Gerasim Kijevski
| Gerasim Kijevski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 26 jul 1435. |
| Mitropolit Kijevski i sve Rusije | |
| Godine | 1433. — 26. jul 1435. |
| Prethodnik | Mitropolit Fotije |
| Naslednik | Mitropolit Isidor |
Mitropolit Gerasim je bio episkop pravoslavne Kijevske mitropolije, mitropolit kijevski i sve Rusije u periodu od 1433-1435[1].
Biografija[uredi | uredi izvor]
U postskriptumu zbirke „Reči posta“ navodi se da je Gerasim bio „po rođenju Moskovljanin, Titov sin, Bolvanovljev unuk“.
Godine 1414. kijevski mitropolit Fotije je sa „svetim saborom najsvetijih arhijereja i episkopa“ izdao jeromonahu Gerasimu povelju za Vladimirsku i Berestejsku katedru.
Ranije 1428. Gerasim je, na zahtev Vitovta i blagoslov mitropolita Fotija, premešten sa Vladimirsko-Volinske stolice u Smolensku. Od 1417. do 1433. godine bio je episkop smolenski[2].
Iskoristivši činjenicu da posle smrti mitropolita Fotija u Rusiji nije bilo mitropolita, Gerasim je, bilo svojom voljom, bilo voljom litvanskog kneza Svidrigajla, pod čijom je vlašću tada bio Smolensk, u jesen otišao u Carigrad. iz 1433. da traži čin mitropolita.
U jesen sledeće godine vratio se u mitropolitski čin. Kao što je pomenuto, on nije postavljen samo za Litvaniju, već „na ruskom tlu“ i pripisan mu je titula mitropolita kijevskog i sve Rusije, a kasnije čak i moskovskog i cele Rusije.
Novi mitropolit se zaustavio u Smolensku, ne usuđujući se da ode u Moskvu, pošto su se tamo nastavile kneževske građanske borbe. Od njegovog arhijerejskog delovanja poznato je samo da je 1434. godine postavio arhipastira u Novgorodu[3].
Episkop Gerasim je u početku uživao naklonost kneza Svidrigaila, sa kojim je planirao da učestvuje u uspostavljanju tada započete unije. Knez je posebno pohvalio svog mitropolita pred papom Evgenijem IV i istakao njegovu revnost u planiranom zadatku. Ali posle nekog vremena knez Svidrigailo se naljutio na mitropolita Gerasima, sumnjajući u tajnu i neprijateljsku prepisku sa drugim litvanskim knezom Sigismundom. Zbog toga je Gerasim bio okovan u teške lance i proteran u Vitepsk, gde je četiri meseca kasnije, 26. jula 1435. godine, spaljen.
Odmazda protiv mitropolita užasnula je mnoge zapadnoruske knezove i primorala ih da napuste Svidrigajlov barjak u građanskom ratu 1432-1438.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „GERASIM”. www.pravenc.ru. Pristupljeno 2024-02-03.
- ^ „Mitropolit Kievskiй i vseя Rusi Gerasim: žiznь i deяtelьnostь”. bogoslov.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-02-03.
- ^ „Ponarin P.V. Mobilizacionnыe vozmožnosti Russkoй Pravoslavnoй Cerkvi po preodoleniю goloda selьskogo naseleniя 1891-1892 gg. v Rossiйskoй imperii.”. Istoričeskiй žurnal: naučnыe issledovaniя. 1 (1): 101—111. 2016. ISSN 2222-1972. doi:10.7256/2222-1972.2016.1.17309.