Pređi na sadržaj

Vojislav Stanovčić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vojislav Stanovčić
Akademik Vojislav Stanovčić
Lični podaci
Datum rođenja(1930-07-02)2. jul 1930.
Mesto rođenjaUbli, kod Herceg Novog,, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti9. april 2017.(2017-04-09) (86 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Vojislav Stanovčić (Ubli, kod Herceg Novog, 2. jula 1930 — Beograd, 9. aprila 2017) bio je srpski akademik, doktor političkih nauka, član Odeljenja društvenih nauka SANU, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.[1]

Obrazovanje i biografija

[uredi | uredi izvor]

Vojislav Stanovčić je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1955. godine, a potom je studirao na Filozofskom fakultetu (grupa svetske književnosti). Januara 1965. odbranio je na Pravnom fakultetu u Beogradu doktorsku disertaciju „Industrijska demokratija - shvatanja u britanskoj socijalno-političkoj teoriji“. Od 1969. do 1995. predavao je na fakultetu političkih nauka u Beogradu Istoriju političkih teorija, kao docent, vanredni (1974) i redovni profesor (od 1979), a 1995. je penzionisan.

Školske 1960/61. bio je na poslediplomskim studijama na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Lesteru (Engleska), a 1966. i 1967. na postdoktorskim studijama političkih teorija na Jejlu (Yale University) i Harvardu (Harvard). U 1986/87. držao je dva semestra predavanja iz uporednih političkih sistema na poslediplomskim studijama Univerziteta u Albany-u (New York, SAD). Po pozivu Instituta za evropske studije iz Beča držao je od januara 1993. do juna 1996 (osim letnjeg semestra 1995) kurs predavanja Topics in East European Politics.

Vojislav Stanovčić je izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 15. decembra 1988. godine, a za redovnog člana 5. novembra 2009. godine. Detaljni biografski i bibliografski podaci objavljeni su u Godišnjacima SANU XCV (za 1988), CV (za 1998) i CXII (za 2005).

U naučnim krugovima Stanovčić uživa glas ozbiljnog i zrelog istraživača, a poznat je i široj javnosti po svojim nedogmatskim i slobodoumnim stavovima koje je iznosio i iznosi u svojim radovima i prilikom brojnih istupanja na naučnim skupovima, stručnim savetovanjima i u sredstvima javnog informisanja. U svojim istraživanjima on sledi ono za šta se sistematično zalaže u svojim radovima – za slobodu, kritičnost i odgovornost, kao i za moralnu autonomiju u prosuđivanju.[1]

Stanovčić je poznat i u inostranstvu, naročito u krugovima naučnika iz političkih nauka, gde je učestvovao na velikom broju međunarodnih kongresa i naučnih skupova, držao predavanja, a nakon izbora za dopisnog člana izabran je i u nekoliko uglednih inostranih tela, saveta i projekata.[2]

Služi se engleskim, francuskim, italijanskim, ruskim i nemačkim jezikom.

Članstvo i rad u SANU

[uredi | uredi izvor]

Odeljenje društvenih nauka: redovni član od 5. novembra 2009.

Odeljenje društvenih nauka: dopisni član od 15. decembra 1988.

Funkcije u SANU[3]

Sekretar Odeljenja društvenih nauka od 20.4.2010; predsednik Upravnog odbora Etnografskog instituta od 2002 (ponovo izabran 2010) i član Naučnog veća (ustanovljenog 2010). Predsednik Upravnog odbora i član Naučnog veća Geografskog i instituta SANU „Jovan Cvijić".

Pristupna akademska beseda Održana 27. maja 2010. na temu „Legalnost i legitimnost" (Još nije objavljena)

Pristupno saopštenje na skupu odeljenja nakon prijema za dopisnog člana

Saopštenje: Problem legitimnosti političke vlasti. Glas / SANU. ODN. 366, 26 (1992) 43-117.

Članstvo u stručnim udruženjima

Matica srpska, član saradnik; Međunarodno udruženje za političke nauke (član od 1985), član Saveta; Udruženje za političke nauke; Udruženje za ustavno pravo; Komitet za izučavanje federalizma; Savet za međuetničko sporazumevanje Karnegijeve zadužbine.

Urednički rad u SANU

Zbornik za društvene nauke Matice srpske, član Uredništva; Publius, član Uređivačkog saveta; Enciklopedija političke kulture, predsednik Uređivačkog odbora.

Biografije i bibliografije SANU

God. / SANU. 95 (1989) 527-546; 105 (1999) 639-647.

Odbori SANU

MAO (Međuakademski odbor) za proučavanje položaja nacionalnih manjina i ljudskih prava, predsednik; Odbor za izvore srpskog prava; MOO (Među odeljenjski odbor) za proučavanje srpske nacionalne manjine u susednim zemljama; Odbor za filozofiju i društvenu teoriju.[2]

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]

POSEBNA IZDANjA (KNjIGE)

  • Politička teorija, I, Beograd, Službeni Glasnik, 2006, 2008 [2][mrtva veza]
  • Moć i legitimnost, Beograd, Službeni Glasnik, 2006 [3]
  • Političke ideje i religija, I, Udruženje za političke nauke i Čigoja štampa, 1999, 2003 [4]
  • Političke ideje i religija, II, Udruženje za političke nauke i Čigoja štampa, 1999, 2003 [5]
  • Vlast i sloboda, Beograd, Udruženje za političke nauke i Čigoja štampa, 2003 [6]
  • Macht und Legitimität, St. Gallen – Lachen, Dike Verlag, 2003, 184 S. [7][mrtva veza]

ZBORNICI RADOVA KOJE JE UREDIO I U NjIMA OBJAVIO PRILOGE

  • Vojislav Stanovčić (urednik), Položaj i identitet srpske manjine u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 26-29. novembra 2003, Beograd, SANU, 2005, 553 str.
  • Vojislav Stanovčić (urednik), Položaj nacionalnih manjina u Srbiji, Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa, Beograd, SANU, 2007, 753 str.
  • Miloš Macura i Vojislav Stanovčić (urednici), Položaj manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, zbornik radova sa naučnog skupa održanog 11, 12. i 13. januara 1995, SANU, 1996, str. IX-XII + 862. (Posebna izdanja / SANU; LXXXIV. Odeljenje društvenih nauka; 19).
  • Enciklopedija političke kulture, predsednik redakcionog odbora Vojislav Stanovčić, Beograd, Savremena administracija, 1993; XVI + 1312 str; (Od ukupno 1312 str. enciklopedijskog formata Vojislav Stanovčić je napisao 253) Vojislav Stanovčić: Predgovor: „Politička kultura i politički život: čemu Enciklopedija političke kulture“, str. XI-XVI. Tekstovi: Apsolutizam, 36-47; Autoritet i autoritarizam, 74-109; Cenzura, 139-156; Civilno društvo, 175-187; Despotizam, 229-233; Dominacija, 255-259; Elita, 290-304; Fašizam, 317-330; Konzervativizam, 530-548; Legalitet, 579-593; Makijavelizam, 640-648; Oligarhija, 782-786; Revolucija, 992-1018; Samoupravljanje, 1027-1037; Slobode i prava čoveka i građanina, 1056-1085; Tehnokratija, 1165-1170; Većina, 1237-1250. Vučina Vasović i Vojislav Stanovčić (priredili), Postkomunizam i vlast, Beograd, Jugoslovensko udruženje za političke nauke i Fakultet političkih nauka, 1996, pp. 545.

Priznanja

[uredi | uredi izvor]

Od važnijih priznanja i nagrada treba pomenuti sledeće:

  • Nagradu „Zlatni pečat“ (Sigillo d' Oro) dobio je 23. novembra 2010 od Međunarodnog centra za etnoistoriju i antropologiju iz Palerma (Sicilija). Italijanski izvori ovu nagradu tretiraju kao ekvivalent „Nobelu“ za antropologiju.
  • Udruženje univerzitetskih profesora i naučnika Srbije (osnovano 1923) dodelilo mu je 9. juna 2010. nagradu „Vojislav K. Stojanović“ (nagrada nosi ime po svetski čuvenom hirurgu koji je dao veliki doprinos unapređivanju hirurških metoda, a najviše je poznat po visokim moralnim standardima koje je praktikovao i zahtevao od drugih).
  • Nagrada grada Beograda za 2007. godinu,[4] godinu, za knjigu iz humanističkih i društvenih nauka objavljenu u 2006;
  • Nagrada Fonda „Miodrag Jovičić“ za doprinos proučavanju ustavnog prava i uporednih političkih ideja i sistema.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ ODLAZAK VELIKANA POLITIČKE TEORIJE: Preminuo akademik Vojislav Stanovčić
  2. ^ a b „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 27. 3. 2010. g. Pristupljeno 16. 11. 2009. 
  3. ^ „Član SANU”. www.sanu.ac.rs. 
  4. ^ http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1271921[mrtva veza]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војислав_Становчић&oldid=28563470”