Vilijam Henri Perkin

Vilijam Henri Perkin
Vilijam Henri Perkin (1838–1907)
Lični podaci
Datum rođenja	(1838-03-12)12. mart 1838.
Mesto rođenja	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	14. jul 1907.(1907-07-14) (69 god.)
Mesto smrti	London, Ujedinjeno Kraljevstvo

Ser Vilijam Henri Perkin, (12. marta 1838 – 14. jula 1907. godine) bio je engleski hemičar i preduzetnik, najpoznatiji po svom slučajnom otkriću prve sintetičke organske boje, mauvein, napravljenu od anilina. Iako nije uspio da sintetiše kinin za liječenje malarije, postao je uspešan u oblasti boja, posle njegovog prvog otkrića sa 18 godina.

Perkin je napravio fabrika za proizvodnju boja u industrijskim razmerama. Li Blazicik, profesor istorije na univerzitetu u Lidsu, kaže: "Kako je postavio osnovu za hemijsku industriju sintetičkih boja, Perkin je doveo do preokreta u svijetu mode."

Mladost

Vilijam Perkin je rođen u Ist Endu, najmlađi od sedmoro dijece Džordža Perkina, uspešnog stolara. Njegova majka, Sara, bila je škotskog porijekla i preselio se u Istočni London kao dijete. On je kršten u parohijskoj crkvi Svetog Pavla, Šadvel, koja se dovodi u vezu sa poznatim ličnostima kao Džejms Kuk, Džejn Randolf Džeferson (majka Tomasa Džefersona) i Džon Vizli.

Sa 14 godina, Perkin je pohađao školz grada Londona, gdje je predavao Tomas Hol, koji je gajio njegov naučni talenat i podržavao ga da nastavi karijeru u oblasti hemije.

Slučajno otkriće mauveina

Godine 1853, u ranom uzrastu od 15 godina, Perkin je se pridružio Kraljevskom koledžu hemije u Londonu (sada dio Kraljevskog koledža u Londonu), gde je započeo svoje studije pod vodstvom Avgusta Vilhelma fon Hofmana. U to vreme hemija je još bila primitivna: iako su osnovni elementi bili otkriveni i metode za analizu proporcija elemenata u mnogim jedinjenjima, bilo je još uvijek teško odrediti raspored elemenata u jedinjenjima. Hofman je objavio hipotezu o tome kako bi mogao da se sintetiše kinin, skupa prirodna supstanca za kojom je postojala velika potržnja jer se koristila u liječenju malarije. Pošto je Perkin postao jedan od pomoćnika Hofmana, započeo je seriju eksperimenata kako bi to ostvario.

U vreme uskršnjih praznika 1856. godine, dok je Hofman bio u poseti svojoj rodnoj Nemačkoj, Perkin je sproveo neke dodatne testove u svojoj amaterskoj laboratoriji u svom stanu na gornjem spratu svoje kuće u Istočnom Londonu. Ovde je on napravio svoje veliko slučajno otkriće: da se anilin može delimično transformisati u sirovu smešu, koja, kada se izvlači sa alkoholom, proizvodi supstancu sa intenzivnom ljubičastom bojom. Perkin, koji je bio  zainteresovan za slikarstvo i fotografiju, odmah je postao oduševljeni rezultatom. Dalja ispitivanja vrši zajedno sa svojim prijateljem Arturom Črčom i njegovim bratom Tomasom. Pošto ovi eksperimenti nisu bili deo rada na kininu, zadatak koji je Perkin dobio, trio ih je proveo u kolibi u Perkinovoj bašti, kako bi mogli da drže to u tajnosti od Hofmana.

Oni su se nadali tome, da će moći da povećaju proizvodnju ljubičaste supstance i prodaju je kao boje, koju su nazvali mauvein. Početni eksperimenti su pokazali da je on kada se sa njom oboji svila, boja se ne gubi prilikom pranja ili izlaganja svetlosti. Oni su poslali nekoliko uzoraka u farbaru u Pertu, Škotska, i dobili veoma obećavajuće odgovor od generalnog direktora kompanije, Roberta Pulara. Perkin je podneo zahtev za patent u avgustu 1856. godine, kada je još imao samo 18 godina.

Profesor Čarls Ris nosi leptir-mašnu obojenu originalnim uzorkom mauveina i drži časopis Kraljevskog društva hemije koji je dobio ime po Perkinu

U to vreme sve boje koje se koriste za bojenje tkanine su bile prirodne supstance, od kojih su mnogi bile skupe i jako zahtjevne za proizvodnju. Pored toga, mnogim je nedostajala stabilnost, ili postojanost. Ljubičasta boja, koja je bila znak aristrokratije i prestiža od antičkih vremena, bila je posebno skupa i teška za  proizvodnju, jer boja koja se koristi, poznat kao Tirian ljubičasta, pravila od žlezdane sluzi određenih školjki. Njegova proizvodnja je bila promenljiva i komplikovana pa su zato Perkin i njegov brat shvatili da su otkrili moguću zamenu čija proizvodnja može biti komercijalno uspešana.

Perkin nije mogao izabrati bolje vreme i mesto za njegovo otkriće: Engleska je bila kolevka industrijske revolucije, što je u velikoj meri uslovljeno napretkom u proizvodnji tekstila; hemija je napredovala do tačke u kojoj ona može imati značajan uticaj na proizvodne procese; kao i katran koji je bio nusproizvod pri proizvodnji ugnjenog gasa i koksa, koristio se kao sirovina u drugim.

Pošto je izmislio boju, Perkin se i dalje suočavao sa problemima prikupljanja kapitala za proizvodnju, jeftinom proizvodnjom, prilagođavanjem za bojenje pamuka,  kao i da dobije povjerenje komercijalnih farbara i stvaranje potrebe za njim. Bio je aktivan u svim ovim oblastima: ubijedio je svog oca da uloži kapital, a njegova braća su se udružila sa njim  da izgradi fabriku; on je izmislio i vezivo kako bi se boja mogla sjediniti sa pamukom; dao tehničke savjete industriji boje, i javno je reklamirao svoj pronalazak boje. Potražnja je porasla kada je sličnu boju počela da nosi Kraljica Viktorija u Engleskoj i carica Evgenija, supruga Napoleona III, u Francuskoj, i kada su krinolina ili obručaste-suknje, postale je moderne. Sve je išlo po planu: uz naporan rad i sreću, Perkin je postao bogat. Nakon otvaranja mauveina, mnoge nove anilin boje su se pojavile (neke je otkrio Perkin lično), i fabrike za njihovu proizvodnju su izgrađene širom Evrope.

Smrt

Prerkinov nadgrobna ploča

Perkin je umro 1907. godine od upale pluća i drugih komplikacija usled poucanja apendiksa. Sahranjen je u Krajstčrču, Harov, Midleseks.

Porodica

Perkin je oženio  u Džemimu Harijet, ćerku Džona Liset, 1859. godine, iz tog braka je imao dva sina, (Vilijam Henri Perkin-mlađi i Artur Džordž Perkin). Perkinov drugi brak je bio sa Aleksandrinom Karoline, ćerkom Helmana Molvo sa kojom se oženio 1866. godini. U ovom braku Perkij ne dobio jednog sina (Fridrih Molvo Perkin) i četiri kćeri. Sva tri sina su postali hemičari.