Витепск

Витепск
блр. Віцебск, рус. Витебск
Viciebsk collage.jpg
Центар Витепска
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
ОбластВитепск
Становништво
Становништво
 — 2020.Пад 364 800
 — густина2.959 ст./km2
Географске карактеристике
Координате55° 11′ 00″ СГШ; 30° 10′ 00″ ИГД / 55.183333° СГШ; 30.166667° ИГД / 55.183333; 30.166667Координате: 55° 11′ 00″ СГШ; 30° 10′ 00″ ИГД / 55.183333° СГШ; 30.166667° ИГД / 55.183333; 30.166667
Временска зонаUTC+3
Апс. висина90-346 m
Површина134,6 км² km2
Витепск на мапи Белорусије
Витепск
Витепск
Витепск на мапи Белорусије
Веб-сајт
www.vitebsk.gov.by

Витепск или Вицепск (блр. Віцебск, рус. Витебск) главни је град истоимене области на североистоку Белорусије. Налази се на реци Западна Двина и њеним притокама Витеба и Лучоса. Према подацима од 1. јануара 2020. године град има 364 800 становника[1].

Историјат[уреди | уреди извор]

За основање града Витепска везане су бројне легенде, а према најпознатијом - основала га је књегиња Олга Кијевска 947[2]. Витепск се први пут помиње у „Недељном летопису” 1201. године, где се наводи да је владар Јарослав Владимирович Мудри предао два града: Восјач и Видбеск кнезу Брјачиславу Изјаславичу[3]. Од XII века Витебск је био престоница Полоцке кнежевине[4].

Од 1320. године, смрћу последњег кнеза Јарослава Васиљковича, Витепск је ушао у састав Велике кнежевине Литваније. Године 1508. је формирано Витепско војводство. Статус града има од 1597. Током Северног рата, по наређењу Петра Великог град Витепск је спаљен[5].

Након прве поделе Уније Пољске и Литваније, Витепско војводство је припојено Руској империји 1772. године. Познато је да је у Витепску Наполеон прекинуо рат 1812. године речима: „Овде ћу се зауставити! Овде морам да осмотрим, одморим армију и организујем Пољску. Кампања 1812. је завршена, кампања 1813. ће урадити остало!”[6]

Првог дана јануара 1919. на Првом конгресу Комунистичке партије Белорусије Витепск је ушао у састав Белоруске ССР.

Изглед почетком 20. века
Панорама Витепска, почетак 20. века

Град је 1920-их имао око 100.000 становника, од чега 45% Јевреја, 30% Белоруса и 20% Руса. Нацисти су у Витепску од јула до октобра 1941. стрељали и између 6.800 и 15.000 Јевреја, а град је био потпуно уништен. Црвена армија је ослободила Витепск 26. јуна 1944. Од 170.000 људи прератне популације у Витепску је преживело само 118 људи[7].

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2016. живело 368.574 становника, а 2020. - 364.800 становника[8].

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012. 2015. 2016. 2020.
296.605[9] 350.004[9] 350.004[9] 347.928[9] 359.544 374.600 368.574[9] 364.800[9]

Религија[уреди | уреди извор]

У Витепску је регистровано 86 верских заједница од укупно 16 конфесија, од који су:

  • 49 заједница Белоруског егзархата Руске православне цркве;
  • 6 заједница Римокатоличне цркве;
  • 2 заједнице Белоруске грко-католичке (унијатске) цркве;
  • 2 заједнице старовераца;
  • као и заједнице других мање распрострањених конфесија[10].

Климат[уреди | уреди извор]

Витепск лежи на рекама Витба и Лучоса. Клима је умереноконтинентална, са утицајем морских ваздушних маса, преношених циклонима са Атлантског океана. Метеоролошка праћења у овом граду се врше од 1810. године. Средња температура у јануару је −8 °C, јула +17 °C, док средња годишња температура износи +5,3 °C. Зима наступа средином новембра, са јаким мразевима. Умерено топло и влажно место наступа крајем маја[11].

Поглед на Западну Двину са Кировског моста
Река Витба испод Пушкинског моста
Вече над Западном Двином

Узвишења[уреди | уреди извор]

Витепск се налази на неколико узвишења. Најпознатија су:

  • Духовска гора;
  • Замкова гора;
  • Кстовска гора;
  • Остро-Спаска гора;
  • Плоска гора;
  • Успенска гора;
  • Јурјева горка[12].

Административно-територијална подела[уреди | уреди извор]

Витепск је административно подељен на три рејона: Железнодорожни, Октобарски и Првомајски[13].

Vitebsk map.gif Витебск. Пешеходная зона..JPG Витебск. Улица Кирова..JPG Витебск. Вечер над Двиной..JPG
Административна подела Витепска Пешачка зона у центру града Совјетски развој Зелезнодорожног рејона Нобоградња Првомајског рејона

Индустријски потенција[уреди | уреди извор]

Индустријски потенцијал Витепска обухвата више од 300 предузећа у машиноградњи, металопрерађивачкој, лакој и прехрамбеној индустрији, производњи електричних уређаја, грађевинском материјалу и обради дрвета. Ван граница државе позната је продукција предузећа: Витјаз, Белвест, Витба, Марко[14].

У 2009. години, градска предузећа су произвела индустријске производе по стварним продајним ценама (узимајући у обзир сировине које је испоручио купац) у износу од 2,966 трилиона рубаља. Према инспекцији Министарства за порезе и дажбине Републике Белорусије у Витепској области, пет највећих пореских обвезника у Витепску у периоду јануар-август 2018. године били: РУП Витебскенерго, УП Витебскоблгаз, СООО Белвест, ОАО Витебск дестилерија Придвиње, Витепска филијала РУП Белтелеком[15].

Транспорт[уреди | уреди извор]

У граду постоји трамвајни, тролејбуски и аутобуски превоз. Први и једини белоруски трамвајски систем до 1929. године је био управо витепски, а почео је са радом 1898. године[16].

Aksm-420 vitovt vitebsk 01.jpg
Vitebsk street.jpg
Vokzal v Vitebske posle rekonstrukcii.jpg
BY Vitebsk central Lenin Street.jpg
Aksm-62103.jpg
Витепски тролејбус Витепска станица Витепски трамвај

Образовање[уреди | уреди извор]

Према попису од јула 2021. године у Витепску ради 49 средњих школа и гимназија, као и 13 установа професионално-техничког и средњег специјалног образовања. У граду постоји и ђачки интернат, кадетска школа, духовни семинар, школа олимпијске резерве[17].

Култура[уреди | уреди извор]

Витепск је до 2010. године имао статус „културне престонице Белорусије“. У Витепску и његовим најближим предграђима, селима Руба и Верховје, постоје 22 библиотеке. У граду постоје три главна позоришта: Национално академско драмско позориште „Јакуб Колас”, Белоруско позориште лутака „Љаљка” и омладинско позориште „Точак”, као и 2 биоскопа[18].

Витепск је знаменит као родно место сликара Марка Шагала, чији завичајни музеј је један од најпознатијих у Витепску.

Архитектура[уреди | уреди извор]

У центру Витепска, делимично је опстао историјски формиран комплекс зграда, омеђен улицама Лењина, Ј. Купале, Суворова, Политехничке и Л. Толстоја. У оквиру овог простора уочава се континуитет планске мреже улица касног 18. до прве половине 19. века, која је наследила одлике старијег времена.

House-vtbsk.jpg
Viciebsk. Віцебск (5.06.2007).jpg
Belarus-Vitsebsk-Women's Diocesan School-2.jpg
VitebskOldCity.jpg
Viciebsk. Віцебск (2.01.2010).jpg
Стамбена зграда, крај XIX и почетак XX века Раскрсница улица Суворова и Крилова Витепски извршни одбор Стари град Централни део града ноћу
Belarus-Vitsebsk-City Hall-1.jpg
Витебск. Летний Амфитеатр.jpg
ArtChagall.JPG
Belarus-Vitsebsk-Drama Theater.jpg
Витепска градска скупштина Летњи амфитеатар Музеј Марка Шагала Национално академско драмско позориште „Јакуб Колас”

Храмови Витепска[уреди | уреди извор]

Viciebsk, St. Barbara. Віцебск, Сьв. Барбары (2007).jpg
Troitsky Markov-2.jpg
Church of the Assumption in Viciebsk (2011).jpg
Vitebsk-pokrovcerkov.jpg
Vitsebsk Uspenskaja carkva.JPG
Саборни храм Свете Варваре Тројицки Марков манастир Успенски сабор Покровски сабор Успенска црква

Тргови[уреди | уреди извор]

Витепск има 10 тргова[19]:

  • Трг Победе, највећи у Витепску и Белорусији;
  • Трг Слободе;
  • Трг Лењина;
  • Трг градске скупштине;
  • Успенски трг;
  • Замкови трг;
  • Пристанични трг;
  • Тролетерски трг;
  • Смоленски трг;
  • Трг хиљаду година Витепска.

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Витебская область в цифрах, 2020”. Национальный статистический комитет Республики Беларусь. Приступљено 16. 12. 2021. 
  2. ^ К исторической географии. Восточной Европы IX в. 2. Карта скандинавских комплексов и артефактов, 2015
  3. ^ ПСРЛ, т. VII, стр. 328
  4. ^ Витебск Большая энциклопедия.
  5. ^ Витебск Настольный энциклопедический словарь
  6. ^ Count Philip de Segur, History of the expedition to Russia undertaken by the emperor Napoleon in the year 1812, 4.8
  7. ^ „Погибшие на территории Витебской области за время Великой Отечественной войны”. Музей Героя Советского Союза М.Ф. Шмырёва. Приступљено 16. 12. 2021. 
  8. ^ „Численность населения на 1 января 2020 г. по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа” (PDF). Белстат. Приступљено 16. 12. 2021. 
  9. ^ а б в г д ђ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 02. 2013. 
  10. ^ „Религия”. Витебск. Приступљено 16. 12. 2021. 
  11. ^ „Климат Витебска”. Метео Блу. Приступљено 16. 12. 2021. 
  12. ^ „География и климат в Витебске”. Випгео. Приступљено 16. 12. 2021. 
  13. ^ „Администрации районов”. Витебск. Приступљено 16. 12. 2021. 
  14. ^ „Экономика в Витебске”. Город Витебск. Приступљено 16. 12. 2021. 
  15. ^ „Промышленный потенциал и инновационная активность предприятий Республики Беларусь (региональный аспект)”. Белиса. Приступљено 16. 12. 2021. 
  16. ^ „Транспорт и связь”. Витебск регион. Приступљено 16. 12. 2021. 
  17. ^ „СИСТЕМА ОБРАЗОВАНИЯ ГОРОДА ВИТЕБСКА”. Витебск. Приступљено 16. 12. 2021. 
  18. ^ „Витебск лишился статуса «культурная столица Беларуси»”. Интерфакс. Архивирано из оригинала на датум 09. 03. 2017. Приступљено 16. 12. 2021. 
  19. ^ „Площади Витебска”. Тоуристер. Приступљено 16. 12. 2021. 
  20. ^ „Города-побратимы” (на језику: руски). Витебский горисполком. Приступљено 07. 07. 2016. 
  21. ^ „МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА”. Град Ниш. Приступљено 16. 12. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Солженицын А. И. Двести лет вместе (1795—1995). Ч.1/Ред. Н. Д. Солженицына. — М. : Русский путь, 2001. — 511с. — (Исследования новейшей русской истории/Под общ.ред. А. И. Солженицына; 7). — Библиогр.в подстр.примеч. — ISBN 5-85887-110-0
  • Подлипский А., Рогач В. — Доски, берегущие память. — Витебск: «Віцебская абласная друкарня», 2006.
  • Изобразительное искусство Витебска 1918—1923 гг. в местной периодической печати : библиогр. указ. и тексты публ. / сост. В. А. Шишанов. — Минск: Медисонт, 2010. — 264 с.
  • Волконский С. Г. Записки. — Иркутск: Восточно-Сибирское книжное издательство, 1991.
  • Давид Симанович. Подорожная Александра Пушкина. — Минск: Мастацкая Літаратура, 1977.
  • Шишанов В. А. Витебский музей современного искусства: история создания и коллекции. 1918—1941. — Минск: Медисонт, 2007. — 144 с.
  • Шишанов В. 974, 947 или 914? // Витебский проспект. 2005. № 45. 10 нояб. С.3.
  • Любезный мне город Витебск… Мемуары и документы. Конец XVIII — начало XIX в. / Вступ. ст., науч., коммент., сост., публ. В. А. Шишанова. Мн.: Асобны Дах, 2005. 40 с.