Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/8

Ameli Morezmo

Jel Ameli Morezmo ili Ameli Moresmo? Treba i ujednačiti u članku. Pozdrav --Slobodan Kovačević ^{prič prič} 13:51, 31. januar 2007. (CET)

---

Moresmo (po pravopisnim pravilima o transkripciji sa francuskog).

--delija 14:43, 31. januar 2007. (CET)

Biskaja, i autonomni regioni Španije....

Pravim tabelu teritorijalne podele Španije pa imam neke nedoumice.

• País Vasco je Baskija i to je autonmna zajedednica/region(o tome u sledećim tačkama) a Vizcaya (na španskom) iliti Vizkaia (na baskijskom) je jedna od provincija u okviru Baskije. Pitanje je: da li da je samo transkribujem, što bi u ovom slučaju bilo Biskaja ili već postoji neko odomaćeno ime? U slučaju da treba transkribovati, odlučujem se za Biskaja a ne Viskaja jer se u španskom B i V čitaju isto, dakle kao B, a osim toga, reč je proizišla iz País Vasco i jezik i ljudi se pišu vascos, dakle sve sa V, ali se transkribuje sa B - Baskija, Baski, baskijski, pa onda u tom stilu, i Biskaja.

Ispravna transkripcija je Viskaja. Špansko V i B transkribuju se prema pismu (jedini izuzetak je Havana). Što se tiče imena Bask, ono je kod nas stiglo od francuskog Basque. — Bbasic 16:39, 2. februar 2007. (CET)

• Comunidad Valenciana / Comunidad de Madrid. Problem je u reči Comunidad. Ova reč znači zajednica, međutim, meni lično, malo bode uši, a osim toga, ove dve "komunidades" čak sadrže tu reč u samom imenu, tako da mi Valensijanska zajednica i Zajednica Madrid zvuče u-ž-a-s-n-o. U opticaju po tekstovima koji su već napisani su još dve reči - region i regija, i obe reči bolje stoje u ova dva imena : Valensijanski/a region/regija i Region/regija Madrid. Slaven je predložio Pokrajina, što takođe ne zvuči loše. Šta mislite? Ako neko ima neki udžbenik ili neku enciklopediju, ili ZNA kako se imenuju ove političke zajednice (ima ih 17, i svaka je "autonomna"), bilo bi odlično.... Ѕa svaki slučaj, ako neko hoće da vidi šta radim evo ovde to može da uradi: Korisnik:Maduixa/Autontomne regije Španije. A evo i španskog originala: Comunidades autónomas. Treba skrolovati malo naniže, tabla je u drugom delu članka.--Maduixa 15:20, 2. februar 2007. (CET)

Možda bi se moglo razmisliti i o rečima unija i savez. — Bbasic 16:39, 2. februar 2007. (CET)

Trebalo bi potražiti neki udžbenik geografije, valjda se tamo kvalifikuju u nekom obliku... Inače unija/savez nije prevod riječi Comunidad, jer znači ustvari Komuna, odnosno zajednica... i odnosi se na svaku zajednicu ponaosob. Odgovarajući politički okvir na našim prostorima je Vojvodina, odnosno pokrajina... Inače administrativna podjela po Ustvau Španije, se vrši po provincijama, i ne po autnomnim zajednicama/regijama/regionima, pošto se radi o centralističkom uređenju, monarhiji, tačnije parlamentarnoj monarhiji, gdje je izvršna vlast na Vladi i predsjedniku, dok je kralj ”simbol”... i ne federaciji/uniji/savezu... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:06, 2. februar 2007. (CET)

Sukobiše nam se izmene, Slavene:)....

Mislim da nije baš najodgovarajući prevod...:( Neke od "komunidada" imaju samo jednu provinciju, tako da u tim slučajevima reč unija/savez ne bi imala smisla. A šta mi kažeš za Biskaju? --Maduixa 17:08, 2. februar 2007. (CET)

Sad videh to za Viskaja. A odakle nam onda Baskija? Takođe iz francuskog?--Maduixa 17:09, 2. februar 2007. (CET)

Baskiju smo napravili mi dodavši nastavak na ime naroda. Kod nas u jeziku postoji pravilo da se usklađuju ime naroda, ime države i ime jezika (verovatno se sećaš diskusije o kastiljanskom jeziku), pa nekad preuzmemo ime države i od toga dobijemo ime naroda, a nekad (kao u ovom slučaju) uzmemo ime naroda pa napravimo ime države. — Bbasic 17:19, 2. februar 2007. (CET)

Ne znam etimologiju Viskaje/Biskaje, tu na španskom članku oni sami se ne slažu oko etimologije, tako da se ja još teže snalazim... :) Ovdje Španka ambasada u SCG, još nisu promijenili na Srbije, oni su skontali da je najbliži izraz na srpskom ”pokrajina” za te njihove komunidades... Inače, komunidad, koliko sam ja shvatio ima više veze sa nekim istorijskim okolnostima, nego sa time od koliko se provincija sastoji, ali u svakom slučaju, ostajem pri tome da je pokrajina izraz koji najbolje opisuje politički okvir španskih komunidades... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:21, 2. februar

2007. (CET)

OK. Hvala vam obojici. Znači, Viskaja i pokrajina. I ja mislim da je pokrajina najzgodnija reč, još ako se pojavljuje na još nekom mestu pa ako je to još i ambasada... Onda Valenskijanska pokrajina i Pokrajina Madrid, tačno se uklapa da se razlikuje od Regiona Mursija (Region Murcia)...--Maduixa 18:15, 2. februar 2007. (CET)

Član LA/EL

Pročitala sam u Klajnovom RJN da je bolje transkribovati El Salvador kao Salvador, bez EL. Pitam se da li to važi i za La Korunja (La Coruña) i La Rioha (La Rioja) to jest da li ej to opšte pravilo ili treba gledati svako ima ponaosob?--Maduixa 18:50, 2. februar 2007. (CET)

Oblicima vlastitih imena s izostavljenim početnim pomoćnim rečima (veznik, predlog, član) treba davati prednost „kad god su dovoljno obični“ (Pravopis). U španskim i portugalskim imenima ovo posebno dolazi do izražaja, budući da pomenuti članovi nisu stalan deo imena. — Bbasic 19:10, 2. februar 2007. (CET)

Nekako ne razumem to da nisu stalan deo imena... Ne nose sva imena član, tako da ona koja nose, valjda su sastavni deo imena, kao La Rioha, El Salvador, La Korunja... Ja shvatam to "nije sastavni deo imena" kao u slučajima sa Argentinom, jer Argentinci vole da kažu La Argentina, ali u suštini Argentina ne nosi član, prema pravopisu, dok u slučajima La Riohe i La Korunje, član uvek ide uz ova imena... Mada, moram priznati, lakše bi mi bilo bez člana kad govorim srpski... Znači, šta? Korunja i Rioha? --Maduixa 19:25, 2. februar 2007. (CET)

Član je tu došao, spojio se s imenom, a možda će se isto desiti i s Argentinom za neko vreme. Međutim, taj član nije, kako bi Klajn rekao, „deo imena u užem smislu“. Idemo s oblicima Korunja i Rioha (a i na stranim jezicima je mešano: neki zadržavaju originalan član, neki ne). — Bbasic 19:52, 2. februar 2007. (CET)

U španskom jeziku po njihovom Pravopisu ako je el pisano sa velikim slovom, dakle El, radi se članu koji je dio imena, a ako ne onda je „obični član, koji nije sastavni dio imena“. E sad, ovo pričam, ako ima nekog smisla, odnosno ako pomaže nešto prilikom transkripcija. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:28, 2. februar 2007. (CET)

U slučaju Argentine je obrnuto, čini mi se. Taj član je kod Argentinaca, koliko god to zvučalo apsurdno, na neki način izraz patriotizma, i zbog toga se "dozvoljava" mada je mnogo pravilnije bez člana, tako da ne verujem da će ikada ući u opštu upotrebu van Argentine. Što se Riohe i Korunje tiče, ok. Riohu sam već stavila bez člana, a Korunja će morati na preusmeravanje...--Maduixa 20:43, 2. februar 2007. (CET)

Koliko ja znam Argentina nema akademiju jezika, nego se vode zvaničnim Pravopisom španske kraljevske akademije jezika. Vidi ovdje: Recursos de lengua de estado Argentino... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:50, 2. februar 2007. (CET)

Slavene, svaka hispanoamerička zemlja ima svoju akademiju jezika koja usko sarađuje sa RAE, u smislu sakupljanja reči i načina karakterističnih govora svake zemlje. Krajnju reč ima naravno RAE, i pravopis svih zemanja u kojima se govori španski se rukovodi rečnikom i pravopisom RAE. RAE međutim, nije previše rigidna i oštra, tako da dopušta kao pravilne mnoge regionalizme kao na primer argentinski voseo, koji se nekada smatrao pogrešnim, međutim, danas se u Argentini izučava u školama na isti način kao i konjugacija glagola kako ih menjamo ti i ja. Tako je i sa članom ispred Argentina. Može da se koristi, nije nepravilno, ali osim Argentinaca, niko drugi ga ne koristi. Dosta sam razgovarala sa Argentincima (i ostalima) ne samo o toj pojavi u španskom jeziku, nego o mnogim drugim stvarima, jer nalazim raznovrsnost koja postoji u španskom kao ogromno bogatstvo jednog jezika, a ne kao nesređenost ili konfuziju, kako bi možda neki protumačili. Uostalom, ima o tome na veb stranici RAE. Što se dosptupnosti znanja tiče, tu nas Španija šije deset puta i uzduć i popreko. Ceo rečnik i pravopis su dostupni ama baš svima, dovonjno je da imaš Internet. Ja se samo pitam kada li će naša gospoda iz Matice srpske i SANU da shvate da papir pripada prošlom veku i da znanje treba da bude lako dostupno svima, a ne samo nekima.. --Maduixa 21:02, 2. februar 2007. (CET)

Evo Slavene, pogledaj ovde: Asociaciones de Academias de la Lengua Española--Maduixa 21:05, 2. februar 2007. (CET)

Da u pravu si. Nisam rekao da je RAE rigdna, ali činjenica je da se kao zvanična institucija za španski jezik smatra RAE, a ostali su nazovi ga „lokalni ogranci“ koji s njom sarađuju. A valjda će i naši početi da kače na Net, taj „prokleti“ Prvopis, zajedno sa etimološkim i neduomica riječnicima ... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:08, 2. februar 2007. (CET)

Breša ili Brešija

Pre izvestnoga vremena napravio sam dovoljno lep članak o italijanskom gradu Breši. Ja ga inače znam kao Brešu i tako je u mom atlasu, ali najednom vidim da je neko na članku o Italiji napisao Brešija, a nešto mi transkripcija isto više liči na Brešija. Što da radim. Zasad sam ostavio preusmerenje Brešija na Breša. Da nije obratno možda ispravnije? --Zoran Dokić 00:18, 5. februar 2007. (CET)

Pravopis veli Breša (italijansko SCI ispred vokala je š). — Bbasic 00:23, 5. februar 2007. (CET)

Hvala na brzom odgovoru. --Zoran Dokić 00:25, 5. februar 2007. (CET)

Lope de Vega, treći put

Evo mejla gospodina Ivana Klajna koji je stigao u nedelju popodne:

Postovani g. Delicu, Poznato mi je da Spanci kazu samo "Lope", ali to nije uobicajeno u drugim zemljama, osim medju hispanistima (koji kazu i "Kihote" umesto "Kihot", i zgroze se kad neko napise "Lorka" umesto Garsija Lorka). Lope de Vega nema ni priblizno takvu medjunarodnu reputaciju kao Leonardo, Mikelandjelo i Rafael, koje Vi pominjete. Izvinjavam se sto sada nemam vremena da pisem detaljnije o tome, ali cu se svakako time pozabaviti u rubrici u NIN-u, kroz dve ili kroz cetiri nedelje. Ako budete imali jos nekih pitanja, mozete mi se javiti na ovu adresu. Srdacno Vas pozdravlja Ivan Klajn

--delija 15:32, 5. februar 2007. (CET)

Dobro. Mada, moram da priznam da iz ovog teksta se ne vidi konkretan stav g. Klajna da li je u srpskoj enciklopediji u redu reći samo Lope ili se pak mora imenovati sa De Vega, tako da mislim da ću ipak sačekati taj NIN gde će se G.Klajn pozabaviti tim pitanjem. U suštini, nije mi rekao ništa novo što ja već nisam znala, a na konkretno pitanje, nije odgovorio.--Maduixa 16:50, 5. februar 2007. (CET)

Pa implicirao je da Lope "nije dovoljno" --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 16:53, 5. februar 2007. (CET)

Ja to ne vidim iz njegovog odgovora. On samo kaže da Španci oslovljavaju Lopea de Vegu po imenu i da Lope de Vega nije toliko poznat srpskoj javnosti kao Mikelanđelo. Nigde eksplicitno ne kaže nije dovoljno, a ako i hoćemo da to tumačimo tako, ako već kažeš da nešto nije dovoljno, onda znači da treba nešto dodati, a ne zameniti postojeće (u ovom slučaju, samo ime) nečim drugim, (u ovom slučaju, samo prezimenom). U najboljem slučaju, ovakav odgovor kakav je, implicira SAMO da Lope nije dovoljno, ali ne i da se može reći samo de Vega. Zaključak je da treba da se navodi uvek i ime i prezime. S druge strane, kakvo pitanje, takav i odgovor, a mi ne znamo kako je Deliija postavio pitanje, iako sam ga lepo zamolila da nam prenese ovde šta je i kako je tačno napisao čoveku u imejlu. --Maduixa 18:42, 5. februar 2007. (CET)

Kreoli ili Kreolci

Šta je po srpskom pravopisu tačno? I da li se piše velikim ili malim slovom? Hvala.--Maduixa 14:42, 7. februar 2007. (CET)

Kreol, kreolka, kreoli (malim slovom). — Bbasic 15:01, 7. februar 2007. (CET)

méxico-estadounidense/Mexican American

Kako se to kaže na srpskom? Da li mogu da koristim termin meksički Amerikanac? Meksikoamerikanac? Evo ovde da vidite šta je to. Čikano

I još jedno pitanje. Da li za one iz SAD kažemo samo Amerikanci ili Severnoamerikanci? Ili sam ja malo pobrljavila? --Maduixa 11:34, 11. februar 2007. (CET)

Ja bih rekao meksički Amerikanac (up. bosanski Srbin, mada ni to nije naš naziv, već nam je došao sa Zapada). Severnoamerikanci mogu biti iz SAD, ali i iz Kanade i iz Meksika i sa Kariba, dok Angloamerikanci mogu biti iz SAD, ali i iz Kanade i drugih bivših britanskih kolonija. Amerikanci mogu biti bilo odakle iz obeju Amerika, ali se taj naziv najčešće koristi i samo za one iz SAD (jer i SAD često zovemo samo Amerikom). --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:42, 11. februar 2007. (CET)

Pa nije ti, Đorđe, baš neko poređenje. Bosanski Srbin je Srbin koji živi u Bosni, a meksički Amerikanac bipo toj logici trebalo da bude Amerikanac koji živi u Meksiku, a u suštini je obrnuto. To je osoba koja svakako živi u SAD, i na neki način je povezana sa Meksikom, bilo da ima pretke Meksikance, bilo da su mu roditelji meksikanci a da je on sam rođen u SAD, bilo da je običan imigrant, tj prva generacija. Na neki način, uslovno rečeno, Slaven i ja bismo bili srpski čikanosi:), jer nosimo srpsku kulturu u srcu, ali takođe prihvatamo kulturu zemlje u kojoj živimo, tako da kad (barems e meni to dešava) dođem u Srbiju, čujem poneki komentar da sam se "pošpančila":):):):), iako i dalje obožavam sarme i burek:):):):)--Maduixa 18:07, 11. februar 2007. (CET)

---

Nema se šta zameriti terminu Meksikoamerikanac (isp. Afroamerikanac), a može se sresti i u drugim jezicima:

„Cruz ha intervenido en películas como "Bug" con Brian Cox y Jamie Kennedy, " Almost A Woman (Casi una mujer)" basada en la novela de Esmeralda Santiago para Masterpiece Theater de PBS que fue galardonada con el prestigioso Peabody Award y " Stand Up For Justice "; la verdadera historia de Ralph Lazo, un estudiante Mexicoamericano que se ofrece a unirse a sus amigos japoamericanos cuando les obligan a que abandonen sus casas y los envian a un campo de concentración americano en Manzanar durante la segunda guerra mundial.“

Međutim, priznajem da deluje prilično rogobatno i neprirodno, pa i Đorđev predlog apsolutno dolazi u obzir. To što „bosanski Srbin“ označava Srbina koji živi u Bosni a nama treba obrnut smer ne kvari nam mnogo sreću; naime kad pomenemo imenicu Srbin imamo sliku osobe srpske nacionalnosti ma gde u svetu, dok pod nazivom Amerikanac obično podrazumevamo osobu koja živi u Americi.

P. S. Jezik koji pominješ u etimologiji je navatl, ne nauatl (špansko u između samoglasnika postaje v, da bismo izbegli nemoguće spojeve poput Čiuaua).

Pozdrav,

Bbasic 19:10, 11. februar 2007. (CET)

Uf, ovo je BAŠ bolelo!!!:):):) Kako bre, navatl? Nije da ti ne verujem (znaš da tebi na polju pravopisa sve verujem), ali ovaj put te zaista molim da mi citiraš Pravopis... Jednostavno da bih lakše progutala tu gorku pilulu... Piše li negde eksplicitno da je pravilno navatl i da ni pod tačkom razno ne može da bude nauatl? Uf, čini mi se da je isto kao i Teotivakan... :(:( Uh, trebaće mi vremena da asimiliram ovo...

Nisam mislila da je loša verzija meksički Amerikanac, čak sam je i sama predložila. Samo sam htela da kažem da poređenje nije baš odgovarajuće... No dobro. Neka bude meksički Amerikanac.--Maduixa 19:22, 11. februar 2007. (CET)

---

A američki Meksikanac? Mislim, po analogiji na bosanski Srbin i vojvođanski Hrvat?

--delija 19:37, 11. februar 2007. (CET)

I meni je to prvo palo na pamet, međutim, u svetu postoji drugačije shvatanje reči "državljanstva" i pripadanja jednoj naciji nego kao što je to kod nas. Nama je bitnije da naglasimo da smo pripadnici "iks" nacije, nego državnjanstvo. Kod njih je obrnuto. U svetu, kad postaneš drljavnjanin neke zemlje, oni te automatski trpaju i u tu etno grupu. Ne malo puta su mi rekli ovde: Kad čeđ moži da tražiš državnjanstvo pa da postaneš Španjolka?" a kad se ja bacim u objašnjavanje da ja NIKAD ne mogu biti Španjolka, čak i kad budem imala špansko državljanstvo, gledaju me kao neku nezahvalnicu i bezobraznicu, i ne shvataju o čemu govorim. Takođe im nije jasno o čemu ja to govorim kad kažem da nemam ni kapi španske krvi u sebi pa tako i ne mogu da budem Španjolka.

E sad, kako se cela ova priča odnosi na Meksikance? Sam pojam čikano je prilično neodređen, jer po onoj mojoj prethodnoj priči, bili bi čikanosi samo oni koji IMAJU AMERIČKO DRŽAVLjANSTVO te su i zvanično američki državnjani, što u praksi međutim, i nije baš tako. Veliki broj njih živi godinama (i kad kažem godinama, mislim mnoooogo godina) u SAD, radi, ima kuću, ceo život ima u SAD, ali kako je VEOMA teško i skupo dobiti američke papire, jednostavno ih nemaju. Ako ste gledali Babel, setite se Meksikanke dadilje, pa će vam biti jasno šta govorim. Dakle, ti "ilegalci", s obzirom da su proveli u najmanju ruku deset godina u SAD, već su se dosta poamerikanizovali i imaju istu kulturu, običaje, jezik (!), i sve ostalo kao i "legalni" čikanosi. Oni su u suštini, Amerikanci, jer žive u SAD, sa korenima u Meksiku, i njihovo biće je podenjeno na dva dela - osćaju se amerikancima, ali i Meksikancima, što nije slučaj sa našim Srbima u Hrvatskoj ili bilo gde drugde. Srbin iz Hrvatske se nikad neće osećati i Hrvatom, Albanac sa Kosova se nikad neće osećati i Srbinom. Iz tog razloga više sam naklonjena verziji meksički Amerikanac nego Američki Meksikanac, iako je de fakto, analogija sa hrvatskim/bosanskim Srbinom tačnija.--Maduixa 20:41, 11. februar 2007. (CET)

---

Nije problem da citiram literaturu, ne moraš mi se izvinjavati.

„U po izg. međuvokalsko (u pismu iza H) kao v (ako se ispušta H); Čivava (CHIHUAHUA, meks. grad).“

Dobro si uočila sličnost s Teotivakanom.

Pozdrav,

Bbasic 20:26, 11. februar 2007. (CET)

Pa dobro, i američki Meksikanac dosta dobro zvuči. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:00, 11. februar 2007. (CET)

Đorđe, pogledaj šta sam napisala odmah ispod Delijinog predloga. Ne radi se o tome kako zvuči, već koliko odgovara istini. Svo oni su više Amerikanci nego Meksikanci, a američki Meksikanac zvuči i malo nelogično, kao da je pleonazam, jer svaki Meksikanac je američki, čak i onaj u Meksiku, jer su de fakto na AMERIČKOM kontinentu. Osim toga što je meksički Amerikanac precizniji izraz, takođe je i tačan prevod sa španskog i engleskog.--Maduixa 22:30, 11. februar 2007. (CET)

Ne bih rekao da je sasvim „tačan“ prevod, samo bukvalan, a upravo raspravljamo o tome koliko je tačan. Međutim, zar ne misliš da ipak cepidlačimo malčice previše? :) Te kako se oni osećaju, pa hoćemo li sad američki shvatiti kao „onaj koji se odnosi na (celu) Ameriku“ ili sad pak nećemo, pa ima li državljanstvo ili živi „na crno“... Đa ovo đa ono, što bi rekli Zlatiborci. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:32, 11. februar 2007. (CET)

Nego, sad se setih! Pa mi smo radije odlučili da bosanske Srbe zovemo Srbima u Bosni i Hercegovini, čak smo bili navalili da se i na engleskoj Vikipediji tako zove članak. Zašto onda američki Meksikanci, meksički Amerikanci i Meksikoamerikanci ne bi jednostavno bili Meksikanci u SAD? E, verujem da je sada ovo rešenje najtačnije, kad smo već kod toga. :) A nije ni toliko loše... --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:35, 11. februar 2007. (CET)

Hm... Mislim da ću da preskočim ovu opasku o tome da li je prevod tačan ili bukvalan... A zatim... A šta je to bosanski Srbi/Srbi u BiH nego cepidlačenje?--Maduixa 23:54, 11. februar 2007. (CET)

Osim toga, kao što sam već rekla samo je kod nas etnicitet bitniji od državljanstva ili mesta u kom živiš. Samo je nama jako bitno da se zna i da stavimo do znanja da smo Srbi ili Hrvati, ili pak Bošnjaci, bez obzira gde živeli i lije diržavljanstvo imali. U svetu je stvar upravo obrnuta, ono si gde si ili čije državnjanstvo imaš. Tako su ti Meksikanci prestali da budu Meksikanci, i postali su Amerikanci, ali su zadraži svoju meksičku kulturu i španski jezik, što se može označiti pridevom, meksički. Osim toga, oni ne bi mogli biti Meksikanci u SAD, jer mnogi od njih imaju SAD državnjanstvo, pa samim tim se ne mogu nazivati Meksikancima, jer NEMAJU meksičko državnjanstvo, već američko, jer su se rodili u SAD i nikad nisu ni bili u Meksiku da bi mogli da se ѕovu "iz Meksika".--Maduixa 00:02, 12. februar 2007. (CET)

Zato postoje podnaslovi, pa bi ovaj konkretno mogao da glasi „Meksička kultura u SAD“ i tu se sve lijepo može objasniti. Dakle, Meksikanci rođeni u SAD, nisu poseban etnicitet, kao što to nisu recimo, Srbi rođeni u Kanadi, nego mi to sve (konkretan fenomen i fenomene u vezi) zovemo jednim imenom - „dijaspora“. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:33, 12. februar 2007. (CET)

Nisam baš sigurna da je to baš sve tako kao što ti kažeš... Zašto uporno pokušavaš da primeniš kriterijume i terminologiju srpske kulture na druge kulture koje nemaju veze sa srpskom? --Maduixa 10:20, 12. februar 2007. (CET)

Dijaspora, riječ grčkog porijekla, dakle ne srpskog, koja označava pripadnike jednog naroda koji žive izvan matice. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:45, 13. februar 2007. (CET)

---

A sad, jedna logičko-jezička igrica (nije nagradna): kako bismo rekli za Amerikanca koji dugo živi u Meksiku i čak ima meksičko državljanstvo (graniči sa naučnom fantastikom, ali verovatno postoji barem jedan veselnik sa takvim statusom)? Američki Meksikanac ili meksički Amerikanac?

--delija 22:49, 11. februar 2007. (CET)

hehehe... Takvi se tamo zovu gringosi.... I glavno obeležje gringosa je bela koža i poreklo SAD...

To je kao da si me pitao kako bi se zvao neki Amerikanac koji živi u Srbiji, i nekim čudom je dobio i srpsko državnjanstvo? Srpski Amerikanac ili Američki Srbin? Takav pojam uopšte ne postoji, jer nije bilo potrebe za njegovim stvaranjem, jer je ta pojava veoma retka. Priznaćeš, nije uobičajeno da se Ameri odriču svog kako bi uzeli neuporedivo beskorisnije državljanstvo kao što je npr. meksičko ili ne daj bože, srpsko, i odrekli se onog deliričnog zadovoljatva da kažu: I am American citizen! kao da su bože me oprosti, uhvatili svevišnjeg ... Nastavak već znate kako ide.

Meksikanci i uopšte svi Latinoamerikanci u SAD su veoma poznat i raširen fenomen, zato što migracija uglavnom ide iz pravca siromašnijeg ka bogatijem... U obrnutom pravcu, iako je ima, nije ni izdaleka tako masovna. Zato i ima više terminologije vezane za "latince" u SAd nmego u obrnutom pravcu. Zapravo, sami latinoamerikanci su napravili od svog etnosa RASU, i veoma su ponosni na to. Evo ovde na engleskoj Viki nekoliko zanimljivih članaka o tom fenomenu. Imam nameru da ih sve jedan po jedan prevedem ili sama napišem... Ali, o tom potom. Prvo da završim ovu Latnsku Ameriku.--Maduixa 23:10, 11. februar 2007. (CET)

Ne bi bilo loše kada bi malo čitali i stranice za razgovor tih članaka. Engleska Vikipedija je puna originalnih istraživanja o raznim temama, a pogotovo kada se radi o ovim, gdje svako ima svoj stav. Čini mi se da tamo više nema nekih kriterijuma koji je sajt relevantan za izvor, stručna literatura je tamo špansko selo za mnoge. Mješaju se popularna vjerovanja, stavovi ekstremističkih organizacija (čiji se sajtovi citiraju sve češće), a ozbiljni ljudi se sve više sklanjaju iz tih nadridiskusija, nalik na one po našim kafanama... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:14, 12. februar 2007. (CET)

Ko je ovde uopšte govorio o engleskoj Vikipediji? Slavene, ja bih ti toplo preporučila da pročitaš sledeće članke na španskoj Vikipediji, pre nego što daš bilo kakvo mišljenje. OK? La raza Chicano (od ovog članka imaš i prevod,Čikano) mexico-estadounidense Latino (tačka 5. i 1. na kraju teksta) Hispano

Tvoja toliko oligledna netrpeljivost ka svemu što dolazi ili se tiče SAD postaje malo zamorna.--Maduixa 10:15, 12. februar 2007. (CET)

:Sve sam ja to čitao, i rijetko nailazim na provjerljive izvore kojima se mnoge od tih teorija potkrepljuju. Mješaju se popularna vjerovanja, ekstremističke ideje/ideologije, http://www.raza-mexicana.org/, se koristi kao izvor za članak La rasa... Radi se o sajtu jedne aktivističke organizacije http://www.raza-mexicana.org/noticias/noticias.html, sa „nejasnim“ ciljevima. Čini mi se da brkaš pojmove. U SAD ima svega kao i u bilo kojem drugom kraju svijeta. Prema tome ja sam ovdje za građenje enciklopedije na bazi provjerljivih i stručnih izvora i ne na bazi raznoraznih aktivističkih organizacija sa ko zna kojim ciljevima i ideologijama. Pa čak i kada se o njima piše, kao što je slučaj sa http://es.wikipedia.org/wiki/Latin_Kings, treba korisitit provjerljive izvore, što čak ni u ovome konkretnom slučaju sa Latin kraljevima ne vidim ni na španskoj Vikipediji... Dakle, nema izvora ni za jedan podatak u članku. Ipak su to polemične teme i da bi neko mogao povjerovati šta tu piše, treba da postoje barem dva valjana izvora... Isto važi i za sve ostale koje si gore navela.---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:45, 13. februar 2007. (CET)

Precrtao sam gornji post, jer nije dobro sročen, a ima i pogrešnih konstatacija, kao ona o članku La rasa, sajt koji sam pominjao nije izvor za članak nego se nalazi u odjeljku, „druga korišćenja pojma“... Ali činjenica je da većina informacija sa tih članaka i na španskoj, nema izvora odakle mnoge konstatacije. Maduša, pokušaj da mi natovariš neku „netrpeljivost“ kako bi time diskvalifikovala kritike, su smješni. Gdje god smatram da postoji neka opravdana kritika ja ću je ostaviti, ne kažem da nekada neću i pogriješiti, ali samo da napomenem da je nemoguća misija, da me neko odvrati od kritika, tako što će reći da imam netrpeljivost prema nečemu i zbog toga kritikujem. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 02:14, 13. februar 2007. (CET)

Ma samo ti kritikuj, nemam ja ništa protiv, mada mislim da bi to vreme koje koristiš na jalove kritike mogao mnogo pametnije da iskoristiš - na primer, da napišeš neki članak? Ili posle izvesnog broja napisanih članaka dozvoljeno je dremuckati na lovorikama i samo kritikovati?--Maduixa 09:51, 13. februar 2007. (CET)

Za razliku od mnogih, ja ne volim da prevodim, nego pišem na osnovu stručne literature koju čitam i okačim pokoji članak kad stignem, ali pratiti izmjene anonimnih/novih korisnika... vraćati gluposti, tagovati članke, stavljati poveznice, kategorije, itd..., dakle posao „administratora“ oduzima vrijeme. Takođe rad na Vikipediji je meni samo jedan od hobija... i ne osjećam se obaveznim da dajem bilo kome objašnjenje, kadu ću okačiti neki članak, ili ne. Nego pošto je ovo Trg Pravopisa, tekst koji bi svi trebali da pročitaju Jezičke retrospektive i perspektive, gdje se jasno govori da u bivšoj SFRJ nije bilo ujedinjenog standarda srpskohrvatskog, što zbog politike, što zbog sociolingvistike... :) Zanimljivo je i pročita cijelu knjigu, ko ima vremena... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 10:45, 13. februar 2007. (CET)

Za Bašića. Nisu učitelji, nastavnici, profesori, bili glupi pa nisu znali da pročitaju „Pravopis“, naprotiv bili su vrlo obrazovani (bar ovi što su meni predavali), nego je svaka Republika uređivala i štampala svoje udžbenike, čiji su autori uglavnom bili iz matičnih Republika i republička ministarstva prosvjete su donekle kreirala politiku obrazovanja u svojim republikama. Dakle, ići protiv nekih pravila u sistemu je tada značilo ostati bez egzistencije u najmanju ruku. Rigidnost i komunistička disciplina je nametana po partijskom sistemu. Sjećam se vrlo dobro da moji rođaci u Srbiji nisu imali iste (sadržajno i ne mislim na korice i sličice) udžbenike kao ja (čak ni iz tadašnjeg srpskohrvatskog), niti su autori bili isti, pa ni izdavačke kuće. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 10:45, 13. februar 2007. (CET)