Georgios Viziinos
| Georgios Viziinos | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Georgios Mihailidis |
| Datum rođenja | 8. mart 1849. |
| Mesto rođenja | Vizii. Istočna Trakija, |
| Datum smrti | 15. april 1896. |
Georgios Viziinos (grč: Γεώργιος Βιζυηνός) bio je grčki pisac, pesnik i prevodilac. Smatra se jednim od najbitnijih ličnosti grčke književnosti. Njegovo pravo ime bilo je Georgios Mihailidis, ali je poznatiji po imenu Viziinos koje je dobio po mestu gde je rođen, Vizii (grč:Βιζύη).
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Vizii u Istočnoj Trakiji 8. marta 1849[1]. Njegova porodica bila je siromašna i otac mu je umro od tifusa kad je Georgios imao 5 godina. Sa 10 godina odlazi u Konstantinopolj, gde ostaje 3 godine. Nakon toga odlučuje da se vrati u školu i ostaje u Konstantinopolju do 18. godine. 1868. godine odlučuje da ode na Kipar gde je živeo 4 godine gde i studira. 1872. godine vraća se u Konstantinopolj, gde 1873. objavljuje svoju prvu zbirku pesama (Ποιητικά πρωτόλεια). Odlučuje da ode u Atinu i nastavi školovanje, gde 1874. učestvuje u univerzitetskom takmičenju i osvaja nagradu za svoju pesmu Κόδρος. Pošto nije bio zadovoljan studijama u Atini, uči nemački i 1875. odlazi u Nemačku gde studira filologiju i filozofiju. Pošto završi studije u Nemačkoj, odlazi u Pariz 1882. gde upoznaje Demetriosa Vikelasa (grč: Δημήτριος Βικέλας), koji ga podstiče na pisanje novih dela[2]. Nakon nekoliko objavljenih zbirki pesama, objavljuje svoju prvu pripovetku, Greh moje majke (Το αμάρτημα της μητρός μου) 1883. u časopisu Εστία. Ovo delo je prva etografska pripovetka i ima veliki značaj za grčku književnost[3]. Iste godine objavljuje još jednu pripovetku, Ko je ubica mog brata (Ποίος ήτον ο φονεύς του αδελφού μου). Nakon smrti Zarifisa, postaje profesor na univerzitetu u Atini, ali vrlo brzo odlučuje da napusti Atinu i vrati se u svoje rodno mesto. 1890. počinje da ima probleme sa zdravljem i u velikim je bolovima, zbog čega nije u mogućnosti da radi. Odlazi na lečenje u Austriju ali ne uspeva da se oporavi. Zbog činjenice da je bio zaljubljen u 14-godišnju studentkinju Betinu Fravasili, završava u mentalnoj bolnici, gde i umire 15. aprila 1896.
Način pisanja[uredi | uredi izvor]
Viziinosove pripovetke su bile etografskog karaktera. To znači da su imale elemente tradicije i opise grčkih sela i njihovih žitelja[4]. Pored etografskog, njegove pripovetke su imale i psihološki karatker, tako što je pripovedao unutrašnje misli i osećanja likova, kako bismo lakše razumeli njihove emocije i način razmišljanja. Takođe se javlja i autobiografski karakter pošto je za imena svojih likova koristio imena svoje porodice i drugih ljudi iz svog života, ali sama radnja dela nije stvaran događaj. U svom delu Moshov-Selim (Μοσκώβ-Σελήμ) naracija je u drugom licu jednine i time pisac postiže intimnost i prisnost sa čitaocem. Njegove pripovetke često imaju više od jednog naratora. Njegov način pisanja okarakterisan je kao kolebanje između starog i novog. S obzirom na to da se u Grčkoj javio problem jezičkog pitanja, Viziinos je koristio katarevusu u naraciji, a dimotiku u dijalozima u svojim delima.
Dela[uredi | uredi izvor]
Viziinos je prvobitno pisao poeziju, ali se njom nije proslavio. Pisao je pesme za decu i igrao je značajnu ulogu u razvoju ovog žanra jer je uspeo da pokaže nežnost i da je ukombinuje sa svojim znanjem o mentalnom svetu[5]. Tek kasnije je počeo da piše pripovetke po kojima je i danas poznat.
Zbirke pesama[uredi | uredi izvor]
- Ποιητικά Πρωτόλεια (1873)
- Ο Κόδρος (1874)
- Βοσπορίδες Αύραι (1876)
- Ατθίδες Αύραι (1883)
Pripovetke[uredi | uredi izvor]
- Το αμάρτημα της μητρός μου (1883)
- Ποιος ήταν ο φονεύς του αδερφού μου (1883)
- Μεταξύ Πειραιώς και Νεαπόλεως (1883)
- Πρωτομαγιά (1884)
- Το μόνον της ζωής του ταξίδιον (1884)
- Ο Μοσκώβ-Σελήμ (1895)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Κείμενα Νεοελληνικής Λογοτεχνίας”.
- ^ Vitti, Mario. Ιστορία της νεοελληνικής λογοτεχνίας.
- ^ Πολίτης, Λ. (2003). Ιστορία της νεοελληνικής λογοτεχνίας. Αθήνα Μορφωτικό Ίδρυμα Εθνικής Τραπέζης.
- ^ Politis, L. (2019). Istorija novogrčke književnosti. Prevod: Petrović, Aleksa.
- ^ „Πρόσωπα και θέματα της Νεοελληνικής Λογοτεχνίας”.