Време презира

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vreme prezira
Orig. naslovCzas pogardy
AutorAndžej Sapkovski
ZemljaPoljska
Jezikpoljski
Sadržaj
Žanr / vrsta delaepska fantastika
LokalizacijaIzmišljeni svet, "Kontinent"; srednji vek
Izdavanje
Datum1995. (Poljska)
2011. (Srbija)[1]
Broj stranica351[1]
Tip medijaMeki povez
Prevod
PrevodilacMilica Markić
Hronologija
PrethodnikKrv vilenjaka
NaslednikVatreno krštenje

Vreme prezira (polj. Czas pogardy, engl. Time of Contempt) je četvrta od sedam knjiga sage o Vešcu (koju čine dve zbirke pripovedaka i pet romana), koju je napisao poljski pisac fantastike Andžej Sapkovski.[1] Knjiga je prevedena na više stranih jezika.[2]

Kraljevi Severa (Demavend od Edirna, Foltest od Temerije, Vizimir od Redanje, Henselt od Kedvina i Meve od Lirije i Rivije) kuju planove da zajednički napadnu carstvo Nilfgarda na jugu, pod vlašću cara Emhira var Emrisa. Za to vreme, Geralt i Jenefer odvode Ciri u školu magije na Tenedu, kako bi usavršila svoj čarobnjački talenat. Međutim, na velikom saboru čarobnjaka na Tanedu dolazi do sukoba između pristalica Nilfgarda (koje predvodi čarobnjak Vilgeforc) i čarobnjaka u službi kraljeva (koje predvodi Filipa Ejlhart). Iako neutralni, Geralt i Jenefer su uvučeni u sukob: Geralt je teško ranjen u borbi sa Vilgeforcom, Jenefer je zarobljena, a Ciri se spašava bekstvom kroz nestabilni dimenzioni portal. Za to vreme, armije Nilfgarda napadaju bez objave rata, i kraljevstva Edirn, Lirija i Rivija pregažena su za nekoliko dana. Kralj Vizimir je ubijen u atentatu, a preostali saveznici pokušavaju da se pregovorima izvuku iz rata. Ciri je teleportovana u pustinju, odakle je spašava nepoznati jednorog i zarobljavaju nilfgardski najamnici, ali je oslobađa družina odmetnika.[1]

Sadržaj[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Prolog[uredi | uredi izvor]

U prologu su opisane avanture kraljevskog glasnika Aplegata, koji na konju prenosi poruke kralja Edirna (Da je sve spremno za napad na Nilfgard, koji će početi isceniranim napadom na Edirn u Dol Angri.) kralju Temerije i nazad(Zbog sabora čarobnjaka na Tanedu, napad se odlaže.), pošto se kraljevi ustežu da povere važne poruke čarobnjacima, iako oni mogu da ih prenesu magijskom projekcijom neuporedivo brže. Usput, glasnik na drumu sreće Jenefer i Ciri blizu Gors Velena (na putu iz Elandera za Taned) - Ciri mu uzgred proriče skoru smrt, nehotice pavši u trans - i Geralta koji na drumu ubija mantikoru u zamenu za 100 florena. Zašavši u šume Edirna, glasnik gine pogođen strelom Veverica (Skojatela) - pobunjenih vilenjaka.[3]

U Gors Velenu[uredi | uredi izvor]

U Gors Velenu, Jenefer posećuje patuljka Đankardija Molnara, bogatog bankara, koga je jednom spasla prilikom pogroma neljudske rase. Patuljak obaveštava čarobnicu da neko prati njene račune, da je od njenih sredstava ispalatio nagrade za čudovišta koja Geralt lovi po celoj zemlji, i obezbeđuje joj neograničen kredit za pokrivanje troškova Cirinog školovanja u Aretuzi, školi magije. Za to vreme, Ciri razgleda gradske znamenitosti, u pratnji jednog od Molnarovih šegrta, njenog vršnjaka, Fabija Saksa (kome Ciri nehotice proriče smrt na brodu, u pedeset i četvrtoj godini).[4]

Na gradskom trgu, stvari se izmiču kontroli, nakon što viverna (dovedena u grad radi pokazivanja u cirkusu) pobegne iz kaveza i Ciri je parališe magijom, što privlači pažnju dve starije čarobnice (arhimeđistorke Tisaje de Friz i rektorke Margarite Lo Antij), koje je zarobljavaju misleći da je učenica pobegla sa akademije u Aretuzi.[4]

Nakon što Jenefer objasni situaciju Tisaji (koja je njena bivša učiteljica), sve tri čarobnice (i Ciri) odsedaju u luksuznoj krčmi Srebrna Čaplja; zakupivši čitav bazen u podrumu krčme, napijaju se i razgovaraju o životu i sudbini - pominje se i Geralt, na kome ostale čarobnice zavide Jenefer - pošto je prava ljubav retka u njihovim godinama.[4]

Donoseći novi bokal vina, Ciri slučajno primećuje Crnu Rajlu (starešinu najamnika koji su dopratili čarobnice u grad) koja naređuje gostioničaru da joj otvori podzemni hodnik koji vode direktno van gradskih zidina, zaobilazeći kapije i stražare. Ponovo poslata po vino, Ciri koristi svoje novo znanje i beži da vidi Geralta za kojeg je čula da je u Hirundumu, hobitskom naselju nedaleko od Gors Velena. Dok je u begu, Ciri nailazi na Divlji lov - vojsku utvara koji je pozivaju da im se pridruži, ali ona ih odbija. Jenefer, srećom, stiže na vreme da ih odbije, ali Cirin beg pruža Geraltu i Jenefer priliku da se ponovo sastanu i pomire se pre nego što svo troje zajedno krenu na ostrvo Taned.[4]

Na Tanedu[uredi | uredi izvor]

Na ostrvu vlada metež. Učenice akademije su privremeno premeštene iz svog uobičajenog smeštaja u Aretuzi u Loksiju, najniži nivo kompleksa, jer se sama škola koristi za smeštaj čarobnjaka pristiglih na Sabor. Te večeri, Jenefer prvi put javno izvodi Geralta na svečani prijem, ostavljajući Ciri u njenoj sobi obezbeđenu magijskom blokadom.[5]

Na prijemu, Geralt je predmet opšte pažnje: čarobnica koje zavide Jenefer (Sabrine Glevsig, Marti Sodergren), Jeneferinih prijatelja (Tisaje de Friz i Tris Merigold) i kraljevskih agenata (Filipe Ejlhart i Sigismunda Dajkstre, šefa tajne službe Redanje). Geralt upoznaje čitav Kaptol (Savet čarobnjaka): mladog Vilgeforca od Rogevena (što je manje od 100 godina za magove, ali po izgledu ne više od 35), heroja iz bitke za Soden, Hena Gedimejta, najstarijeg živog čarobnjaka, vilu Frančesku Findabar, najlepšu ženu na svetu, Artoa Teranovu i Tisaju de Friz, Jeneferinu staru učiteljicu.[5]

Dajkstra upozorava Geralta da će Vilgeforc pokušati da ga pridobije za svoje planove i traži od njega informacije o Cirili, princezi Cintre.[5]

Na Geraltovo iznenađenje, Vilgeforc ga poziva na razgovor: čarobnjak upoznaje Geralta sa istorijom Magije (od prve dece koju su vilenjaci naučili magiji, preko Rafarda Belog koji je pomirio zavađene kraljeve, donošenja Zakona magije i rata među čarobnjacima koji je istrebio sve koji su odbili da se pokore Zakonu, uključujući i Rafarda Belog) i svojim životom: čarobnjak je bio napušten kao beba i usvojen od druida, postao najamnik, zavoleo čarobnicu i tek kao odrasla osoba postao čarobnjak, što naglašava vešcu, i nudi Geraltu da i sam postane čarobnjak. Vilgeforc takođe nagoveštava da borba za vlast uskoro počinje i da Geralt mora da izabere stranu. Vilgeforc nudi Geraltu savez i zaštitu za Ciri, ali Geralt odbija, naglašavajući svoju neutralnost.[5]

Nakon prijema, Jenefer i Geralt provode noć u ljubavi. U potrazi za toaletom, Geralt nailazi na puč, koji se već u toku. Čarobnica Filipa Ejlhart, u službi kralja Redanje, i Dajkstra uz pomoć Sabrine Glevsig i Tris Merigold hapse Vilgeforca, Teranovu i Frančesku Findabar kako bi ih razotkrili pred Saborom čarobnjaka kao izdajnike koji rade za cara Emhira iz Nilfgarda. U gužvi, umiru Hen Gedimejt i Lidija van Bredevort, Vilgeforcova asistentkinja. Pred Saborom, Jenefer dovodi Ciri (na Tisajin zahtev) i devojka u transu počinje da prorokuje: kralj Redanje je ubijen, a Demavend, kralj Edirna, je preventivno započeo napad na Nilfgard. Verujući da je hapšenje zapravo zavera kraljevskih čarobnjaka protiv vilenjaka i pacifista, Tisaja (koja je protiv rata i progona neljudske rase) oslobađa zarobljenike. Međutim, Frančeska i Vilgeforc otvaraju tajna vrata i puštaju prethodno skrivene Skojatele u dvoranu: nastaje smrtonosna bitka među čarobnjacima.

U međuvremenu, Geralt ranjava Dajkstru i obara njegove ljude, i kreće da spase Jenefer i Ciri u Aretuzi. U haosu, Jenefer i Geralt se bore protiv Skojatela koji podržavaju Vilgeforca, dok Ciri beži iz zamka i nailazi na Crnog jahača iz svojih snova - ispostavlja se da je to Kahir, mladi nilfgardski vitez, koji je izvukao Ciri iz spaljene Cintre na sigurno. Ciri ga ranjava i beži kroz nestabilan starinski portal u Galebovoj kuli, dok Geralt zadržava Vilgeforca, koji traži od Geralta da mu preda Ciri i pokori se Nilfgardu. Geralt odbija i nastaje borba u kojoj je Geralt lako poražen i teško ranjen. Tisaja konačno shvata svoju grešku i, uz pomoć Tris Merigold, teleportuje Geralta na sigurno.[6]

U Novigradu[uredi | uredi izvor]

Geralt je unajmio Kodringera i Fena, privatne detektive, da saznaju za koga Rjens zapravo radi: oni otkrivaju da je Rjens izbačen sa akademije u Ard Krajgu, proveo vreme u tamnici u Cintri, a zatim stupio u službu Nilfgarda. Takođe otkrivaju da Rjens traga za Ciri od pada Cintre (mučeći i ubijajući druide koji su je spasli, kao i Jurginu porodicu). Razlog Rjensovog interesovanja za Ciri je Itilinino proročanstvo: da će nosilac Drevne Krvi (Ciri) imati veliku moć i da će njen sin najaviti novo doba, nakon čega sledi uništenje sveta. Pre no što uspeju da upozore Geralta, obojica su ubijeni u noći puča na Tenedu.[6]

U Brokilonu[uredi | uredi izvor]

U Brokilonu, slobodnoj šumi Drijada, Geralt se oporavlja od rana koje je zadobio na Tanedu, pod zaštitom gospodarice Etne. Tu ga pronalazi Neven (tako što je očarao drijade svojim pesmama na Drevnom jeziku) i obaveštava ga o posledicama puča na Tanedu: Edirn, Lirija i Rivija su pregaženi armijama Nilfgarda i Veverica (Skojatela) - Rivija se predala, Vengerburg je uništen, a Crna Rajla pala je braneći izbeglice (koje Nilfgardijci hvataju i gone na prinudni rad). Severnjački savez se raspao - kralj Demavend je izbegao u Redanju, kraljica Meve je nestala, Verden je prišao Nilfgardu; Foltest od Temerije potpisao je separatni mir, a Henselt od Kedvena okupirao je severni Edirn u dogovoru sa carem Emhirom; Redanja je u haosu posle ubistva kralja Vizimira, pod upravom Filipe Ejlhart i Dajkstre, šefa tajne policije. Od preživelih čarobnjaka, Tisaja de Friz se ubila zbog griže savesti, Tris Merigold je prišla Filipi, a Vilgeforc i Jenefer su nestali, dok je Frančeska Findabar postala kraljica Dol Blatane (Doline Cveća), nove vilenjačke države u zapadnom Edirnu pod zaštitom Nilfgarda. Car Emhir je uz Vilgeforcovu pomoć organizovao raspad Saveta čarobnjaka (Konklave i Kaptola), jer su čarobnjaci Severa bili razlog za njegov poraz u bici kod Sodenskog brda.[7]

U međuvremenu, caru Emhiru je predstavljena lažna Ciri i on javno objavljuje svoje planove da se oženi njome, s namerom da se pojavi kao zakoniti naslednik i kralj Cintre. Nakon zvanične audijencije, car naređuje zapovednicima tajnih službi (Vatjeu de Ridou i Stefanu Skelenu) i čarobnjaku Ksartezijusu da pronađu pravu Ciri.[7]

U Nilfgardu[uredi | uredi izvor]

Ciri se budi u pustinji Korat (poznatoj kao 'tiganj') i jedva uspeva da je pređe, zahvaljujući pomoći zalutalog jednoroga (koga tradicionalno privlače device). U očajanju, polumrtva od žeđi i mučena halucinacijama, Ciri troši svu svoju moć da prizove kišu: nakon toga, njene magijske sposobnosti kao da su nestale.[8]

Nakon što je pobegla iz pustinje, uhvaćena je od strane lovaca na ucene (oštećeni portal ju je izbacio u Nisir, jednu od provincija Nilfgarda, južno od Cintre) i uspeva da pobegne uz pomoć šestoro mladih razbojnika poznatih kao Pacovi Pograničja, koji su kao i ona, nekadašnje žrtve rata (siročad, dezerteri, izgnanici i beskućnici svih rasa i naroda) i sami na svetu. Ona se oseća bezbedno i dobija osećaj pripadnosti grupi pošto su se članovi suočavali sa sličnom surovom realnošću napuštanja u toku rata - vremena prezira. Svojim veštinama koje je naučila u Kaer Morenu, ona impresionira bandu, koja od nje traži da izabere novo ime za sebe. Ona odgovara u Drevnom Govoru, birajući zastrašujuće ime Falka (po ukletoj princezi, pretkinji Kalante, koja je spaljena zbog zločina u građanskom ratu pre više generacija). [9]

Carski mrtvozornik, Stefan Skelen, poslan da pronađe Ciri i dovede je caru, siguran da je ona nova članica Pacova, unajmljuje Lea Bonharta, poznatog lovca na glave, da ubije celu bandu, uključujući i Ciri.[9]

Citati[uredi | uredi izvor]

O ljubavi malo toga znamo. S ljubavlju je kao i sa kruškom. Kruška je slatka i ima svoj oblik. Pokušajte da definišete kruškin oblik. (Neven o ljubavi)[1]

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Geralt od Rivije (polj. Geralt z Rivii) poznat i kao Gvinblejd (Drevni vilenjački govor: "Beli vuk") i Kasapin iz Blavikena,[10] je glavni junak Sage o Vešcu. Veštac, koji putuje Kontinentom (uglavnom Severnim kraljevstvima) i živi od lova na čudovišta, koja muče celu zemlju. Mutant, izložen mutagenim travama kao dete (tokom procesa poznatog kao Kušnja) obdaren natprirodnom snagom, brzinom i oštrinom čula (koje pojačava magičnim eliksirima), dugovečnošću (implicirano je da je stariji od sto godina, i ne pokazuje znake starenja) i osnovnim poznavanjem magije, ali je proklet sterilitetom, sudbinom svih mutanata. Oprezan, usamljen i ćutljiv čovek, vanbračni sin čarobnice koja ga se odrekla, odgajen na vešterskoj akademiji u Kaer Morenu, od starijeg vešca po imenu Vizimir. Strogo se pridršava kodeksa veštaca: ne ubija razumna bića i čuva strogu neutralnost u političkim sukobima.[11] Piter Apor tvrdi da on oličava neoliberalni anti-politički duh poljske popularne kulture iz devedesetih.[12]
Devojka u kostimu Jenefer.
  • Jenefer od Vengerberga (polj. Yennefer z Vengerbergu) slavna čarobnica stara 94 godine[13], sa izgledom prelepe crnokose devojke. Članica Saveta čarobnjaka, borila se kod Sodena na strani Edirna, gde je oslepljena (ali je izlečena magijom). Ponosna, nezavisna i temperamentna žena, ali duboko zaljubljena u Geralta; opterećena nemogućnošću da ima decu, pošto se sve polaznice škole magije u Aretuzi sterilišu u detinjstvu. U mladosti grbava, poreklom iz poluvilenjačke porodice.[13]
Devojka u kostimu Ciri.
  • Cirila Fiona Elen Rijanon (poznata kao Ciri, od reči Zirael u Drevnom govoru (što znači lastavica) polj. Jaskolka, poznata i kao Lavić od Cintre i Čedo Drevne Krvi, je princeza Cintre, kći Pavete i Dunija, i unuka kraljice Kalante. Usvojena kći Geralta i Jenefer, potomak Lare Doren ap Šijadel, vilenjačke čarobnice, i Kregana, ljudskog čarobnjaka, nosilac prorečene Drevne Krvi, gena koji joj daje moć da putuje kroz vreme i prostor snagom magije.[14] Mršava plavokosa devojčica zelenih očiju, obučena u vešterskim veštinama u Kaer Morenu, kao i osnovama magije od Jenefer.
  • Neven (engl. Dandelion, polj. Jaskier) pravim imenom grof Julijan, čuveni pesnik, bard i Geraltov prijatelj. Neke od njegovih najslavnijih balada opisuju ljubav Geralta i Jenefer; prve dve zbirke pripovedaka predstavljene su u trećoj knjizi kao pesme koje Neven peva slušaocima pod svetim drvetom.[15] U vreme sage blizu četrdesete, neobično visok, mladolik i privlačan, ponekad ga zamenjuju za vilenjaka. Učesnik većine Geraltovih avantura.

Geografija[uredi | uredi izvor]


Kovir i Povis
Hengfors
Kedven

Redanja
Mahakam
Edirn

Cintra
Temeria
Lirija i Rivija

Nilfgard

Iako zvanična mapa još ne postoji[16], na osnovu opisa iz knjiga[17], izmišljeni "Kontinent" može se grubo podeliti u tri dela:

  • severozapadni deo Kontinenta zauzimaju Severna Kraljevstava: Redanja (severozapadno), Kedven (severoistočno), Temerija, Mahakam, Soden i Bruga (jugozapadno) i Edirn, Lirija i Rivija (jugoistočno); uz zapadnu obalu leže Cidaris i Skeliška ostrva; severno od Redanje nalaze se Kovir i Povis. Granica Severnih kraljevstava i Nilfgarda ide rekom Jarugom (koja se uliva u more kod Cintre): severno od Jaruge su kneževine Bruga i Verden (vazali Temerije), a južno od reke su Donji Soden i Cintra, od skora pod vlašću Nilfgarda, i carske provincije Ebing (uz obalu) i Dol Angra (u unutrašnjosti), kao i vazalna kneževina Tusen.[17]
  • jugozapadni deo Kontinenta (južno od reke Jaruge) zauzima carstvo Nilfgard, sastavljeno od provincija, od kojih se pominju: Dol Angra, Tusen (južno od Jaruge), Metina, Nazair, Ebing, Vikovaro (dalje na jugu).[17]
  • istočni deo Kontinenta, gde se nalaze pustinja Korat, Zerikanija, Hakland i Vatrene planine, uglavnom je nepoznat.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Sapkovski, Andžej (2011). Vreme prezira. Čarobna knjiga. ISBN 978-86-7702-229-7. 
  2. ^ Sapkowski, Andrzej (2012). Vreme prezira. Markić, Milica. Beograd: Čarobna knjiga. ISBN 9788677022297. OCLC 860570143. 
  3. ^ Sapkovski, Andžej (2011). Vreme prezira. Čarobna knjiga. str. 7—52. ISBN 978-86-7702-229-7. 
  4. ^ a b v g Sapkovski, Andžej (2011). Vreme prezira. Čarobna knjiga. str. 57—113. ISBN 978-86-7702-229-7. 
  5. ^ a b v g Sapkovski, Andžej (2011). Vreme prezira. Čarobna knjiga. str. 117—163. ISBN 978-86-7702-229-7. 
  6. ^ a b Sapkovski, Andžej (2011). Vreme prezira. Čarobna knjiga. str. 167—213. ISBN 978-86-7702-229-7. 
  7. ^ a b Sapkovski, Andžej (2011). Vreme prezira. Čarobna knjiga. str. 217—269. ISBN 978-86-7702-229-7. 
  8. ^ Sapkovski, Andžej (2011). Vreme prezira. Čarobna knjiga. str. 273—303. ISBN 978-86-7702-229-7. 
  9. ^ a b Sapkovski, Andžej (2011). Vreme prezira. Čarobna knjiga. str. 307—351. ISBN 978-86-7702-229-7. 
  10. ^ Sapkowski, Andrzej (maj 2008). The Last Wish: Introducing the Witcher (Original title (Polish): Ostatnie Zyczenie) (1st izd.). New York: Orbit. str. 92, 149. ISBN 978-0-316-02918-6. 
  11. ^ Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 87-120. ISBN 978-86-7702-432-1. 
  12. ^ Apor, Péter (2008). Past for the eyes: East European representations of communism in cinema and museums after 1989. Central European University Press. str. 198. ISBN 978-963-9776-05-0. Pristupljeno 28. 5. 2011. 
  13. ^ a b Sapkovski, Andžej (2013). Lastavičja kula. Beograd: Čarobna knjiga. str. 325—372. ISBN 978-86-7702-310-2. 
  14. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Lastavičja kula. Beograd: Čarobna knjiga. str. 247—285. ISBN 978-86-7702-310-2. 
  15. ^ Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 7-46. ISBN 978-86-7702-432-1. 
  16. ^ „"Nie bądź, kurwa, taki Geralt" - interview on author's page” (na jeziku: Polish). Arhivirano iz originala 15. 12. 2007. g. 
  17. ^ a b v Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 287-290. ISBN 978-86-7702-432-1. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Време_презира&oldid=26845581”