Vijetnamsko carstvo
| Vijetnamsko carstvo Đế quốc Việt Nam (vij.) ベトナム帝国 (jap.) | |||
|---|---|---|---|
 .svg) Zastve pre (levo) i posle (desno) 12. juna 1945.
| |||
| Himna Đăng đàn cung "Car se diže na svoj tron" | |||
 Tamno zeleno: Pod kontrolom Vijetnamskog carstva Svetlo zeleno: De jure pod kontrolom Vijetnamskog carstva, ali de fakto pod dirketnom japanskom okupacijom | |||
| Geografija | |||
| Prestonica | Hue | ||
| Društvo | |||
| Službeni jezik | Vijetnamski i Japanski | ||
| Politika | |||
| Oblik države | Apsolutna monarhija pod japanskom okupacijom | ||
| — Car | Bao Daj | ||
| — Glava kabineta | Tran Trong Kim | ||
| Istorija | |||
| Istorijsko doba | Drugi svetski rat | ||
| — Osnivanje | 9. mart 1945. | ||
| — Ukidanje | 25. avgust 1945. | ||
| — Status | Vazalna država Japanskog carstva | ||
| Zemlje prethodnice i naslednice Vijetnamskog carstva | |||
| Prethodnice: | Naslednice: | ||
|
.svg){kind=small}
| ||
|
|
| ||
|
|
|||
Vijetnamsko carstvo (Vijetnamski: Đế quốc Việt Nam; Japanski:ベトナム帝国 [Betonamu Teikoku - Betonamo Tejkoku]) je bilo kratkotrajan vazal Japanaskog carstva[1] tokom Drugog svetskog rata. Carstvo je pod svojom kontrolom imalo bivše francuske protektorate Tonkina i Anana od 11. marta i 25. avgusta 1945. godine. Carstvo je takođe uspelo da pri kraju rata sebi prisvoji Kočinčinu.
Carstvo je propalo 23. avgusta 1945. kada je Vijetmin zauzeo Hue, prestonicu države. Vlada je ubrzo nakon toga propala, što je dovelo do abdikacije Bao Daja, cara Vijetnama, dva dana kasnije, 25. avgusta 1945. godine.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Tokom Drugog svetskog rata, nakon pada Francuske i uspostavljanja Višijevske Francuske, Indokina je u stvarnosti pala pod vlast Japanaca, ali Japan je ipak ostao u pozadini dok je Višijevskim administratorima dao nominalnu kontrolu.
Sve se promenilo sslobođenja Francuske, gde je Japan otvoreno preuzeo kontrolu nad Indokinom 9. marta 1945. Kako bi dobili podršku Vijetnamaca, japanski okupatori su proglasili da će vratiti nezavisnost Vijtnama. To se i ''десило'' 11. marta 1945., kada je car Bao Daj bio dopušten da izjavi nezavisnost Vijetnama. Ovu dekklaraciju je pripremio Sajiko Jokojama, ministar ekonomije japanske diplomatske misije u Indokini i kasnijem savetniku Bao Daja.[2]
Pad carstva[uredi | uredi izvor]
U avgustu Vijtnam je doživeo niz važnih političkih događaja. Saveznici su već osmislili kako bi izgledao posle-ratni svet, što bi definitivno značilo razoružavanje Japanaca i podela Vijetnama na sfere uticaja. Japasne trupe su bile podeljene, neke su podržavale Vijetmin a neke sadašnju centralnu vladu. Tokom ovog političkog haose razne političke grupe su se borile za moć.
Kimova (centralna) vlada 12. avgusta postala ''привремена влада''. Мало касније 14. августа Бао Дај је укинуо француско право на територију Вијетнама. Међутим, Вијетмин је успео да спречи долазак речи до југа. Тиме су се важне политичке фигуре ,које су биле против комунизма, створили савез под именом ''Национални Уједињени Фронт'' (Vijetnamski: Nguyễn Xuân Chữ) sa ciljem da unište Vijetmin.
Ipak, ti napori nisu sprečili Vijetmin da započnu svoju Avgustnu revoluciju. Vijetmin je takođe uspeo da pod svoju kontrolu stavi demonstracije koje su dešavale u Hanoju 17. avgusta. Do 19. avgusta N.U.F. je bio primoran da se preda. Ovo je, zajedno sa predajom japanske vojske 21. avgusta, dovelo do potpunog pada Kimove vlade. Ubrzo nakon toga, 23. avgusta, Vijetmin je zauzeo Hue i dva dana kasnije Bao Daj je abdicirao. Tim događajima je carstvo zvanično palo.
| Ovaj članak je deo serije o istoriji Vijetnama |
| Istorija Vijetnama |
|---|
 |
