Википедија:Grbovi
 | Ova stranica dokumentuje smernicu o sadržaju Vikipedije na srpskom jeziku. Ona je opšte prihvaćen standard koji urednici trebaju da poštuju, iako se najbolje postupa sa zdravim razumom i primenjivanjem povremenih izuzetaka. Svaka veća izmena na ovoj stranici treba da održava konsenzus. Kada ste u sumnji, raspravljajte prvo na stranici za razgovor. |
Za prvobitnu smernicu sa Ostave, prema kojoj je i ova pisana, pogledajte Commons:Coats of arms (bolje permalink). Naime, u heraldici, definicija (blazon) i predstava grba (slika) dve su različite stvari. Takvo je stanje i sa autorskim pravima.
Heraldika je tokom svog osamstogodišnjeg postojanja često predstavljala probleme u pogledu autorskih prava. Ova smernica najkraće izrečena jeste: Ne šaljite slike grbova koje ste pronašli na internetu (najčešće i bilo gde drugde) na Ostavu, jer oni najčešće nisu u javnom vlasništvu. Objašnjenje takve potrebe, pak, malo je složenije.
Šta se uzima u obzir?[uredi | uredi izvor]
.svg)
Tokom priče o grbovima, u obzir se uzimaju dve stvari:
- Definiciju grba čine reči — na primer crveni zmaj okrenut na levu stranu
- Predstavu grba čini slika — na primer, ova desno prema gornjoj definiciji
Kako je u heraldici utemeljeno, ne postoje zvanične predstave grba. Takvu definiciju imaju logotipi, koji se moraju predstavljati zvaničnom slikom, ne predstavom inspirisanom originalom. Svaki prepoznatljiv crtež grba nacrtan prema blazonu (stručan naziv za definiciju) jeste ispravan.
I jedan i drugi deo priče su intelektualna svojina, te je njihova zakonska zaštita na tome i bazirana.
Šta je u javnom vlasništvu?[uredi | uredi izvor]
Sem ako tako nije naznačeno, blazon grba je u javnom vlasništvu. Tako je u velikoj većini slučajeva, što odgovara tradiciji uspostavljenoj tokom godina.
Razlozi zbog kojih opisi nisu zaštićeni autorskim pravima su brojni. Polazi se od toga da nema razloga da se proizvode nezakonito, preko toga da su obično u pitanju veoma stare kreacije, pa do toga da se u njih ne ulaže mnogo umetničkih elemenata i da grb zapravo nije određeno ostvarenje, već apstraktan simbol. Kraći razlog je taj da ideje ne potpadaju pod zaštitu intelektualne svojine.
Ipak, izuzeci postoje, pa neke definicije grba jesu zaštićene autorskim pravima, ali to retko i tada najčešće podsećaju na logotipe. Takvi grbovi nisu zvanični, pa se za njih uzimaju isti uslovi kao za logotipe. Takođe, male su šanse da bi takva tužba prošla na sudu. Naravno, to važi samo za opis grba, jer svaka predstava intelektualna je svojina onog koji je nacrta.
To znači da svako grb može nacrtati prema definiciji, a da pritom ne ugrozi ničija autorska prava. Zabrana pravljenja izvedenih dela u tom slučaju nema zakonsku utemeljenost.
To takođe znači da grb inspirisan drugim (obično pronađen na internetu) sa istim sastavom, ali različitom predstavom (slikom) nije izvedeno delo drugog grba. Kada se nova slika grba napravi, ona je izvedena od opisa koji je u javnom vlasništvu, ne od autorskim pravima zaštićene slike na osnovu koje je nacrtan. Takva predstava se podvodi pod autorske slike.
Čime je korišćenje uslovljeno?[uredi | uredi izvor]
Kao i svaki drugi zaštitni znak (trejdmark™), i grb odlikuje vlasnik.
- Njega niko ne može prisvojiti.
- Ne sme se koristiti za klevetu.
Takve zakonske uslovljenosti se ne smatraju uslovljenostima u pogledu licenciranja, jer, kakva god licenca bila, ona nikada ne dozvoljava nezakonitu ili upotrebu za potrebe klevete. Zaključno, ne postoje dodatne uslovljenosti od onih već predstavljenih.
Postoje li izuzeci?[uredi | uredi izvor]
Kao i u svakom drugom slučaju, i u ovom postoje izuzeci. Prvi je taj da se sva gornja pravila odnose na Ostavu. Dakle, dozvoljeno je slanje slika grbova na Vikipedije, ali pod neslobodnom licencom. U slučaju Vikipedije na srpskom jeziku, u pitanju je licenca {{simbol}}. To je opširna licenca koja se primenjuje i na ostale simbole sa pravnim statusima sličnim onih kod grbova.
Drugi izuzetak je taj što neke države u svojim zakonima dozvoljavaju korišćenje državnih simbola bez ikakvih uslova.
