Велико ратно острво

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44° 50′ СГ Ш, 20° 26′ ИГД

Поглед на Велико ратно острво
Плажа Лидо на Великом ратном острву и поглед на Земун.

Велико ратно острво је ада на Дунаву, у Београду, Србија, лоцирано у општини Земун. Налази се на ушћу Саве (река) и Дунава. Због великог броја различитих птичијих врста острво је заштићено као природни резерват. На северу острва се налази плажа Лидо.

Локација[уреди]

На ушћу Саве у Дунав, у троуглу који ограничавају градови Београд и Земун, као и остаци некада непрегледних мочвара и ритова на левој страни Дунава, смештене су две дунавске аде — Велико и Мало ратно острво.

То су две последње оазе нетакнуте природе, водом раздвојене од урбаног језгра престонице Србије. Са острва, према југу и југоистоку пружа се поглед на заштићену Београдску тврђаву и прати се силуета старог Београда са истакнутим звоником Саборне цркве. Ка северозападу, линију воде Дунавца следи уређени кеј са старим центром Земуна, којим доминира кула на Гардошу, а динамична панорама високих солитера, изграђених после Другог светског рата, прати обалу до ушћа Саве. Велико ратно острво заштићено је 2005. године у укупној површини од 211,38 ха.

Карактеристике подручја[уреди]

Жута чапља, становник Великог ратног острва

Два острва представљају репрезентативну морфолошку и геолошку творевину насталу од подводног спруда.

Површински слојеви Великог и Малог ратног острва су алувијалне творевине реке Дунав, те представљају терестричне екосистеме у широј зони речног утицаја. Бујну вегетацију граде водене и мочварне заједнице, као и заједнице поплавних шума беле врбе, бадемасте врбе, крте врбе, црне тополе, зеленог јасена и багремца. Развијена вегетација и постојање већих водених површина омогућавају да се на овим острвима храни, гнезди и размножава значајан број врста птица од међународног значаја. На острву се могу видети патка пупчаница, патка црнка, жута плиска, мали гњурац, жута чапља као и многе друге значајне врсте птица.

Ихтиофауна је заступљена врстама које насељавају воде Саве и Дунава. Оне у периоду мреста залазе у привремено оформљене или сталне баре на самом острву, или у његово приобаље богато воденом и ритском вегетацијом. Изолован од антропогених утицаја, овај локалитет на коме се одражава динамика промене водостаја Дунава, проглашен је и природним рибљим плодиштем.

Заштита[уреди]

За укупну површину Великог ратног острва категорисаног као значајно природно добро утврђене су 3 зоне са различитим режимом заштите.

Зона заштите природе (режим заштите I степена) има карактер специјалног резервата природе и обухвата Мало ратно острво у целини, зону приобаља Великог ратног острва, шумски комплекс, влажна подручја унутар Великог ратног острва и водене површине око Малог ратног острва.

Зона рекреације (режим заштите II степена) обухвата унутрашње делове Великог ратног острва, некадашње обрадиве површине које се и сада користе на тај начин, ливадске површине приобаља према Дунавцу, које су сада делимично заузете бесправно изграђеним објектима, као и локацију јавног пристана са контролисаном јавном саобраћајницом и заштитном зоном у ширини од 10 м која повезује ову локацију са плажом Лидо.

Трећа зона — зона туризма обухвата плажу Лидо са планираним проширењем где се могу организовати туристичке - рекреативна понуда и нови садржаји.

Поред ових режима заштите примењују се и режими заштите утврђени законом Републике Србије и другим прописима којим се уређује управљање међународним пловним путевима, заштита водоснабдевања и водопривредних објеката, заштита мочварних подручја, као и заштита ловних и риболовних резервата. По Међународном статусу је значајно подручје за птице IBA (Important Bird Areas) и Европске мреже заштићених природних добара Емералд (Emerald Area).[1]

Панорама Великог ратног острва са Калемегданске тврђаве.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. Predeo izuzetnih odlika "Veliko ratno ostrvo", Приступљено дана 30. 7. 2015.

Спољашње везе[уреди]