Википедија:Uživo/nedelja, 22. april 2007.
Ova nedelja je bila nastavak na jučerašnje sastančenje, a sve u okviru "Dana Vikimedije", međunarodne konferencije Vikipedijanaca koju je organizovala Vikimedija Srbije. Međutim, današnje druženje je počelo nešto ranije, bar što se tiče nezvaničnog dela. Kako su Martin i Delfina imali avion već u pola 6 popodne, znali su da neće moći dugo da ostanu na sastanku. Zbog toga smo se još sinoć dogovorili da se prepodne nađemo i provedemo vreme ćaskajući neobavezno i ispijajući pića :). Zapravo, prvobitni dogovor je bio da se Dragan i Martin nađu nešto ranije, a mi ostali kasnije; na kraju, svi smo se našli u manje-više isto vreme i proveli nekoliko sati pred zvanični deo sastanka zajedno.
Jutro[uredi | uredi izvor]
Evo kako je bilo. Nakon kolokvijuma, uputio sam se ka Novom Beogradu, jer je mesto okupljanja sada bio hotel Putnik, gde su svi gosti odseli. Sreća pa sam pogodio stanicu šesnaestice, pa nisam morao mnogo da tragam za hotelom - došao sam dvadesetak minuta pre dogovorenog vremena (a dogovoreno je bilo za jedanaest). U foajeu hotela sam odmah ugledao Delfin i Martina. Martin je skoknuo do svoje sobe, a Delfin i ja smo izašli ispred hotela da se malo "pržimo" na suncu. Ubrzo je došao i Dragan, a kad sam pozvao Kaleta, koji je trebalo da takođe dođe u 11 sati, shvatio sam da je on tek tada ustao (tj, ja sam ga probudio); on se brže-bolje spremio i krenuo ka nama, obećavajući samo frtalj sata zakašnjenja. U međuvremenu je pristigao i Martin, a dok je Spidi točio gorivo na obližnjoj benzinskoj pumpi, Roberta se spremala. Čekajući njih dvoje, nas četvoro smo napolju pričali uglavnom o srpskom jeziku, ali i jezicima uopšte, kao i o sličnostima/razlikama između raznih, nama bliskih, jezika. Kada smo uvideli da smo dosta čekali, a da se Roberta i Spidi još nisu pojavili, Dragan im je ostavio poruku na recepciji sa objašnjenjem gde ćemo biti, a mi smo se kolektivno uputili ka Dunavu (ako se ne varam, razgovarali smo o prezimenima, a Delfin je "opalila" par fotki svojim aparatom).
Piće na splavu[uredi | uredi izvor]
Na keju, nadomak hotela Jugoslavija, našli smo se sa Kaletom i nastavili smo šetnju duž obale Dunava, ne bismo li našli pogodan splav za sedenje. Na kraju, konačno smo odlučili da odemo u "Rio", prvenstveno zbog toga što je imao dobar pogled, fin ambijent i, ono što je najvažnije, slobodna mesta. Unutra su neki poručili kapućino, neki toplu čokoladu, neki sladoled, neki banana split... uglavnom, prilično opuštena atmosfera sa dosta druženja i neobaveznog ćaskanja. Naravno, vremenom su nas pronašli Roberta i Spidi. Na tom splavu smo pričali o serijama na TV-u (aktuelnim, ali i starim), učestalim (da ne kažem, rekurentnim) problemima sa kojima se srpska i hrvatska Vikipedija suočavaju itd. Neki su iskoristili priliku da fotografišu Veliko ratno ostrvo, kao i đubre koje se zadesilo u Dunavu u tom trenutku. Kada je došao jedan sat, na moje insistiranje, krenuli smo ka centru; osamdesetčetvorkom, ako me sećanje dobro služi, prevezli smo se do Zelenog venca, odakle smo, podzemnim prolazom, pa onda Sremskom i preko Knez Mihajlove i Trga Republike, došli do Doma omladine.
Ručak u Mornaru[uredi | uredi izvor]
Kao po dogovoru (doduše, bilo je dogovora, ali nismo mislili da ćemo se baš ovako potrefiti), prekoputa DOB-a, našli smo se sa Nikolom i Nevenom, i zajedno smo otišli do restorana "Mornar". Nakon čorbi, usledilo je glavno jelo: najzastupljenija je bila bečka šnicla, a ćevapčići (deminutiv je s razlogom: zaista su bili kratki) i medaljoni sa pečurkama delili su drugo mesto. Tokom ručka, pridružila nam se i Nevenka, koja je opet porazgovarala sa Delfinom na temu licenci i pravnih aspekata sveta Vikimedije. Mislim da smo i ovde, kao i na splavu, pričali o čudnim povrćkama, i uopšte biljnom svetu, ali i o Vikipediji (pa kakvi bismo mi bili Vikipedoholici da ne pričamo o tome :) ). Na kraju, u 3 do 3, rešio sam da napustim ručak, jer je neko ipak trebalo da ode prekoputa do DOB-a da vidi da li je sve uredu i da prosto dočeka ljude. Sa Nevenom sam otišao do prostorija i ugledao Fiću kako tužno traži nekog poznatog :). Nakon što smo se popeli gore i otvorili prostorije tribinske sale, pojavilio se i Milan, a ubrzo su pristigli i kompanjerosi sa ručka.
Radni deo u Domu Omladine[uredi | uredi izvor]
Pošto Martin i Delfina nisu mogli baš dugo da ostanu, oni su i dalje bili prevashodno u centru pažnje, a razgovori su se i dalje odvijali uglavnom na engleskom jeziku. Uglavnom, pri početku još uvek nije bilo nekog preteranog reda, pa je svako pričao sa kim je stigao... a teme... pa i one su bile svakojake, nema sumnje. Međutim, ono što znam je da smo pričali o "sajens fikšn" filmovima i nesrećnoj srpskohrvatskoj Vikipediji. U međuvremenu su došli i Miloš, tj. Vojvoda, koga smo prvi put upoznali i koji nam se svima kratko predstavio, zatim Robert, koji je došao čak iz Novog Sada, samo da vidi nas ( :) ), a onda i Đorđe. Već oko četiri sata, došlo je vreme "Nemcima" za polazak; iako se Dragan neizmerno nudio da pođe sa Martinom i Delfinom na aerodrom, oni su to odbili u smislu da "nisu mala deca i da će se snaći da stignu do aerodroma" :). Nakon dosta grljenja i rukovanja, "stranci iz daleka" su nas konačno napustili, a bilo je za očekivati da pređemo onda da pričamo naš jezik. Tako je i bilo.
Nastavak posle odlaska gostiju[uredi | uredi izvor]
Na kratko nam je na sastanak svratio i First, koji je poslednji u nizu korisnika koji su se, ovog vikenda, prvi put pojavili uživo. Došao je sa svojim drugom Igorom, ali je ostao prilično kratko, jer je, izgleda, morao da ide negde. Bilo kako bilo, trebalo bi da je stekao dobar utisak o nama :)). Dosta kasnije, na vratima se pojavio i Goran sa dva "r" noseći flašu Koka Kole i gomilu plastičnih čaša. Razgovori su se, u ovom segmentu sastanka, uglavnom odvijali u smeru Vikipedije. Iako smo većim delom bili podeljeni na dve-tri grupice, može se reći o čemu se tačno govorilo. Dok su Nikola, Dragan, Miloš i Goran održavali uglavnom istorijske diskusije (verovatno sa primesama politike i vojnih tema), sa druge strane su se Nevena i Milan (pa i ostali) udubljivali u razgovore o Neveninim pričama, Milanovim pokušajima u režiji, a onda i uopšte o umetnosti (i shvatanjima iste od strane pojedinaca), sve dok mi je Robert pričao svoje dogodovštine koje su ga zadesile od prošlog vikenda do danas. Mislim da već postaje tradicija da se priča o masovnim unosima na ovakvim sastancima. S tim što smo ovoga puta zalazili dosta dublje u srž i problematiku cele stvari (bilo da je reč bila o hronologijama ili selima). Sa priča o masovnim unosima, prešli smo na razgovore o problematičnim člancima na Vikipediji i problem referenci, a odatle se preselili na priče o veličini Vikipedije i drugih projekata (naravno, u terabajtima). Tokom ovog dela sastanka, Spidi i Roberta su odlučili da je najbolje da krenu kući, da bi stigli u Hrvatsku "za dana večeri".
Nikola na "Egzitu u pokretu"[uredi | uredi izvor]
Pred kraj, u tribinsku salu došli su, po pređašnjoj najavi, ljudi iz ekipe koji realzuju emisiju koja se emituje na RTS - "Egzit u pokretu". Ako sam dobro prebrojao, bilo je osam ljudi, od kojih dva kamermana, jedan voditelj, jedan organizator/producent, dok su ostali bili "eto tako" :). Odabrali smo Nikolu da priča pred kamerama i u najvećoj tišini smo omogućili snimanje dvominutnog segmenta.
-
Pripreme za snimanje (Nikola nije ukočen, sve je pod kontrolom...) -
Intervju teče, Nikola zna odgovore na sva pitanja... -
Kao u pravom studiju. (a šta li znači ovaj tatu, moramo sačekati da link poplavi...
Nakon snimanja priloga, momci su se pokupili i otišli, a mi smo nastavili sa pričom, kao da se ništa nije desilo. Međutim, umor koji nam se vukao još od subote ujutru, polako je počeo da nas sustiže, pa smo jednoglasno odlučili da završimo pola sata pre vremena (odnosno, pre osam sati). Pokupili smo đubre (uglavnom čaše i flaše), većinu stvari vratili na mesto, ugasili svetla i napustili tribinsku salu, i tako efektivno završili još jedan u nizu "krupnih sastanaka", za koji se nadam da neće da bude poslednji. Kako to obično i biva, kada se izađe iz prostorije za sastanke, svako ode svojim putem - tako smo Đorđe i ja utrčali u nadolazeću šesnaesticu i napustili centar Beograda...
Umesto zaključka[uredi | uredi izvor]
Mislim da sam dovoljno detaljno sumirao događaje koji su se zadesili danas, a i juče. O moralnim zaključcima i realnim postignućima do kojih smo stigli ovim dvodnevnim "okruglim stolom", pretpostavljam da će neko drugi pisati. Ovom prilikom (dakle, pre nego što se potpišem), želeo bih da se, kao jedan od organizatora (doduše, manje zaslužan za celi hepening), zahvalim svima koji su imali vremena i volje da dođu na sastanak i da ga obogate svojim prisustvom. Nadam se da ćemo u bližoj ili daljoj budućnosti praviti još ovakvih manifestacija i da će nam svaki put sve lakše i bolje ići od ruke... A sada, kada se sve to završilo, na rad... :) --filip ⁂ 23:13, 24. april 2007. (CEST)
Draganov kutak[uredi | uredi izvor]
Dok smo sedeli i pričali (svako o svojim "francuskim selima") prilaze Nikola i Vojvoda (Miloš) da kažu kako je Miloš u mogućnosti da ostvari dobar kontakt sa Vojnim muzejem na Kalemegdanu i da je moguće doći do velike kolekcije fotografija iz Prvog svetskog rata, što je odmah Nikola video kao "masovni unos fotografija na Komons". Veoma nas je prijatno iznenadila ova mogućnost i videćemo kako će teći realizacija. -- JustUser JustTalk 10:55, 27. april 2007. (CEST)