Тонкин
| Тонкински протекторат Protectorat du Tonkin (фр.) Xứ bảo hộ Bắc Kỳ (виј.) | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
Администативне поделе Тонкина, 1920. | |||
| Географија | |||
| Престоница | Ханој | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Француски, Вијетнамски | ||
| Религија | Махајана, Конфучијанизам, Таоизам, Католичанство, разна народна веровања | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Апсолутна монархија под колонијалном управом | ||
| — Становник-супериор | Паулин Францоис Алекандре Виал | ||
| — Поткраљ | Нгујен Хуу До (први)
Хоанг Цао Каи (последњи) | ||
| Историја | |||
| Постојање | |||
| — Оснивање | 1883. | ||
| — Укидање | 1948. (званично 1950.) | ||
| — Статус | Протекторат Француске (1883.-1945.)
Чланица Индокинеске Уније (1887.-1948.) | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Становништво | |||
| — 1885. | 7 487 000 | ||
| — 1939. | 11 509 000 | ||
| Земље претходнице и наследнице Тонкина | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
Тонкин (виј. Xứ bảo hộ Bắc Kỳ) је био француски протекторат на простору данашњег северног Вијетнама. Као и Анамски протекторат, Тонкином је владала династија Нгујен, све до 1886. када је Француска одвојила Тонкин од царског двора у граду Хуе и ту такође створила канцеларију ''Поткраља''.[1]
Међутим, 26. јула 1897., позиција поткраља бива укинута и тиме поставља француског становник-супериора Тонкина за репрезентативца француске колонијалне администрације и царског двора.[1] Ова моћ би му омогућила да именује локалне бирократе.[а] Тонкин је посато део Француске Индокине 1887. године.
Последњи цар Нгујен династије, Бао Дај, је 1945. укинуо француске протекторате на простору Анана и Тонкина и ту потом створио Вијетнамско царство, марионету Јапана. Након капитулације Јапана, завршетком Другог светског рата, Вијетмин је покренуо Августну револуцију, која је довела до укидања Нгујен династије и проглашавања независности Демократске Републике Вијетнама.
Тонкин је накратко био под окупациом Кинеске националне армије пре него што је враћен Француској. Вијетмин се, након уклањања свог националистичког отпора[2], борио са Француском за контролу над територијом. У 1948. Тонким и Анам су присвојени Привременој централној влади Вијетнама, ентитету који је уз француску администрацију представљао транзицију индокинеских територија из колонија у јединствену земљу. Француска је легално задржала протекторат све до 1950. када су територију формално предали Држави Вијетнам.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Dommen, Arthur. The Indochinese Experience of the French, and the Americans, Nationalism and Communism in Cambodia, Laos, and Vietnam. стр. 23.
- ^ Marr, David. Vietnam: State, War, and Revolution (1945–1946). стр. 405.—406.