Википедија:Pravila blokiranja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Blokiranje je način na koji administratori Vikipedije sprečavaju korisnike i IP adrese/opsege da uređuju Vikipediju.

Blokade se koriste za sprečavanje štete i ometanja Vikipedije. Ne treba da se koriste kao kaznena mera.

Trajanje blokade varira (trenutno je uobičajeno 24 časa) i može se ukinuti ako se urednik saglasi da prestane sa štetnim ponašanjem.

Svi korisnici mogu da zahtevaju blokadu na Administratorskoj tabli ili nekom od drugih dolenavedenih mesta. U zahtev uključite i valjane dokaze o prestupu koji opravdava blokiranje. Administratori međutim, nisu obavezni da izađu u susret vašem zahtevu, ako ne smatraju da je on opravdan. I sami administratori, čekjuzeri i birokrate mogu biti blokirani, sa posledičnim efektima na njihove druge moći.

Primedba za administratore: kada blokirate IP adrese, obratite pažnju na osetljive IP adrese.

Kada blokirati[uredi | uredi izvor]

Ovo su najčešći razlozi za blokiranje. Pošto blokiranja štite Vikipediju i njihove urednike od moguće štete, ovaj spisak nije potpun, i razlog za blokiranje koji nije naveden na spisku nije automatski i razlog za deblokiranje.

Zaštita[uredi | uredi izvor]

Korisnik može biti blokiran kada je neophodno zaštititi prava, imovinu ili sigurnost Zadužbine Vikimedija, njenih korisnika ili javnosti. Neki (ali ne svi) primeri su:

  • Lični napadi koji dovode korisnike u opasnost (Vidi Vikipedija:Bez ličnih napada)
  • Uporni lični napadi
  • Postavljanje ličnih podataka
  • Uporno kršenje autorskih prava.

Lični napadi koji dovode korisnike u opasnost[uredi | uredi izvor]

Do blokiranja može doći kada se načine pretnje ili izvrše neke akcije (uključujući i akcije van sajta Vikipedije) koje izlažu urednike Vikipedije političkom, verskom ili drugom progonu od strane vlade, njihovog poslodavca ili bilo koga drugog. Primenljive su blokade bilo kog trajanja, uključujući i beskonačni.

Korisnici koji postave ono za šta veruju da su lični podaci drugih korisnika bez njihove saglasnosti mogu biti blokirani na bilo koji vremenski period, uključujući i beskonačno, u zavisnosti od ozbiljnosti incidenta i da li administrator koji blokira smatra da je u pitanju izolovani incident ili postoji verovatnoća da će biti ponovljeno. Ovo važi bez obzira da li su objavljeni podaci tačni ili ne. Od ovog pravila su izuzeti čekjuzeri u slučajima kada objavljuju podatke u skladu sa čekjuzer politikom.

Ometanje projekta[uredi | uredi izvor]

Korisnici mogu biti blokirani kada njihovo ponašanje ozbiljno ometa projekat — tj. kada nije u saglasnosti sa civilizovanom, kolegijalnom atmosferom i dolazi u sukob sa procesom u kojem urednici zajedno i harmonično stvaraju enciklopediju.

Neslaganje oko sadržaja nije ometanje, nego je pre deo normalnog funkcionisanja Vikipedije i treba da bude rešeno procedurama rešavanja sukoba. Blokade za ometanje treba nametnuti samo korisnicima koji na neki način otežavaju drugima da doprinose Vikipediji.

Administratori mogu da blokiraju IP adrese ili korisnička imena koja ometaju normalno funkcionisanje Vikipedije ili predstavljaju dovoljno ozbiljnu pretnju istom. Neki (ali ne svi) od primera su i:

Blokade za veliku nepristojnost su kontroverzne; blokade za „hlađenje“ su veoma kontroverzne. Razmotrite da li će jednočasovna blokada imati za posledicu dvomesečnu dramu. Vidi Vikipedija:Destruktivno uređivanje.

Očigledni ludaci i korisnici koji agresivno i uporno krše osnovne politike mogu po potrebi biti blokirani ako postoji saglasnost među korisnicima koji nisu umešani. Sa takvim osobama treba postupati ljubazno i strpljivo, ali ih treba sprečiti da nedeljama ili mesecima, koliko bi trajao zahtev za proces pred odgovarajućim telom, pustoše po Vikipediji. Ne zaboravite da slučaj pomenete na VP:AT. Budite ljubazni.

Beskonačne blokade[uredi | uredi izvor]

Beskonačno blokiranim ili zabranjenim (engl. banned) korisnicima zabranjeno je da uređuju bilo koji deo Vikipedije. Mogu ih zabraniti administratori, Džimbo Vels ili Odbor poverenika Vikimedije.

Izbegavanje blokada[uredi | uredi izvor]

Blokirani korisnik ne može da uređuje nijednu drugu stranicu sem svoje stranice za razgovor. Administrator može ponovo da pokrene blokadu za korisnika koji je namerno izbegava, i može da produži prvobitnu blokadu ako korisnik nastavi sa ponašanjima koja zaslužuju blokadu. Nalozi i IP adrese koje se koriste za izbegavanje blokade takođe mogu biti blokirani.

Izmene načinjene od strane blokiranih korisnika dok su blokirani mogu biti vraćene. (Mnogi administratori vraćaju sve izmene blokiranih korisnika i dobre izmene ponovo čine pod svojim imenom, da bi izbegli zabunu kod drugih administratora koji bi mogli da nadgledaju istog korisnika.)

Efekti blokiranja na korisnika[uredi | uredi izvor]

Blokirani korisnici i IP adrese i dalje mogu da vide sve Vikipedijine strane, ali veza „uredi“ vodi na Korisnik je blokiran stranicu na kojoj je naveden razlog za blokiranje (onako kako ga je uneo administrator koji je izvršio blokadu) i objašnjenje kako tražiti deblokiranje. Veze i uključivanje šablona u odeljku „razlog“ funkcionišu kao i obično. Blokirani korisnici su takođe sprečeni da premeštaju stranice ili šalju datoteke.

IP adresa blokiranog korisnika takođe je blokirana, tako da kada blokirani korisnik ne može da načini istu izmenu anonimno ili pod drugim korisničkim imenom. Automatska blokada ističe posle 24 časa — kada je korisnički nalog blokiran na beskonačno, njegova IP adresa će biti automatski deblokirana 24 nakon poslednjeg pokušaja uređivanja stranice.

Za administratore, blokiranje takođe onemogućuje korišćenje vraćanja izmene, brisanje i vraćanje obrisanih stranica, zaštitu i skidanje istih sa stranica. I dalje mogu da daju i ukidaju blokove, a birokrate i dalje mogu da proizvedu nekoga u administratora.

Slučajne blokade[uredi | uredi izvor]

Korisnici sa dinamičkom IP adresom će povremeno naći da su slučajno blokirani, pošto je njihovu IP adresu ili opseg prethodno koristio vandal ili blokirani korisnik. Ove blokade mogu da nestanu ako je moguće isforsirati promenu IP adrese. Ako to nije moguće, blokadu treba prijaviti administratoru koji je izvršio blokadu i/ili najbližem prijateljski raspoloženom administratoru putem elektronske pošte — za verovatne kandidate pogledajte Vikipedija:Spisak administratora. IRC kanal #wikipedia-sr takođe može biti od koristi.

Administratori često mogu da propuste slučajno blokirane urednike uklanjanjem samo automatskom blokiranja IP adrese. (Ne zaboravite da administratora koji je izvršio blokiranje obavestite o kolateralnoj šteti.)

Takođe je verovatno da će korisnici koji se ponašaju kao da oponašaju ranije blokiranog korisnika, oponašaju poznatog vandala, ili se pretvaraju da se upuštaju u vandalizam biti blokirani. Da bi izbegli ovaj problem, nemojte to da radite. Uređujte tako da demonstrirate da ste vredni poverenja, ne tako da obučete masku nepoverenja.

Kada ne treba koristiti blokiranje[uredi | uredi izvor]

Blokiranje da bi se stekla prednost u raspravi o sadržaju je strogo zabranjeno. Administratori ne smeju da blokiraju korisnike sa kojima su trenutno umešani u raspravu o sadržaju. Ako ste u nedoumici, prijavite problem nekom drugom administratoru da se pozabavi njime. (Možda grešite!)

Treba biti oprezan pre nego što blokirate korisnika koji je možda nastupio u najboljoj nameri.

Blokiranje da bi se sproveo Vikiodmor ili odsustvo je naročito zabranjeno. Administratori takođe ne bi trebalo da blokiraju sami sebe u svrhe testiranja osim ako je onesposobljen autoblok, ili administrator koristi statičku IP adresu, pošto se autoblokada može proširiti i na druge korisnike.

Uputstva za administratore[uredi | uredi izvor]

Kako blokirati[uredi | uredi izvor]

Idite na Posebne stranice i onda na vezu „Blokiraj korisnika“. Ovo vodi na Posebno:Blockip. Posebno:Blockip je takođe dostupna i sa veze [blokiraj] koja se pojavljuje pored svakog neprijavljenog korisnika na skorašnjim izmenama.

„Razlog“ koji unosi administrator će biti prikazan blokiranom korisniku kada pokuša da uređuje, kao i u istoriji blokiranja i spisku blokiranja. Ako razlog nije očigledan ili je potrebno više od jedne linije za objašnjenje blokade, administrator može da zabeleži blokadu na Vikipedija:Trg/Vikipolitika i/ili na VP:AT.

Administrator koji je blokirao korisnika treba da napiše razlog za blokadu i dužinu blokade ili na stranici za razgovor blokiranog korisnika ili na Trgu/Politika. Na taj način, drugi urednici kao i sam korisnik, biće obavešteni o blokadi.

Po difoltu, urednik koji je blokiran i dalje može pisati po svojoj korisničkoj strani i strani za razgovor. Na taj način može izraziti svoje neslaganje s blokadom. Međutim, ukoliko ovu mogućnost zloupotrebi i nastavi s ponašanjem zbog kog je bio blokiran, administrator je slobodan da mu oduzme i ovu opciju.

Opcije za blokiranje IP adrese[uredi | uredi izvor]

Blokiraj samo anonimne korisnike sprečava anonimne korisnike sa naznačene IP adrese da uređuju, ali ukoliko se registruju onda im dozvoljava.

Spreči pravljenje naloga ne dozvoljava korisniku sa naznačene adrese da se registruje sa novim imenom.

Ove opcije nemaju uticaj na blokiranja koja su izvedena nad korisničkim imenom.

Vodič za intervale blokiranja[uredi | uredi izvor]

Interval blokiranja može da se izabere iz menija ili da se unese u tekstualno polje u GNU standardnom formatu. Alternativno dužina blokiranja može da bude indefinite ili infinite, što znači da je blokada beskonačna, dok god ga neki administrator eksplicitno ne ukloni.

Ako nije uneto vreme isticanja blokade, pojavljuje se poruka o grešci.

Dolenavedena vremena predstavljaju konvenciju, sačinjenu u cilju zaštite Vikipedije, a ne u cilju kažnjavanja prekršilaca. To su samo smernice — ako ste načinili nešto šta zavređuje blokadu, zahtev da se kazni administrator jer vas je blokirao na 31 sat umesto na 24 teško da će biti uzet za ozbiljno.

Blokada zbog remetilačkog ponašanja sa dinamičke IP adrese obično traje do 24 sata. Kod statičkih IP adresa i prijavljenih korisnika počinje sa 24 sata i dužina se postepeno povećava u slučaju potrebe. Blokiranja kraća od 24 sata, poznata kao hlađenja su često utoliko kontroverznija što su kraća. Beskonačna blokiranja ne treba da se koriste nakon izolovanih incidenata koji potiču sa IP adresa, niti kao prvo blokiranje korisničkog naloga koji osim disruptivnih ima i korisne izmene.

Za neke tipove zabranjenog ponašanja postoje čvršće smernice o dužini blokiranja:

  • Vandalizam — ne treba blokirati nakon izolovanih vandalskih incidenata. Dinamičke IP adrese blokirati što kraće kako bi se izbegla usputna šteta (moguće je da neki korisnik koji nije vandal za vreme trajanja blokade dobije blokiranu dinamičku IP adresu i da iskusi blokadu iako nije ništa skrivio). Statičke IP adrese i ulogovani korisnici: početi od 24 sata i postepeno povećavati interval u slučaju potrebe; uporni vandali mogu da budu blokirani neograničeno, ali ovu meru koristiti pažljivo.
  • Preterano vraćanje (kršenje pravila o tri vraćanja) — načelno 24 sata. Dobro je ostaviti obaveštenje na stranici za razgovor blokiranog korisnika.
  • Neprimerena korisnička imena — u slučaju malicioznog korisnika (na primer podražavanje drugog korisnika), odmah beskonačno blokirati. Ako to nije slučaj (na primer ime neke slavne ličnosti), trebalo bi upozoriti korisnika pre blokiranja i na korisničkoj stranici ostaviti obaveštenje o razlogu blokiranja kao i vezu ka tom upozorenju.
  • Maliciozni sokpapeti — nove naloge blokirati na bilo koliki vremenski interval ili beskonačno; Sokpapete koji krše politiku blokirati beskonačno.
  • Javni nalozi — ovakve naloge treba blokirati i ostaviti poruku da javni nalozi na Vikipediji nisu potrebni.
  • Botovi — botove treba odmah blokirati ukoliko rade bilo šta šta im nije odobreno, ili ukoliko izgleda da su se otrgli kontroli (ponašaju se na nepredviđen način). Početna blokada treba da traje 24 časa što bi trebalo da bude dovoljno vremena da operator bota reaguje na poruku na stranici za razgovor.
  • Lični napadi koji dovode korisnike u opasnost — nakon blokiranja administrator bi trebalo da privatno kontaktira nekog birokratu koji će odlučiti o daljim aktivnostima (koga dalje treba obavestiti i da li sprovesti mere brisanja izmena iz istorije).

Blokiranje opsega[uredi | uredi izvor]

Blokiranje opsega se ponekad primenjuje kada se problematični korisnik javlja sa nekoliko srodnih IP adresa. Tada se blokira ceo opseg adresa koje taj korisnik koristi. Postoji velika verovatnoća da će ovakva blokada zahvatiti čak i više legitimnih korisnika, pa ovu meru treba primenjivati samo kada je remetilačko ponašanje toliko često i ozbiljno da čini ostale mere neefikasnim. Pažljivo ocenite dužinu blokade kako bi ona bila što kraća.

Neophodno je da imate određena znanja o tome kako mreže i IP označavanje funkcioniše, kao i o binarnoj aritmetici. Ako ne posedujete ova znanja obratite se za pomoć nekom drugom administratoru.

Deblokiranje[uredi | uredi izvor]

Posebno:Ipblocklist sadrži spisak svih trenutno blokiranih korisnika i IP adresa. Administratori će na ovoj stranici videti linkove (deblokiraj) pored svakog korisnika. Nakon što ispratite ovaj link, neophodno je da unesete razlog za deblokiranje i da kliknete na dugme deblokiraj ovu adresu.

Administratori su tehnički sposobni da na ovaj način deblokiraju i sebe prateći istu proceduru, ali apsolutno ne bi smeli ovo da rade osim ukoliko su automatski blokirani kao posledica blokiranja nekog drugog korisnika ili bota sa kojim dele IP. U suprotnom, ako administrator veruje da razlog zbog kog je blokiran nije valjan, treba da kontaktira administratora koji ga je blokirao, nekog drugog administratora ili mejling listu, i da traži da bude deblokiran. Samodeblokiranje bez dobrog razloga je dovoljan razlog za oduzimanje administratorskih ovlašćenja.

Ako se ne slažete sa blokiranjem[uredi | uredi izvor]

Ako se ne slažete sa blokiranjem koje je sproveo drugi administrator, nemojte da poništavate tu blokadu, a da prethodno niste pokušali da kontaktirate s tim administratorom i da raspravite pitanje sa njim. Ako je taj administrator nedostupan, konsultujte se na Trgu ili na IRC kanalu. Blokirani korisnici često elektronskom poštom kontaktiraju više administratora tvrdeći da su žrtve nepravde, a zbog toga što razlog blokiranja nije uvek očigledan iz korisnikovih izmena, dobra je praksa da se ako je ikako moguće konsultuje administrator koji je blokirao tog korisnika.

Izuzeci ovome su kada je očigledno da je došlo do greške (u smislu omaške, ne greške u proceni), a administrator koji je blokirao korisnika nije onlajn: na primer, ako je korisnik blokiran zbog kršenja pravila o tri vraćanja, a došlo je do samo tri vraćanja. Ako umešani administrator nije dostupan, ostavite mu poruku na stranici za razgovor.

Kontroverzna blokiranja[uredi | uredi izvor]

Blokiranja mogu da budu štetna ukoliko nisu posledica konsenzusa. Među primerima su:

  • blokiranje prijavljenih korisnika sa značajnom istorijom validnih izmena, nevezano od razloga blokiranja
  • blokiranja koja iako su možda na mestu, nemaju osnovu u politici Vikipedije.
  • kratkotrajna blokiranja za hlađenje to jest, ako je korisnik besan zbog nekog kontroverznog pitanja, blokiranje će u retkim slučajevima doprineti da se on smiri.

Kada utvrdite da je blokiranje odgovarajuća mera, preporučena procedura za kontroverzna blokiranja je sledeća:

  1. Pažljivo proverite činjenice.
  2. Ponovo pročitajte značajne delove politike Vikipedije.
  3. Konsultujte se sa drugim administratorima kako biste proverili da li je vaše rasuđivanje ispravno.
  4. Nakon konsultacija, sprovedite blokiranje, i pažljivo unesite razlog blokiranja, uključujući link ka korisničkoj strani blokiranog korisnika.
  5. Ostavite obaveštenje o blokiranju na strani za razgovor blokiranog korisnika ili na Trgu/Politika. U obaveštenje uključite dodatno obrazloženje, link ka spornim izmenama korisnika, kao i izvod iz pravila Vikipedije koje je primenjeno u tom slučaju.
  6. Ostanite dostupni zbog eventualne diskusije sa ostatkom zajednice.
  7. Ako prestup ne opravdava blokiranje od 24 sata, razmotrite da umesto toga uputite samo oštro upozorenje ili komentar na Trgu. (Možda neki drugi administrator planira da blokira problematičnog korisnika na duži vremenski period.)
  8. Ako se dvoumite — nemojte da blokirate.

Ratovi blokiranja u kojima neki korisnik uzastopno biva blokiran i deblokiran su izuzetno štetni. Oni frustriraju i demorališu zajednicu i ohrabruju blokiranog korisnika da nastavi sa neprimerenim ponašanjem. Ako se ne slažete sa blokiranjem, raspravite to pitanje sa administratorom koji je blokirao korisnika i sa ostatkom zajednice, i pokušajte da dođete do dogovora. To je bolje nego da samo poništite blokadu — administrator koji je blokirao korisnika je možda upućeniji u ceo slučaj nego vi.

Vidi još[uredi | uredi izvor]