Vilijam Valas

Vilijam Valas
Statua Vilijama Valasa blizu ulaza u Edinburški zamak
Datum rođenja	oko 1270.
Mesto rođenja	Eldersli, Kraljevina Škotska
Datum smrti	23. avgust 1305
Mesto smrti	Smitfild, London, Kraljevstvo Engleska
Supružnik	Marion Brejdfut (osporeno)

Vilijam Valas (engl. William Wallace; oko 1270 — 23. avgust 1305), transkribovano Volas (prema izgovoru /ˈwɒlɪs/ ili /ˈwɒləs/), bio je škotski vitez i vojskovođa, koji je predvodio otpor engleskoj okupaciji Škotske tokom perioda Ratova za škotsku nezavisnost. Zajedno sa Endruom Marijem porazio je englesku vojsku kod Sterlinškog mosta i dobio nadimak Zaštitnik Škotske. Na tom mestu je ostao sve do poraza kod Falkirka. Nakon nekoliko godina skrivanja, uhvaćen je u Robrojsonu kod Glazgova i predat engleskom kraju Edvardu I, koji ga je pogubio zbog izdaje.

Po njegovom liku je snimljen film „Hrabro srce“ sa Melom Gibsonom u ulozi Vilijama Valasa.

Istorija

Poreklo

Po narodnom predanju, Valas je poticao iz velške zemljoradničke porodice, za razliku od njegovog zemljaka Roberta Brusa, koji je poreklom bio iz visokog plemstva.

Po jednim izvorima, rođen je 1272, a po drugim 1276. . Imao je dva ujaka koji su bili sveštenici i koji su ga naučili francuski i latinski jezik.

Škotska u Valasovo vreme

U vreme Valasovog rođenja kralj Aleksandar III Škotski vladao je već dvadeset godina. Taj period vladavine obeležen je mirom i ekonomskom stabilnošću. Kralj Aleksandar III Škotski je uspešno odolevao engleskim zahtevima da prizna vazalstvo Škotske. Umro je 1286. nakon pada s konja. Nije imao žive dece, pa su škotski plemići proglasili njegovu četvorogodišnju unuku Margaretu Škotsku kraljicom Škotske. Pošto je bila maloletna, stvorena je vlada da vlada do njenog punoletstva. Kralj Edvard I iskorištava škotsku političku nestabilnost, pa sklapa dogovor sa škotskim plemstvom, po kome se Margareta Škotska zaručuje za sina engleskog kralja. Po dogovoru Škotska bi trebalo da zadrži status odvojenog kraljevstva. Međutim, Margareta je obolela i umrla je sa 8 godina (1290) na putu u Norvešku. Odmah su se pojavili brojni pretendenti na škotski presto.

Škotskoj je pretio dinastički rat, pa su plemići pozvali engleskog kralja Edvarda I da arbitrira. Edvard I je zahtevao da najpre njega priznaju vrhovnim gospodarem Škotske. Posle početnog otpora, svi sem Džona Bejliola i Roberta Brusa Petog, prihvataju Edvardov preduslov. Novembra 1292. na velikom feudalnom sudu presuda je donesena u korist Džona Bejliola, čiji je zahtev imao najjače uporište u zakonu.

Ishod velike presude je bio pošten i legalan, ali Edvard I je nastavio da koristi dobijene političke koncesije da bi umanjio nezavisnost Škotske. Pozicija novog škotskog kralja Džona Bejliola postala je teška, pa je Bejliol prekršio obećanje i odbio da se pokloni Edvardu marta 1296. Edvard I je odgovorio napadom krajem marta 1296. na škotski pogranični grad. Pobio je gotovo sve škotske pobunjenike, čak i one koji su otišli kućama. Škoti su izgubili i u bici kod Danbara, a krajem jula Džon Bejliol je bio prisiljen da abdicira. Formalno poklonjenje Edvardu I u avgustu 1296. izvršilo je oko 2.000 škotskih plemića. Prethodno je uklonjen škotski kamen, na kome su krunisani svi škotski kraljevi.

Vojna karijera

Borba protiv Engleza

Spomenik Vilijamu Volisu

Valasov otac je ubijen u bici 1291. i tako je posejano seme mržnje prema stranoj okupaciji Škotske. Valas je u jednom sukobu ubio nekoliko vojnika i za njim je bila izdana poternica. Nastavio je sa napadima i pojedinačnom osvetom. Posle toga njegova grupa pobunjenika je ostvarila pobede u manjim okršajima.

Pobunjenici i njihovi jataci su pretrpeli težak psihološki udarac kad je škotsko plemstvo prihvatilo engleske zahteve.

Valas je sa pobunjenicima napadao tipičnom gerilskom taktikom „udri i beži“. Oslobodio je mnoge gradove, kao Aberdin, Pert, Glazgov, Dandi i sve zemlje severno od Forta. Valas je imao podršku svoga ujaka, koji je bio šerif Eršira.

Engleski kralj Edvard I odlučuje juna 1297. da eliminiše većinu saveta barona okruga Er, a slično da učini i u susednom okrugu. Vilijam Valas je stigao prekasno da spasi škotske plemiće. Valas je napao celi engleski garnizon u Eru, zatvorio ga i zapalio pobivši sve engleske vojnike unutar garnizona. Kada je stigla vest da su Englezi ubili neke škotske plemiće pobunjenički pokret je ojačao. Gerilski rat se pretvorio u otvoreni rat.

Bitka kod Sterling Bridža

Valas je postigao pobedu 11. septembra 1297. u bici kod Sterling Bridža. Iako je Engleza bilo mnogo više Škoti su pod vođstvom Vilijama Valasa i Endrua Marija do nogu porazili englesku profesionalnu vojsku.

Oko 300 engleski konjanika i 10.000 pešaka je prešlo na severnu stranu reke. Postojao je uzak most, koji je sprečavao da prelazi veliki broj vojnika. Škoti nisu kretali u napad dok nije polovina Engleza prešla na njihovu stranu reke. Enlezi su tada počeli trpeti velike gubitke, pa su se počeli povlačiti preko mosta, koji se usled velike težine srušio. Mnogo engleskih vojnika se pri tome podavilo, a veliki broj je stradao na škotskoj strani reke.

Endru Mari je umro od posledica ranjavanja tri meseca nakon bitke. Vilijam Kroford je sa 400 oklopljenih konjanika završio akciju proterujući Engleze iz Škotske. Posle bitke Robert Brus je odlikovao Vilijama Valasa i imenovao ga vođom škotske vojske. Volas dobija titulu sera.

Šest meseci posle bitke Valas napada i samo englesko tlo. Napao je Jork, očisto celu okolinu i opsedao grad. Cilj je bio da se pokaže da su Škoti u stanju da Engleskoj nanose udarce i na njenom tlu.

Bitka kod Falkerka

Englezi ponovo vrše invaziju Škotske 1. aprila 1298. Zauzeli su nekoliko zamkova i harali su po okolini, ali Valas nije ulazio u otvorenu bitku sa njima. Škoti su prihvatili da se kod njih vodi politika spržene zemlje, a Englezima je manjkalo snabdevanja i hrane, pa je opao moral engleske vojske. Konačno dolazi do bitke kod Falkerka.

Valas je svoje kopljanike postavio u 4 kružne ježaste formacije, okružene odbrambenim zidom od zašiljenih kočeva. Englezi su napali konjicom izazivajući katastrofu u redovima škotskih strelaca. Škotski vitezovi su se povukli, pa su Englezi napadali ježaste formacije.

Po svoj prilici engleski strelci su stvorili rupe u ježastim formacijama i Englezi su slomili preostali otpor. Škoti su izgubili jako mnogo vojnika. Volas je uspio pobeći, ali njegov ugled je bio bitno narušen. U bici je ubijen Džon Grejam, koji je bio drugi u lancu škotskog komandovanja. Prema jednom izveštaju Valas je tokom borbe ubio majstora engleskih templara.

Posle poraza u bici kod Falkerka Vilijam Valas je pre septembra 1298. dao ostavku na mesto komandanta škotske vojske. Zajednički zapovednici postaju Robert Brus i Džon Kamin. Džon Kamin je bio rođak Džona Bejliola i bio je neprijatelj Roberta Brusa. Brus se 1302. pomirio sa engleskim kraljem Edvardom I.

Vilijam Valas je otišao krajem 1298. na dvor francuskog kralja Filipa IV Lepog, da traži pomoć u škotskom ratu za nezavisnost. Dok su putovali u Francuskoj napao ih je čuveni pirat Ričard Longovil. Valas ga je uspio zarobiti i predao ga je u Parizu francuskom kralju. Škoti su uspeli da nagovore francuskog kralja da dade piratu slobodu, neophodnu da izaziva probleme engleskoj floti.

Valas je služio u škotskoj gardi u Francuskoj i pobedio je Engleze u dve bitke. Odlazio je i u Rim da traži podršku za Škotsku. Vraća se 1303. u Škotsku, zajedno sa svojim ljudima. Vrativši se u Škotsku jedva je izbegao zarobljavanje od strane Engleza.

Valasovo zarobljavanje i smrt

Valas je izbegavao zarobljavanje sve do 5. avgusta 1305, kada ga je škotski vitez lojalan Englezima izdao i predao engleskim vojnicima blizu Glazgova. Odveden je u London i suđen je u Vestminsterskoj palati, gde je krunisan vencem od hrasta, što je značilo da je kralj izopštenih od zakona. Na optužbe je odgovarao da on nikad nije bio engleski podanik, pa ne može ni biti izdajnik Engleske.

Nakon presude Valasa su 23. avgusta 1305. golog vukli konji po jednom trgu u Londonu. Bio je udavljen i raščerečen. Najpre je bio zadavljen, pa pušten, zatim je kastriran, odsečena mu glava i nakon toga je raščerečen. Glava mu je bila nabodena na vrh Londonskog mosta. Njegovi drugi delovi tela su bili posebno prikazivani po drugim gradovima.

Literatura

• Armstrong, Pete (2003). Stirling Bridge & Falkirk 1297–98. William Wallace's rebellion. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-510-5. 
• D. J. Gray (1996). William Wallace. The King's Enemy. London: Robert Hale,. ISBN 978-0-7090-4329-4. 
• Mackay, James (1996). William Wallace. Brave Heart. Edinburgh: Mainstream Publishing. ISBN 978-1-85158-823-7. 
• Watney, John (1997). William Wallace. Braveheart. Norwich: Jarrold Publishing. ISBN 978-0-85372-848-1. 
• E.G. Spitzer (2012). WALLACE - Der Freiheit allein. Stuttgart: Ellerslie. ISBN 978-1-4775-4989-6. 
• Barrow, G.W.S. (2005) [1989]. Kingship and Unity: Scotland 1000–1306. The New History of Scotland. 2 (4th izd.). Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 0748620222. 
• Barrow, G.W.S. (1976), Robert Bruce and the Community of the Realm of Scotland (2nd izd.), Edinburgh: Edinburgh University Press, ISBN 0-85224-307-3 
• Barrow, G.W.S. (2003), The Kingdom of the Scots: Government, Church and Society from the eleventh to the fourteenth century (2nd izd.), Edinburgh: Edinburgh University Press, ISBN 0-7486-1803-1 
• Brown, Chris (2005), William Wallace. The True Story of Braveheart, Stroud: Tempus Publishing Ltd, ISBN 0-7524-3432-2 
• Brown, Michael (2004), The Wars of Scotland 1214–1371, The New Edinburgh History of Scotland, 4, Edinburgh: Edinburgh University Press, ISBN 0-7486-1238-6 
• Clater-Roszak, Christine (1997). „Sir William Wallace ignited a flame”. Military History. 14: 12—15. 
• Cowan, Edward J. (2003), 'For Freedom Alone': The Declaration of Arbroath, 1320, West Linton: Tuckwell Press, ISBN 1-84158-632-3 
• Cowan, Edward J.; Finlay, Richard J., ur. (2002), Scottish History: The Power of the Past, Edinburgh: Edinburgh University Press, ISBN 0-7486-1420-6 
• Cowan, Edward J., ur. (2007), The Wallace Book, Edinburgh: John Donald, ISBN 978-0-85976-652-4 
• Cowan, Edward J. (2007), „William Wallace: 'The Choice of the Estates'”, Ur.: Cowan, Edward J., The Wallace Book, Edinburgh: John Donald, str. 9—25, ISBN 978-0-85976-652-4 
• Duncan, A.A.M. (2007), „William, Son of Alan Wallace: The Documents”, Ur.: Cowan, Edward J., The Wallace Book, Edinburgh: John Donald, str. 42—63, ISBN 978-0-85976-652-4 
• Fisher, Andrew (2002), William Wallace (2nd izd.), Edinburgh: Birlinn, ISBN 1-84158-593-9 
• Fraser, James E. (2002), „'A Swan from a Raven': William Wallace, Brucean Propaganda and Gesta Annalia II”, The Scottish Historical Review, Edinburgh: Edinburgh University Press, LXXXI (1): 1—22, ISSN 0036-9241, doi:10.3366/shr.2002.81.1.1, hdl:20.500.11820/e9d658e4-8652-4841-ab0a-f1c842e3af91 
• Grant, Alexander (2007), „Bravehearts and Coronets: Images of William Wallace and the Scottish Nobility”, Ur.: Cowan, Edward J., The Wallace Book, Edinburgh: John Donald, str. 86—106, ISBN 978-0-85976-652-4 
• King, Elspeth (2007), „The Material Culture of William Wallace”, Ur.: Cowan, Edward J., The Wallace Book, Edinburgh: John Donald, str. 117—135, ISBN 978-0-85976-652-4 
• H. Maxwell, ur. (1913). The Chronicle of Lanercost 1272–1346. 
• Prestwich, Michael (2007), „The Battle of Stirling Bridge: An English Perspective”, Ur.: Cowan, Edward J., The Wallace Book, Edinburgh: John Donald, str. 64—76, ISBN 978-0-85976-652-4 
• Morton, Graeme (2004). William Wallace. London: Sutton. ISBN 0-7509-3523-5. 
• Folklore, Myths and Legends of Britain. London: Reader’s Digest Association. 1973. str. 519—520. 
• Reese, Peter (1998). William Wallace: A Biography. Edinburgh: Canongate. ISBN 0-86241-607-8. 
• Riddy, Felicity (2007). Cowan, Edward J., ur. „Unmapping the Territory: Blind Hary's Wallace”. The Wallace Book. Edinburgh: John Donald: 107–116. ISBN 978-0-85976-652-4. 
• Scott, Ronald McNair (1989). Robert the Bruce. New York: Peter Bedrick Books. ISBN 9780872263208. 
• Scott, Sir Walter. Exploits and death of William Wallace, the 'Hero of Scotland'
• Stead, Michael J.; Young, Alan (2002). In the Footsteps of William Wallace. London: Sutton. 
• Stevenson, Joseph, ur. (1841). 'Documents Illustrative of Sir William Wallace. Maitland Club. 
• Traquair, Peter (1998), Freedom's Sword, University of Virginia: Roberts Rinehart Publishers, ISBN 1570982473 
• Watson, Fiona (2007). Cowan, Edward J., ur. „Sir William Wallace: What We Do – and Don't – Know”. The Wallace Book. Edinburgh: John Donald: 26–41. ISBN 978-0-85976-652-4. 

Spoljašnje veze

• Vilijam Valas: Čovek iza mita - Činjenice ili fikcija (TV Istorija - Zvanični jutjub kanal)
• Wallace and Bruce
• The Lübeck letter
• Wallace letters to go on show