Pređi na sadržaj

Gaspar Melčor de Hoveljanos

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gaspar Melčor de Hoveljanos
Lični podaci
Puno imeGaspar Melčor de Hove Ljanos
Datum rođenja(1744-01-05)5. januar 1744.
Mesto rođenjaGihon, Asturijas, Španija
Datum smrti27. novembar 1811.(1811-11-27) (67 god.)
Mesto smrtiPuerto de Vega, Asturijas, Španija
Ulica Hoveljanos u Madridu

Gaspar Melčor de Hoveljanos (Gaspar Melchor de Jovellanos, rođen kao Gaspar Melčor de Hove i Ljanos, 5. januar 1744 – 27. novembar 1811) bio je španski neoklasičarski pisac, državnik, autor, filozof i uticajna figura prosvetiteljstva u Španiji.[1]

Život[uredi | uredi izvor]

Gaspar Melčor de Hoveljanos (pseudonim mu je bio Hovino), rođen je u Gihonu u Astrurijasu, Španiji. Odabravši pravo kao svoj poziv, studirao je u Ovijedu u Avili, na Univerzitetu Alkale, pre nego što je dobio posao sudije kriminalnog prava u Sevilji 1767. godine.

Njegove sposabnosti nagrađene su 1778. godine od strane sudija Madrida, i 1780. godine od strane viteškog reda. U prestonici, Hoveljanos je bio ugledni član književnog i naučnog društva; bio je obavezan od strane Društva prijatelja zemlje (Ekonomsko društvo Madrida) 1787. godine da napiše svoje najpoznatije i najuticajnije delo  Informe en el expediente de ley agraria (Izveštaj o zbirci dokumenata Agrarnog zakona), projekat koji je priveo kraju 1794. i objavio 1795. godine.[2]

U njegovom delu o agrarnom zakonu, pozvao je krunu da eliminiše koncentraciju poseda koji poseduje Katolička crkva i postojanje zemljišta nedostupnih za privatno posedovanje. Prema njegovom mišljenju, blago Španije leži u njenoj poljoprivrednoj produktivnosti, koja bi omogućila stanovnicima da se razvijaju i napreduju. U osamnaestom veku, prduktivnost je gušio sistem latifundija (velikih zemljišnih poseda) koji su pripadali političkim elitama i Katoličkoj crkvi kao instituciji. Hoveljanos je bio inspirisan delom Adama Smita The Wealth of Nations (1776), koje je potenciralo lični interes kao motivacionu snagu za ekonomsku aktivnost.[3] Hoveljanosovi predlozi nisu bili prihvaćeni u Španiji, ali su podstakli razmišljanje o agrarnoj reformi u vicekraljevstvu Nove Španije od strane biskupa Manuela Abada i Keipoa početkom 19. veka pre nezavisnosti vicekraljevstva 1821. godine. Njegovi zapisi uticali su na Aleksandra fon Humbolta i njegovo mišljenje i dela vezana za zemljišne posede u Meksiku.[4] Hoveljanos je takođe uticao na agrarne reforme u Meksiku za vreme režima predsednika Porfirija Dijasa. Andres Molina Fernandes napisao je, podstaknut Hoveljanosom, članak koji je podstakao državu da razvlasti zemlju i druge resurse u ustavu donetom Meksičkom revolucijom 1917. godine. [5] 

Bio je povezan sa skandalom svog prijatelja Fransiska de Kabarusa, pa je proveo period od 1790. do 1797. godine u izgnanstvu u Gihonu, zaokupiran književnim radom i formiranjem Asturijske institucije za agrikulturu, idustrijsku, socijalnu i edukativnu reformu širom svoje provincije. Pozvan je nazad u javni život 1797. godine, i odbivši mesto ambasadora u Rusiji, prihvatio je poziciju ministra pravde, pod pokroviteljstvom „princa mira“ Godoja, koji ga je zapazio zahvaljujući Kabarusu koji mu je tada bio miljenik. Nezadovoljan Godojevim ponašanjem i odlukama, Melčor de Hoveljanos zajedno sa svojim kolegom Savedrom smešta njegov otkaz. Godoj se vratio na vlast 1798. godine i Hoveljanos je ponovo izgnan u Gihon. Zajedno sa Asturijskim intelektualcima i kolegama Gonsalesom Pasadom, Kavedom i Solaresom i njegovom sestrom Hosefom Hoveljanos, fokusirao se na proučavanje Asturijasa. Nameravao je da započne nekoliko projekata za podučavanje svog maternjeg asturijskog jezika, kao što su Akademija asturijskog jezika i asturijski rečnik, ali je 1801. godine bio utamničen u Belver Kaslu u Majorci i bio primoran da svoje projekte stavi po strani. Poluostrvski rat , i napad Francuza na Španiju, ponovo su ga oslobodili. Žozef Bonaparta, osvojivši španski tron, ponudio je Hoveljanosu mnoge promamljive pozicije, ali je ovaj sve to odbio i pridružio se patriotskoj opoziciji. Postao je član Vrhovne hunte i doprineo reorganizaciji takozvanih  Cortes Generales. Kada je ovo ispunjeno, hunta je pala u sumnju i Hoveljanos je doprineo njenom padu. Godine 1811. bio je srdačno dočekan u Gihonu; ali su se francuzi ponovo približili i primorali ga da ga napusti još jednom. Brod kojim je plovio bio je pogođen olujom i potonuo u  Vegi de Naviji ( danas poznatoj kao Puerto de Vega) u Asturijasu, i tu je poginuo 27. novembra 1811. godine.[6][2]

Dela[uredi | uredi izvor]

Hoveljanosova prozna dela, posebno ona na temu političke i legislativne ekonomije, bila su ono što ga je proslavilo najviše od svega. U njima, dubina misli i trezvena mudrost iskazane su gotovo Ciceronskom elegancijom i klasičnom čistotom stila. Pored  Agrarnog zakona, napisao je i Elogios, i čitav niz zanimnjivih dnevnika i putopisa  objavnjenih 1915. godine, koji opisuju njegova putovanja po severnoj Španiji. Objavio je takođe i nekoliko drugih političkih i socijalnih eseja. Njegova dela u stihu sadrže tragediju pod nazivom Pelajo, komediju El delincuente honrado, satire, miscelanijska dela i prevod prve knjige Izgubljenog raja. [6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Gaspar Melchor de Jovellanos”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes (na jeziku: španski). Pristupljeno 2020-12-29. 
  2. ^ a b „Gaspar Melchor de Jovellanos | Spanish statesman”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-29. 
  3. ^ „<sc>D. A. Brading</sc>. <italic>The First America: The Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State 1492–1867</italic>. New York: Cambridge University Press. 1991. Pp. xviii, 761. $44.50”. The American Historical Review. jun 1992. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/97.3.966. 
  4. ^ Brading, D. A. (1995-06-30), Spain and America in the eighteenth century, Cambridge University Press, str. 56—59, ISBN 978-1-139-05526-0, Pristupljeno 2020-12-28 
  5. ^ „Stanley F. Shadle. <italic>Andrés Molina Enríquez: Mexican Land Reformer of the Revolutionary Era</italic>. (Profmex Series.) Tucson: University of Arizona Press. 1994. Pp. 159. $29.95”. The American Historical Review. oktobar 1995. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/100.4.1341-a. 
  6. ^ a b Glendinning, Nigel (2003). Jovellanos, Gaspar Melchor de. Oxford Art Online. Oxford University Press. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гаспар_Мелчор_де_Ховељанос&oldid=26110322”