Voterlu i Siti linija
| Voterlu i Siti linija Waterloo & City Line | |
|---|---|
| Boja na mapi | tirkizna |
| Godina otvaranja | 1898. |
| Tip linije | dubinska |
| Vozni park | 1992 Tjub stok |
| Broj stanica | 2 |
| Dužina (km) | 2,5 |
| Depoi | Voterlu depo |
| Putnici | 9.616.000 (godišnje) |
.svg)
Voterlu i Siti linija (engl. Waterloo & City Line) je najkraća linija londonskog metroa. Otvorena je 11. jula 1898. i ima samo dve stanice: Voterlu i Benk (ranije poznata pod imenom Siti, odakle i potiče naziv).
Istorija
[uredi | uredi izvor]Inicijalno izgrađena u sklopu tadašnje železničke kompanije London i Saut Vestern Rejlvej (engl. London and South Western Railway), linija je zamišljena kao produžetak glavne linije do stanice Voterlu koja bi kasnije bila dalje produžena i površinski išla do Sitija, samog jezgra Londona. Međutim, ovu nameru je osujetila odluka iz 1846. kojom je bila zabranjena dalja izgradnja nadzemne železnice u centralnom delu Londona. Jedino rešenje je bilo da celokupna linija bude podzemna. Linija 1923. prelazi u vlasništvo Sautern Rejlvej (engl. Southern Railway) a kasnijom nacionalzacijom svih britanskih železničkih kompanija, u Britanske železnice 1948. U to vreme ova linija je tretirana kao i bilo koja druga u sklopu Britanskih železnica, pa je za ovu kratku trasu postojala zasebna karta. 1994. linija prelazi u ruke londonske podzemne za simboličnu sumu od 1 funte.
Iz u potpunosti nerazjašnjenih razloga, linija je među mnogim stanovnicima poznata kao Odvod (engl. The Drain). Osim male dužine ovom nadimku verovatno doprinosi i činjenica da je ovo jedina linija londonske podzemne koja je u potpunosti, zajedno i sa depoom vozova, izgrađena ispod zemlje. Ovo je predstavljalo poseban problem u vreme kada je linija imala zasebnu elektranu. Tada je, naime, bilo potrebno da se sa Voterlu stanice konstantno doprema ugalj vagonima i specijalnim liftom. Još jednu poteškoću predstavlja i činjenica da je za potrebe vađenja vozova (radi održavanja isl.) potrebno angažovati poseban kran i drumski prevesti jedinice na održavanje.
Na liniji su tokom istorije saobraćala samo tri tipa vozova:
- prvobitna flota od 11 pogonskih lokomotiva i 11 vagona koju su napajali tada inovativni Simensovi električni motori i menjači stepena prenosa. Na njima je bilo implementirano inovativno ali relativno nebezbedno rešenje prenosa napona između vozova u kompoziciji koje je kasnije zabranjeno na svim drugim projektima. Ono je rešavalo problem povremenih prekida u napajanju strujom (i, posledično, gubitka osvetljenja u vagonima) od kojeg su patili svi vozovi koji su saobraćali na sistemu sa tri šine. Ipak, ovi vozovi su ostali u upotrebi do 1940.
- originalne vozove zamenila je nova klasa električnih vozova, klasa 487. Isporuka ovih vozova, uprkos ratnom stanju, nije kasnila.
- 1992. klasu 487 zamenili su vozovi serije 1992. koji i danas saobraćaju na ovoj liniji
Linija je 2003. bila zatvorena tri nedelje zbog promena koje je bilo potrebno izvršiti na svim vozovima serije iz 1992., koji su jedini vozovi koji saobraćaju na Voterlu i Siti liniji. Modifikacije je potakao ozbiljan incident na Centralnoj liniji, posle čega je utvrđeno da su svi vozovi ove serije, zbog fabričke greške, izloženi većoj opasnosti od ispadanja iz šina.
Linija danas
[uredi | uredi izvor]
Linija i danas ima samo dve stanice i depo za vozove. Njena ukupna dužina je 2,5 km. Godišnje se na njoj napravi 9.616.000 putovanja. Stanice su:
Na svom putu, linija prolazi ispod Temze.
Linija je zatvorena 1. aprila 2006. zbog planiranog renoviranja celokupne infrastrukture. Ponovo će biti otvorena u septembru 2006. Planirano je da se kapacitet proširi za 25% do 2007. Održavanje linije povereno je, kao što je to slučaj sa nizom linija londonskog metroa, Metronetu.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Waterloo & City Line Voterlu i Siti linija na zvaničnom sajtu londonskog metroa.
| Normativna kontrola: Geografske |
|---|
