Vilijam II Riđi

Vilijam II Riđi
Vilijam II Riđi
Lični podaci
Datum rođenja	1060.
Mesto rođenja	Normandija
Datum smrti	2. avgust 1100.(1100-08-02) (43/44 god.)
Mesto smrti	New Forest, Engleska
Porodica
Roditelji	Vilijam I Osvajač Matilda Flandrijska
Dinastija	Normanska dinastija
Kralj Engleske
Period	26. septembar 1087 − 2. avgust 1100.
Prethodnik	Vilijam I Osvajač
Naslednik	Henri I

Vilijam II Riđi (engl. William the Red; 1056—2. avgust 1100) je posle smrti svog oca Vilijama I Osvajača 1087. postao kralj Engleske (1087—1100) dok je njegov stariji brat Robert dobio vojvodstvo Normandiju. Poginuo je tokom lova tako što ga je jedna strela pogodila pravo u srce, a ne zna se da li je to bila nesreća ili zavera. Na engleskom prestolu ga je nasledio mlađi brat Henri I.

Detinjstvo i mladost

Ne zna se tačno kad je rođen, a pretpostavlja se da je to bilo između 1056. i 1060. godine. Bio je sin Vilijama Osvajača.

Najstariji sin Vilijama Osvajača Robert II Normandijski pobunio se 1077. protiv oca, nakon šale koju su mu priredila mlađa braća Vilijam Riđi i Henri I. Robert je sa saveznicima zauzeo i Ruan. Tokom 1079. u jednoj je bici Robert ranio svog oca Vilijama Osvajača. Iako su se kasnije pomirili, Vilijam Osvajač daje Englesku Vilijamu Riđem, a Normandiju Robertu.

Podela zemalja Vilijama Osvajača na dva dela stvorila je veliku dilemu za plemstvo i u Engleskoj i u Normandiji. Plemstvo se bojalo da ne može zadovoljiti oba moguća gospodara. Mnogi su imali posede i u Engleskoj i u Normandiji. Jedino rešenje su videli u jednom vladaru. Zbog toga su se pobunili 1088. protiv Vilijama Riđeg, a u korist njegova brata Roberta II Normandijskog. Robert nije došao u Englesku, da sakupi pristalice, pa je Vilijam Riđi uspeo da pridobije plemstvo Engleske i srebrom i raznim obećanjima. Vilijam Riđi je time skršio pobunu u Engleskoj, a 1090. je izvršio invaziju Normandije, pobedio Roberta i prisilio ga da preda deo poseda. Braća su se pomirila i Vilijam je odlučio da pomogne bratu da vrati posede, koje je izgubio u Francuskoj.

Normanske institucije su se pokazale dosta efikasne. U Evropi toga doba započinjala je borba za investituru. I u Normandiji i u Engleskoj biskupi su bili kraljevi feudalni obveznici, tako da niko uopšte nije pravio pitanje kraljevog prava na postavljanje biskupa. Anglo-normanske institucije postižu efikasnost, kojoj nije bilo premca u čitavoj Evropi, a kraljeva vlast se proteže i do lokalnog nivoa.

Borbe za vlast

Smrt Vilijama Riđeg, litografija iz 1895.

Dosta svoje vlasti proveo je u svađi sa crkvom. Kada je umro 1089. Lanfrank, italo-normanski nadbiskup Kenterberija, Vilijam je oklevao da postavi novog nadbiskupa. U međuvremenu je prisvajao crkvene prihode. Tek je 1093. postavio novog nadbiskupa Kenterberija Anselma Kenterberijskog, jednog od najvećih teologa toga vremena, zvanog i ocem skolastike. Anselmo Kenterberijski je podržavao gregorijanske reforme crkve. Vilijam i Anselmo se nisu slagali u mnogim stvarima, ali engleski sveštenici se nisu usudili da javno podržavaju Anselma, jer su finansijski zavisili od kralja.

Vilijam Riđi je sazvao sabor 1095. da bi smenio Anselma. Anselmo se žalio Rimu, a oktobra 1097. je napustio Englesku, a svoj slučaj predočio papi. Novi papa je bio fleksibilni Urban II, koji nije želio da stvara nove neprijatelje. Nemački car je podržavao antipapu, tako da je Urban II bio prisiljen da sklopi konkordat sa Vilijamom. Vilijam je po tom sporazumu priznao papu, a papa je Vilijamu dao odrešene ruke u Engleskoj, pa je Vilijam i dalje prisvajao prigode od nadbiskupije, dok je Anselmo ostao van Engleske. Anselmo se vratio u Englesku tek nakon Vilijamove smrti.

Tokom Vilijamove vlasti bilo je slučajeva nediscipline normanskih plemića, koje je surovo kažnjavao. Dva puta je neuspešno pokušavao osvojiti Vels. Od 1097. do 1099. vratio se u Normandiju, osiguravajući severni Men. Pred smrt je nameravao da zauzme i Akvitaniju.

Svađao se sa škotskim kraljem Malkolmom III prisiljavajući ga da 1091. na mir. Zauzeo je granične gradove prema Škotskoj. U bici kod Alnvika 13. novembra 1093. Malkom III i njegov sin su ubijeni, a na škotski tron dolazi Malkolmov bart Donald III Škotski. Vilijam je podržavao Malkolmovog sina u borbi za škotski tron. Zatim je podržavao Edgara Škotskog, tako da su konačno 1097. uklonili Donalda. Edgar je priznao autoritet Vilijama Riđeg.

Vilijamov brat Robert II Normandijski se 1096. pridružuje Prvom krstaškom ratu. Bio mu je potreban novac, pa se obratio Vilijamu Riđem i predao mu vojvodstvo Normandiju kao garanciju za 10.000 tadašnjih maraka. To je bila suma, koja je predstavljala jednu četvrtinu Vilijamovih prihoda. Vilijam Riđi je uveo veliki porez u celoj Engleskoj da osigura taj iznos, oporezujući i sveštenstvo. Robert se vratio tek nakon smrti Vilijama Riđeg. Dotle je Vilijam vladao Normandijom.

Kamen na mestu gde je ubijen Vilijam Riđi

Neobična smrt Vilijama II Riđeg

Dok je lovio u šumi pogođen je strelom kroz srce 2. avgusta 1100. godine. Prema hroničarima Vilijamova smrt nije predstavljala ubistvo. Smatra se da ga je ubio prijatelj Volter Tirel gađajući srnu, a pogodivši umesto srne Vilijama. Volter Tirel je preplašen pobegao. Pojedini hroničari smatraju da ga je ubio neko od brojnih neprijatelja.

Porodično stablo

16. Ričard I Normandijski

8. Ričard II Normandijski

17. Gunnora, Duchess of Normandy

4. Robert I Normandijski

18. Conan I of Rennes

9. Judith of Brittany

19. Ermangarda-Geberga Anžujska

2. Vilijam I Osvajač

10. Fulbert of Falaise

5. Herleva

1. Vilijam II

24. Arnulf II Flandrijski

12. Balduin IV Flandrijski

25. Rozala od Italije

6. Balduin V Flandrijski

26. Frederick of Luxembourg

13. Ogive of Luxembourg

3. Matilda Flandrijska

28. Igo Kapet

14. Rober II Pobožni

29. Adelaida Akvitanska

7. Adela od Francuske

30. Vilijam I od Provanse

15. Konstanca od Arla

31. Adelaide of Anjou

Literatura

• Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W.; Zacour, Norman P. (1990). A History of the Crusades: The Impact of the Crusades on Europe. Univ of Wisconsin Press. str. 120. ISBN 978-0-299-10744-4. 
• Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka I. Beograd.