим огранцима и могу рећи да је састанак био информативан за обе стране. Убрзо после тога, одржао сам састанак са Анасујом и Гарфилдом[26] у вези са тренутном ситуацијом ВМРС, транзиционом периоду, тренутном и наредном годишњем гранту и осталим стварима. Ако је претходни састанак био информативан, овај је био веома користан.

Због свих ових активности, пропустио сам све поподневне сесије, тако да сам након свега овога отишао до паба The Trader, где се одржавало окупљање људи који раде на образовним пројектима[27], где је прво[28] пиће плаћала Задужбина. Пошто је већи део људи био у башти паба, како је падао мрак, кретала киша и хладније време, људи су се полако разбежали, а ја сам завршио у групици од осморо људи у оближњој пицерији.

Субота, 9. август[уреди | уреди извор]

Никол Ебер, презентује Дијалог огранака

Првог дана конференције сам „одрадио“ све што сам имао „са стране“, тако да сам другог и трећег дана могао у потпуности да се посветим програму конференције и сесијама. Као и обично, други дан је тај који је најбогатији, а често и најбољи, када је реч о програму.

Од 9:30, присуствовао сам сесији из трека[29] „Технологије“, где је било три предавања:

  1. Парсоид — Габријел Вике и Субрамања Састри (Субу) су укратко представили свој рад на Парсоиду, конвертору из викитекста у ХТМЛ или РДФ. Говорили су о томе како Парсоид функционише, које све опције постоје у њему, како се користи и ко га све користи. На крају су причали о будућности Парсоида и недостацима које треба да покрију[30] и завршили су одговорима на питања из публике.
  2. Налажење и исправка багова — Крис Макман из Задужбине (из тима под називом Quality Assurance) причао је о пројекту Beta Labs, који представља верну реплику продукционог окружења, која је намењена за бесомучно тестирање свих новотарија и исправки багова. Такође је причао о континуалној интеграцији и софтверу за ту намену, Jenkins, као и о аутоматским тестовима за браузере на којима он ради, за које користи извесни Sauce Labs.
  3. Постављање питања девелоперима[31] је био последњи сегмент ове сесије и циљ је био очигледан — поставаљање општих питања присутним девелоперима из Задужбине (мада је само неколико девелопера заправо учествовало у тој сесији). Питања су се тицала нпр. Визуелног уређивача, мобилне аплцикације и сл, али је било и општијих, нетехничких питања, као што је „Како је бити девелопер у Задужбини?“.

Од 11:30, присуствовао сам сесији везаној за грантове:

  1. Сико Бутерс из Задужбине је водила панел везан за грантове, где је циљ био најпре преко панелиста представити различите видове грантова који постоје у систему грантова у оквиру Задужбине, а онда и пружити шансу публици да постави питања. Панелисти су били Џејк Орловиц (IEG[32]), Ели (IEG и PEG[33]), Клаудија Гарад (APG[34]), Нета Хусеин (TPS[35]) и Думисане Ндубане (члан FDC, учесник PEG). Питања су била, на пример, „Зашто сте се определили за грантове?“, „Шта је било корисно, тешко, изазовно, занимљиво код апликације за грантове и реализације истих?“ (са посебним освртом на неуспехе), „Када настаје потреба за годишњим грантовима и, уопште, запосленима?“, „Како се изборити са преводима приликом извештавања?“ и сл.
  2. Никол Ебер из Викимедије Немачке је званично представила свој пројекат који је почео пре годину дана, „Дијалог огранака“. Никол га је укратко предствила за оне који нису били упознати: реч је о прикупљању информација широм покрета Викимедије, а углавном од огранака и Задужбине, како би се направио пресек стања и увидело какви су главни проблеми који нас море у покрету. У оквиру пројекта, Кира Кремер је посећивала огранке и спроводила подуже интервјуе са представницима (када је реч о огранцима, то су углавном били председавајући одбора и један запослени, ако га има; у случају ВМРС, то смо били Миле и ја) и то јој је дало могућност да склопи целу причу. Иако су закључци целог процеса[36] већ представљани на бар три затворене конференције до сада, ово је била прилика да се први пут јавно, ширем викимедијанском аудиторијуму, представе исходи. Као епилог целе приче, направљен је видео запис у трајању од пола сата, који је објављен одмах после ове сесије, а на самој сесији је пуштено неких десетак минута кључног дела материјала. Главни закључци су да постоји недостатак емпатије према другим људима, не постоји консензус око тога како дефинисати „импакт“[37], недостаје мерење успеха код нових ствари, организационе структуре настају органски, постоји рупа када је реч о вођству у покрету итд. Као део пројекта, и као наставак целог процеса, постављено је шест кључних питања на које би требало дати одговор у скорије време. Сам извештај који је настао из целог процеса је документ од 58 страница, али је састављена и краћа верзија од две стране. На крају Николиног излагања, било је мало времена за питања из публике.

Након ручка, од 14:30, био сам на сесији из трека Social Machines.

  1. Ерик Захте, дугогодишњи статистичар Задужбине, причао је о статистикама везаним за Википедију и Викимедију, као што то обично ради. Најпре се осврнуо на comScore статистике посећености и говорио о њиховој методологији и ситницама које утичу на њихове статистике. Затим је представио своје анимиране статистике везане за језичке Википедије, где се посебно фокусирао на „трендове уређивања“[38], а посебно на опадања у уређивању, миграције између пројеката и опадању задржавања корисника.
  2. Стивен Волинг и Арон Халфакер су причали о „скидању маске са анонимних аутора“, где је фокус, је ли, био на нерегистрованим корисницима и покушају да се разоткрију неке мистерије везане за њих. Најпре, зашто има толико анонимних корисника? Чињеница је да не знамо много о њима, а има их далеко више него регистрованих корисника[39], али са друге стране, регистровани корисници праве много више измена. Причали су о А/Б тестовима[40] на четири језичке Википедије (на енглеском, немачком, француском и италијанском језику). Њихов експеримент је укључивао сугерисање нерегистрованим корисницима да се региструју и то на два начина: 1) пре прве измене, 2) после прве измене. Закључак је био да је прва опција била боља када је реч о укупном броју регистрованих корисника, али лошија у броју корисника који ће касније постати и остати активни, као и у броју завршених измена. Онда су направили измену у начину сугерисања да се корисник региструје, па је опција 1) постала знатно боља.
  3. Дарио Тарборели је причао о „недостајућим рекламама на Википедији“, односно како искористити рупе у попуњености Википедије за добављање нових корисника. Његов фокус је био на „кампањама циљаног прибављања“[41]. Дарио тврди да је Вики воли споменике наш највећи пројекат за прибављање нових људи. С друге стране, има и даље пуно посла на Википедији и циљане „рекламе“ за посебне групе „експерата“ би могле да се испоставе корисним. Рецимо, направљен је налог на Твитеру који сугерише на чему све треба радити на Википедији, што би могло да да идеју некоме да пише о тој недостајућој области. Дарио је такође причао о статистичкој аналитици кампања, односно тематских уређивања.

Од 16:30 сам опет присустовао сесији из трека Social Machines.

  1. Визуелни уређивач, где су причали Џејмс Форестер и Тревол Парскал: Најпре су објаснили шта је то Визуелни уређивач, зашто се он користи, какве су се све промене десиле у протеклих годину дана (нпр. омогућавање референцирања преко шаблона, ХТМЛ коментари, подршка за мобилне уређаје, боље перформансе и стабилност система), какви су планови за будућност и могуће измене на дуге стазе.
  2. Ерик Мелер је причао о „радостима колаборације у стварном времену“, односно о предностима и манама уређивања у стварном времену, где уредници не би морали да снимају измене, већ би њихове измене биле видљиве одмах[42]. Ово би, наводно, доста олакшало уређивање на темама које су актуелне или спорне, јер такви чланци генерално трпе велики број измена у кратком периоду, што доводи у великом броју случајева до фрустрирајућих сукоба измена. Наиме, у јулу 2014. године, на Википедији на енглеском језику догодило се више од 120 хиљада сукоба измена, у којима је учествовало 23 хиљаде регистрованих и 30 хиљада нерегистрованих корисника. Уређивање у стварном времену би то спречило, али таква врста уређивања носи са собом многе друге изазове.
  3. Скот Ананијан је причао о примени постојеће библиотеке за уређивање у стварном времену, TogetherJS. Ово је био природан наставак на Ерикову причу, с тим што се Ерик фокусирао на концепт, док је Скот причао о конкретној примени са конкретном технологијом. Он је успео да „углави“ ову библиотеку у Медијавики софтвер и приказао нам је демо како би сеанса уређивања два корисника у стварном времену изгледала. Пошто ово и даље није готово, и даље постоје одређени багови, као и неки концептуални проблеми (нпр. кад се на крају сесије изврши снимање измене, коме би се она приписала од корисника који су учествовали у истој?).

Од 18:15, одржан је пленарни говор. Најпре је Су Гарднер, дугогодишња, али сада већ бивша, извршна директорка Задужбине, направила краћи увод, а онда је подијум препустила својој наследници Лајли Третиков, која је имала презентацију под именом Facing the Now, којом је представила свој поглед на свет Викимедије, као и своју визију за будућност покрета. Кључне речи су биле „фокус“, „поједностављење“ и „скалирање“. Завршила је реченицом „Замислите свет у коме свако може да допринесе слободном знању“, која представља малу измену познатог Википедијиног мотоа где треба замислити свет где сви имају приступ слободном знању.

Након конференције, као бивши стјуард сам присуствовао састанку стјуарда, где је највише било речи о предстојећој финализацији SUL-а[43], као и о потреби за глобалним преименоватељима који ће онда вршити дужност преименовања свих налога, док ће локалне бирократе изгубити ту могућност. Овај састанак је полако израстао у планирани састанак „функционера“[44], али је био у потпуности друштвене природе, никако радне. И овог пута се Задужбина испрсила једним џабе пићем, али су људи у пракси узимали много више :).

Ја сам напустио то окупљање врло брзо, а онда смо Сања, Ивана, Мики, Кирил[45] и ја отишли до лондонског Сохоа и мало уживали у тамошњем ноћном животу.

Недеља, 10. август[уреди | уреди извор]

Сесија „10 година Викиманије: Шта сад?“

Прва сесија у недељу је почињала у 9:30, и то је била сесија из трека „Викимедија“.

  1. Херарт Мајсен је причао о изазовима и приликама Википодатака, а углавном о томе за шта се све Википодаци могу употребити, који све алати до сада користе Википодатке, а и који би могли да их користе у будућности, као и о томе шта све још треба урадити на пољу развоја Википодатака.
  2. Група француских Википедијанаца из Рена је причала о својим окупљањима. Они су, по свему судећи, највећа локална група Википедијанаца који се редовно окупљају и реализују пројекте, а све под лабавим окриљем матичне им организације, Викимедије Француске. Они су представили своја искуства, у циљу евентуалног инспирисања других људи да започну тако нешто и у свом крају. Фокусирали су се на факторе успеха, као што су близина, регуларност, „глаткоћа“ и забава, а причали су и о потешкоћама на које су наилазили.
  3. 10 година Викиманије је била неформална сесија, у којој су између осталих учествовали Џејмс Форестер, Реј Сејнтонџ, Сем Клајн, Фиби Ајерс и Ендру Ли, од којих су сви учествовали на свих десет Викиманија до сада[46]. Они су дали преглед свих претходних Викиманија, уз одговарајуће фотографије, наглашавања иновација у свакој години, као и уз повремене анегдоте. Било је речи о томе како би Викиманија требало да изгледа у будућности, да ли треба да оде у јужну полулопту, а присутни су позвани и да се кандидују да буду у жирију за избор града који ће организовати Викиманију 2016. године.

Последње две сесије пре церемоније затварања биле су из трека Social Machines, који је, кад сада погледам, био најзанимљивији трек од свих постојећих. Од 11:30, биле су следеће три презентације:

  1. Константинос Стампулис је имао презентацију „Сви смо ми Корисник:X“, у којој је представио проблематику са Википедије на грчком језику, где је корисник Diu у чланак о грчком премијеру написао неке информације које су биле лоше по углед премијерове породице, али су биле поткрепљене референцама. Премијер је због тога тужио тог корисника, што је изазвало бурну реакцију локалне заједнице и покрет „Сви смо ми Diu“. Ово је последично изазвало Страјсенд ефекат. Константинос је дао и преглед малих истраживања спроведених на тој Википедији након целе драме везано за то да ли такве контраверзне информације треба да стоје на Википедији или не. Такође је причао и о подршци коју је Задужбина омогућила дотичном кориснику.
  2. Џејк Орловиц је причао о гејмификацији Википедије[47]. Причао је о томе како игре често могу бити мотивација за рад на Википедији и како представљају изазове за нове кориснике. Причао је о могућим стратегијама на основу искустава са пројекта Teahouse. У контексту гејмификације, причао је о томе како многи механизми на Википедији могу директно да се транслирају у акције у игри и како му је то дало инспирацију да направи „Авантуру на Википедији“[48]. Дао је кратак опис игре и закључке истраживања, а онда је дискутовао о томе шта се даље може учинити.
  3. Роан Катоу, Тревор Парскал и Ед Сандерс су причали о раду на Визуелном уређивачу, односно о техничким потешкоћама које су их у протеклом периоду снашле и о начинима како су решили те проблеме. Углавном су се фокусирали на изазове везане за оперативне системе, браузере и сам викитекст.

Од 14:30, присуствовао сам само једној од две презентације, јер ми друга није деловала превише занимљиво. Наиме, Арон Халфакер је причао о трендовима у прављењу чланака. Ово је била занимљива презентација која је имала за циљ да презентује како нема потребе да се онемогућује нерегистрованим корисницима да пишу нове чланке[49]. Он је спровео два сродна истраживања, где је поредио начине за прављење нових чланака[50] и опстанак тих чланака након одређених временских периода. Такође је закључио да фали техничка подршка за драфтовима, односно незавршеним верзијама чланака.

Након овога, завршен је главни програм Викиманије и онда смо сви отишли напоље због групне фоторафије. После тога, уследила је церемонија затварања. Најпре је емитован дирљив видео клип из Јужне Африке, аутора Виктора Григаса[51], који је представио ученике једне школе у Јоханесбургу и њихову молбу да Википедија на мобилним телефонима буде доступна без наплате. После тога је Џими Вејлс имао свој закључни говор, где је представио одређене статистике из покрета, затим је причао о томе како људи често умеју да буду непристојни и да треба сви заједно да будемо уљуднији једни према другима, а онда је прешао на неке инспиративније моменте и причао је о „моралној амбициозности“. На крају је, по сада већ устаљеној традицији, представио Википедијанца године, а то је овог пута био Ихор Костенко, украјински Википедијанац који је погинуо током демонстрација у Кијеву раније ове године. Џими је такође најавио да би желео да заједница учествује у наредним изборима за Википедијанца године, пошто није реално да он може да испрати сва дешавања и да има увид у то ко све заслужује да носи ту титулу, стога је препоручио присутнима и васцелом викимедијанском аудиторијуму да му шаљу предлоге за 2015. годину, па ће он на основу њих донети суд и објавити га на следећој Викиманији. После Џимија, Џон Дејвиз из ВМУК је уручио и награде за Викимедијанце године са становишта ВМУК, па је ту додељено три награде, плус једно „часно спомињање“. На крају је Јан Барт де Фрејде, тренутни председавајући одбора повереника Задужбине, изразио захвалнице мање-више свима (од организатора конференције и волонтера који су помагали у организацији, преко ВМУК и Задужбине, до нас, самих учесника), након чега је приказан видео клип од неколико минута који је, како традиција налаже, направио увод и најаву за наредну Викиманију, која ће се у јулу 2015. године одржати у Мексико ситију у Мексику.

Овим је званично затворена конференција, а након вечерице и пића, људи су почели полако да се разилазе. Ја сам, са групицом од око десетак Викимедијанаца, остао у Барбикану до затварања самог простора, у 11 увече, а време смо провели у разговору око најразличитијих ствари.

После конференције[уреди | уреди извор]

Лила Третиков, нова извршна директорка Задужбине Викимедије

Након конференције, већина нас из Србије је остало још неко време у Лондону, неки дуже, неки краће. Најпре смо променили смештај, а онда искористили време за разгледање града, посете музејима и осталим знаменитостима и уопште прављење великог броја фотографија. Чак сам стигао да учествујем и у перформансу Марине Абрамовић. :) Тако се у недељу, 17. августа, окончао мој пут за Лондон.

Закључак[уреди | уреди извор]

И ове године кашњења у распореду готово да није било[52], што почиње већ да представља позитивни тренд. С друге стране, чини ми се да је увек било људи који нису били ни на једној сесији. Иако то само по себи није лоше, мени је, искрено, жао да пропуштам сесије, ако сам се већ потрудио да пређем толики пут и дођем на Викиманију[53]. И опет, сам број учесника је био превелики и надам се да ће следеће године бити знатно мање људи[54], а пошто је реч о Мексику, то можда и није немогуће. :)

Све у свему, задовољан сам конференцијом и оним што је она мени пружила: пре свега забаву са добрим људима, затим усвајање информација са различитих страна, а онда и прилику да обиђем један од највећих и најзначајнијих градова на свету.

Ф± 18:01, 30. август 2014. (CEST)Одговори[одговори]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Community Village, „село заједнице“, односно простор где су одређене организације или групе из заједнице Викимедије имале штанд и могле су да себе представе дајући информативни/промо материјал
  2. ^ плаћен пут, смештај и учешће на конференцији
  3. ^ у даљем тексту ВМРС
  4. ^ тзв. train the trainer који је имао за циљ да обучи одређене чланове покрета како да обучавају друге у оквиру својих викимедијанских активности
  5. ^ која је, погодно, била доста близу Барбикана, па одласци тамо-вамо нису били превише дугачки
  6. ^ у даљем тексту ВМУК
  7. ^ види Хакерспејс за више детаља
  8. ^ дакле, први дан хакатона, на коме опет нисам учествовао
  9. ^ WEF је организација у Калифорнији, која се практично издвојила из Задужбине Викимедије прошле године и преузела део запослених, како би се фокусирала на образовним пројектима везаним за Викимедију у САД и Канади
  10. ^ а сваки програм је био специфичан на свој начин и другачији од осталих
  11. ^ буквално је састанак био за овећим округлим столом
  12. ^ нећу је именовати да је не бих стављао на „виртуелни стуб срама“ :)
  13. ^ то су углавном проблеми везани за велике редове, као што су info-en или info-de
  14. ^ он јесте био званично у конференцијском распореду, али пошто је био затвореног типа, није баш да може да се пореди са другим сесијама
  15. ^ у случају ВМРС, то је председник, тј. ја, али различити огранци имају различиту титулу за ту чеону позицију; углавном је то „board chair“
  16. ^ реч је о управном одбору (УО) у случају ВМРС, али се у општем случају то тело зове „board“ или „board of trustees“
  17. ^ иако је већина присутних била из огранака, био је ту и представник Амикал Викимедије, која није огранак, већ тематска организација, и то једина призната до сада, која је везана за Каталонију
  18. ^ Lila Tretikov, а пошто је пореклом Рускиња, ја је лично зовем Лила Третикова
  19. ^ дакле, то су запослени који су највишег нивоа, а испод извршног директора; конкретно, то су овде били Анасуја Сенгупта, Senior Director of Grantmaking, и Гарфилд Берд, Chief of Finance and Administration
  20. ^ биће касније речи о томе
  21. ^ и ово ћу разјаснити ниже
  22. ^ централна и источна Европа, односно Central and Eastern European
  23. ^ неспецифичност неслучајна
  24. ^ председником одбора
  25. ^ чланом одбора
  26. ^ као што раније споменух, тренутно двоје можда најбитнијих људи који раде у Задужбини, макар за огранке
  27. ^ Education Meetup
  28. ^ а у мом случају и једино
  29. ^ track или скуп од неколико тематски сродних сесија
  30. ^ као што је конверзија између писама која постоји на Википедији на српском језику
  31. ^ девелопери, односно „развијачи“, су углавном програмери
  32. ^ Individual Engagement Grants, односно грантови за индивидуалне активности
  33. ^ Project and Event Grants, односно грантови за пројекте и догађаје
  34. ^ Annual Plan Grants, односно грантови за годишње планове, о којима одлучује посебно тело, FDC, Funds Dissemination Committee, односно Комитет за расподелу средстава
  35. ^ Travel and Participation Support, однсно подршка за путовања и учешћа
  36. ^ или његовог већег дела
  37. ^ impact, односно ефективност неког пројекта
  38. ^ editor trends
  39. ^ мада је Стивен ту напоменуо одређене зачкољице у смислу да не можемо да знамо колики је тачан број нерегистрованих корисника, јер се једна ИП адреса не транслира увек у јединственог корисника
  40. ^ то су тестови где се тестирају само две варијанте нечега, па се на основу тога извлаче резултати
  41. ^ мој превод фразе targeted acquisition campaigns
  42. ^ попут Гугл докса
  43. ^ SUL илити Single User Login је идеал којем се тежи већ годинама, а то је да сви имају глобалне налоге који ће важити на свим Викимедијиним пројектима
  44. ^ функционери у викимедијанском жаргону обухватају све кориснике са напредним правима, као што су чекјузери, оверсајтери, стјуарди и сл.
  45. ^ један од најеминентнијих Викимедијанаца из Македоније
  46. ^ а број људи који то могу да кажу је сада већ једноцифрен
  47. ^ гејмификација је прављење игара као део рада на Википедији
  48. ^ Wikipedia Adventure
  49. ^ тренутно је то онемогућено на Википедији на енглеском језику
  50. ^ нпр. директно у главном именском простору, или у корисничком именском простору, или у оквиру неког процеса заједнице, као што Википедија на енглеском има AfC процес
  51. ^ који ради у Задужбини као storyteller, односно „причопричац“ :)
  52. ^ ако занемаримо отварање конференције
  53. ^ а имајте на уму да је мени главна вредност Викиманије у комуникацији са људима, а не обавезно на сесијама
  54. ^ па и по цену да ја будем један од тих који неће доћи