Pređi na sadržaj

Gestacijski horiokarcinom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gestacioni horiokarcinom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostgynecologic oncology
MKB-10C58
MKB-9-CM181
MKB-OM9100/3-9101
DiseasesDB2602
MedlinePlus001496
MeSHD002822

Gestacijski horiokarcinom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva i najagresivniji oblik trofoblastnih bolesti. Ovaj maligni tumor koji ima veliku skolonost ka hematogenom širenju, ubraja se među najmalignijih tumora u telu čoveka.[1][2][3] Horiokarcinom je jedini tumor parazit u čovekovom telu, jer ne potice od tkiva organizma, već se u njemu stvara i razvija. Nastaje u zidu materica kao posledica maligne degeneracije u zaostalim delovima posteljice, najčešće nakon izbacivanja grozdaste mole, posle pobačaja ili porođaja.[4][5][6][7] Horiokarcinom se može javiti i kod muškarca, kao germinativni tumor testisa, u čistom obliku, ili kao komponenta u mešovitom tumoru testisa. Takođe, ali ređe može se javiti i u drugim delovima tela kao primarni tumor (npr.na plućima i sl.).

Gestacijske trofoblastne bolesti

[uredi | uredi izvor]

Stanja trofoblasta koja su u predispozicija za neoplazmu i neoplazme trofoblasta, spadaju u grupu gestacijskih trofoblastnih bolesti. Nakon razvoja i primene novih tehnika iz oblasti citogenetike, stvoreni su uslovi za razumevanje posebnih molarnih entiteta.[8] Mada i dalje patogeneza ovih bolesti, posebno HM, ostaje kontroverzna tema za mnoge ginekologe i akušere.[9][10]

Etiologiju GTB neki autori pripisuju prekomernom rastu viloznog trofoblasta, čija sekrecija vodi daljem bubrenju resica, vaskularnoj obliteraciji i oštećenju ovuma.[11] Druga autori, kao što su Hertig ja Edmonds,[12] tvrde da je inicijalni proces u nastanku GTB rana smrt embriona, i nemogućnost razvoja fetalne cirkulacije što dovodi do prekomernog bujanja horionskih resica kod hidatidne mole (HM).[13]

Klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti

[uredi | uredi izvor]

Zadnjih decenija 20. veka u ginekologiji i akušerstvu, na globalnom nivou, stvarani su različiti sistemi klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti (GTB), a sve u cilju uspešnijjeg lečenja obolelih pacijentkinja:[14][15]

Prva klasifikacija SZO

Prema klasifikaciji koju je 1983. godine dala Svetska zdravstvena organizacija (SZO), pod terminom GTB podrazumevaju se četiri kliničko-patološka oblika poremećaja rasta humanog trofoblasta:

  • hidatiformna mola (kompletna i delimična),
  • invazivna mola,
  • gestacijski horiokarcinom,
  • trofoblastni tumor ležišta placente.[16]
Druga klasifikacija SZO

Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa sa međunarodnim udruženjem za ginekološku patologiju, 1994. godine revidirala je gorenavedenu klasifikaciju na:

1. Hidatiformna mola
  • a) Parcijalna hidatiformna mola,
  • b) Kompletna hidatiformna mola;
2. Invazivna mola;
3. Horiokarcinom;
4. Epiteloidni trofoblastni tumora;
5. Trofoblastni tumora ležišta placente;
6 Trofoblastne lezija
  • a) Prenaglašena reakcija placentnog ležišta,
  • b) nodus ili plak placentnog ležišta;
  • c) neklasifikovane trofoblastne lezije.
Anatomska (FIGO) klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti

Sistem klasifikacije Međunarodna federacija za ginekologiju i akušerstvo (FIGO) (stadijuma), koji datira iz 1982. godine, zasnovan je na anatomskim kriterijumima i prilagođen je sistemima klasifikacije koji se koriste za sve ostale maligne tumore ginekološke lokalizacije. Praksa je pokazala, pre nekim studijama da stadijum FIGO klasifikacije u oko 13% slučajeva nije odgovarao kategoriji rizika bolesti prema prognostičkom skoru.

Anatomska (FIGO) klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti

Stadijumi Definicija
I
 Bolest ograničena striktno na telo materice
II
 Bolest proširena na genitalne strukture
III
 Metastaze u plućima, sa ili bez zahvaćenosti genitalnog sistema
IV
 Udaljene metastaze

Na osnovu ove podele i propisanih protokola sprovodi se terapija, koja je kod benignih (dobroćudnih) formi hirurška, a kod malignih, konzervativna – hemioterapija (jedan hemioterapeutik kod nemetastatskog oblika bolesti sa niskim rizikom ili kombinacija više hemioterapeutika kod visoko rizičnih metastatskih oblika).[16]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Hipokrat je u 4. v.p.n.e, hidatiformnu molu, proglasio za vodenu bolest materice

Prvi opisi gestacijske trofoblastne bolesti datiraju još od davnih vremena pre rođenja Hrista:

  • Hipokrat je, u 4. veku pre nove ere, opisao hidatiformnu molu (HM), kao vodenu bolest materice. Njen nastanak pripisao je nezdravoj vodi.[17]
  • U 6. veku, Ecije iz Amida, prvi je upotrebio izraz hydatid.
  • Grofica od Heneberga, Margaret, 1276. godine rodila je;
  • Sve do srednjeg veka, vrlo se malo znalo o gestacijskim trofoblastnim bolestima (GTB).
  • Jedna od Pariskih babica, Anne Victoire Boivin (1773-1841), prva je ukazala na mogućnost da je hidatiformna mola horionskog porekla.
  • Bečki lekar Hans Chiari, 1871. godine prvi je opisaoslučaj sa horiokarcinoma, za koji se do tada mislilo da je neuobičajeni oblik primarog karcinoma materice kod mlađih žena, udruženi sa skorašnjom trudnoćom. Hans Chiari je promene kod horiokarcinoma prepozna kao epitelijalni tumor, drugojačiji od sarkoma, ali nije znao da je poreklom od trofoblasta.[17]
  • Tek 1898. godine, Feliks Maršan, profesor patologije iz Marburga, je opisao i dokazao poreklo ovih tumora, tvrdeći da oni ne nastaju iz decidue, već iz trofoblasta.[19] Maršanovo misljenje brzo je prihvaćeno u celoj Evropi.
  • Nakon otkrića gonadotropnih hormona, 1920. godine, postalo je jasno da pituitarni gonadotropini nisu sasvim isti kao horionski. Tako je ubrzo uveden čuveni Ascheim-Zondek- test za utvrđivanje Zondekove trudnoće, za koji se kasnije pokazalo da je i prvi test za prisustvo tumorskog markera - humanog horionskog gonadotropina (hCG), u gestacijskim trofoblastnim bolestima (GTB).
  • Uvođenje 1972. godine, tehnike merenja beta subjedinice hCG, dovelo je do napretka u dijagnostici i lečenju GTB.
  • Godine 1976. poseban doprinos izučavanju morfologiji trofoblastnih bolesti dao je Kurman sa svojim saradnicima, koji je otkrio trofoblastni tumora placentnog ležišta.
  • Krajem sedamdesetih godina,Szulman i Surtia definisali su dva oblika hidatiformne mole: parcijalnu, u kojoj postoji Fetus i triploidni kariotip i kompletnu molu bez embriona ili fetusa, sa diploidnim kariotipom.[17]
  • Sve do sredine pedesetih godina 20. veka, Kada je Li sa saradnicima opisao prvu kompletnu i produženu remisiju kod pacijentkinje sa horiokarcinomom, lečene metotreksatom, prognoza bolesti bila je loša, čak i smrtonosna kod 90-95% slučajeva.
  • Iskustva i stečena saznanja kroz mnogo vekova istraživanja sazlužna su što se danas gestacijske trofoblastne bolesti svrstavaju među najuspešnije lečene maligne bolesti u ginekologiji.[17][19].

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Gestacijske trofoblastne bolesti dugo nisu privlačile pažnju epidemiologa, pa je tek s kraja 20. veka sproveden veći broj studija, što je, značajno doprineo utvrđivanju globalne i geografska distribucija ovih bolesti, i istovremeno sgledan veliki broj potencijalnih faktora rizika. Otkrića mehanizma nastanka TGB oboljenja, dalo je još veći potsticaj za nova istraživanja.[17]

Epidemiološka slika gestacijskih trofoblastnih bolesti ni danas nije potpuna.

Incidencija na gobalnom nivou
  • Incidencija hidatiformne mole (HM) na globalnom nivou najviša je u Jugoistočnoj Aziji i kreće se od 1-2/1.000 trudnoća u Japanu i Kini, do 12/1.000 trudnoća u Indoneziji, Indiji i Turskoj.
  • Incidencija horiokarcinoma (izražena je kao procenat incidencije HM i varira od 19,1/1.000 trudnoća u Indiji, do 0,2-0,7/1.000 trudnoća u Severnoj Americi, Evropi i Aziji.[20]
Incidencija po regionima
  • Incidencija HM u Severnoj Americi,[21] Evropi i Okeaniji približno se kreće 0,5-1/1.000 trudnoća.[22]
  • Podaci iz Južne Amerike i Afrike, osim Nigerije prilično su oskudni .
  • Nedavne studije su pokazale značajan pad incidencije GTB u Koreji, sa 4,4/1.000 trudnoća u šezdesetim, na 1,6/1.000 u devedesetim godinama 20. veka.[23]
  • Podaci iz Japana su slični, incidencija je sa 4,9/1.000.000 stanovnika 1974. godine opala na 1,9/1.000.000 u 1993. godini. Tendencija opadanja broja obolelih približna je i u susednom Tajvanu.[24]
Morbiditet i mortalitet
  • Slično kao i HM, incidencija horiokarcinoma ima opadajući kataktera, što se pripisuje poboljšanju socijalno-ekonomskih uslova života.
  • Nakon primene odgovarajućij protokola, stepen preživljavanja je 100% u grupi pacijentica sa niskim skorom, odnosno 80% sa visoko rizičnim skorom.[16]

Patogeneza

[uredi | uredi izvor]

Patogeneza gestacijski horiokarcinom je raznovrsna. Horiokarcinom se najčešće razvija nakon:[25]

  • Prethodne kompletne horioiden mole (HM) u oko 50% slučajeva. Hidatiformna mola kao najčešće preteča gestacijski horiokarcinoma javlja se najčešće pre dvadesete i posle četrdesete godine života, i obično joj prethodi spontani pobačaj. Isto tako, šene koje su prethodno bolovale od HM, pod većim su rizikom za ponovljenu molarnu trudnoću, za razliku od onih sa terminskom trudnoćom sam živorođenim detetom. Ova činjenica podržava hipotezu da je HM zapravo trudnoća sa hromozomskim anomalijama.
  • Nakon abortusu, terminske ili ektopična trudnoća, u ostalih 50% slučajeva.

Za uzroke postmolarnog horiokarcinoma navode se dve faktora:[26]

  • Metastaze neprepoznatog intramolarnog žarišnog horiokarcinoma,
  • Direktnim razvojem iz maligne promene u implantiranom trofoblastu oplođenog ovuma.

Horiokarcinom histološki karakteriše anaplastični citotrofoblast i sinciciotrofoblast, bez horionskih resica.[27]

Prevencija

[uredi | uredi izvor]

Primenom trenutno najboljih saznanja i iskustava iz ginekologije i akušerstva, u načelu se ne bi smelo dozvoliti da život i jedne žene bude izgubljen zbog gestacijskih trofoblastnih bolesti.[16] Zbog potencijalne opasnosti od pojave recidiva horiokarcinoma posle nekoliko godina, neophodno je:[28]

  • Kontinuirano praćenje lečenih bolesnica do kraja života, s tim što se frekvencija praćenja sa godinama postepeno smanjuje.
  • Kvantitativno određivanje nivoa hCG - koje se prema preporukama SZO radi mesečno tokom prvih šest meseci, a potom svakog drugog meseca do isteka prve godine, svaka tri meseca tokom druge dve godine i na šest meseci od isteka druge godine posle terapije.[29]
  • Kontracepciju održavati tokom jedne godine posle završetka hemioterapije. Barijerni oblik kontracepcije i oralni kontraceptivi su prihvatljivi, ali se prednost daje oralnim kontraceptivima jer vrše supresiju pituitarnog luteinizirajućeg hormona koji može interferirati sa preciznim merenjem hCG.
  • Kod trudnoća u kasnijem periodu života, zbog povećanog rizika za pojavu gestacijske trofoblastne bolesti, potrebno je tok trudnoće redovno pratiti ultrazvučnim pregledima, kako bi se u prvom trimestru utvrdio razvoj normalne gestacije.
  • Produkte koncepcije ili placentu iz budućih trudnoća, treba obavezno pregledani histološki, a nivo hCG, treba biti praćen šest nedelja i nakon tri meseca posle završetka trudnoće.

Prognoza

[uredi | uredi izvor]
  • Recidiv gestacionog horiokarcinoma u toku prva tri meseca najčešće je posledica perzistencije bolesti a ne klasičnog recidiva. Pravi recidiv se obično javlja tokom prve godine nakon terapije.
  • Izlečenje gestacionog horiokarcinoma se smatra kao potpuno ukoliko se bolest ne javi ponovo u periodu od pet godina od primarne terapije.[30][31]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Goldstein DP, Berkowitz RS. Gestational trophoblastic disease. In: Abeloff MD, Armitage JO, Niederhuber JE, Kastan MB, McKenna WG, eds. Abeloff’s Clinical Oncology. 4th ed. Philadelphia, Pa: Elsevier Churchill Livingstone; 2008:chap 94.
  2. ^ McGee J, Covens A. Gestational trophoblastic disease: hydatidiform mole, nonmetastatic and metastatic gestational trophoblastic tumor: diagnosis and management. In: Lentz GM, Lobo RA, Gershenson DM, Katz VL, eds. Comprehensive Gynecology. 6th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2012:chap 35.
  3. ^ Braunstein GD. Endocrine changes in pregnancy. In: Melmed S, Polonsky KS, Larsen PR, Kronenberg HM, eds. Williams Textbook of Endocrinology, 12th ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2011:chap 21.
  4. ^ Ngan S, Seckl MJ. Gestational trophoblastic neoplasia management: an update. Curr Opin Oncol. 19 (5): 486—91. 2007.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  5. ^ Matsuura Y, Kashimura M, Shinohara M, Baba S, Kondo M, Kashimura Y (1990). „The follow-up of trophoblastic disease by using an hCG-CTP enzyme immunoassay”. Gan No Rinsho. 36 (15): 2559—62. .
  6. ^ Ng TY, Wong LC (2003). „Diagnosis and management of gestational trophoblastic neoplasia”. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol. 17 (6): 893—903. .
  7. ^ Bower M, Newlands ES, Holden L, Short D, Brock C, Rustin GJ; et al. (1997). „EMA/CO for high-risk gestational trophoblastic tumors: results from a cohort of 272 patients.”. J Clin Oncol. 15 (7): 2636—43. 
  8. ^ Soper JT (2006). „Gestational trophoblastic disease.”. Obstet Gynecol. 108: 176—87. .
  9. ^ Soper JT (2006). „Gestational trophoblastic disease”. Obstet Gynecol. 108: 176—87. .
  10. ^ Hertig AT, Edmonds HW (1940). „Genesis of hydatidiform mole”. Arch Patholo. 30: 260—1. .
  11. ^ Park WW, Lees JC (1936). „Choriocarcinoma. A general review with an analysis of 516 cases.”. Arch Pathol. 160: 205—41. .
  12. ^ Hertig AT, (1940). „Edmonds HW. Genesis of hydatidiform mole”. Arch Patholo. 30: 260—1. .
  13. ^ Reynolds SR (1976). „Hydatidiform mole: a vascular congenital anomaly”. Obstet Gynecol. 47: 244—50. .
  14. ^ Behtash N, Ghaemmaghami F, Hasanzadeh M (2005). „Long term remission of metastatic placental site trophoblastic tumor (PSTT): case report and review of literature.”. World J Surg Oncol. 3 (1): 34. .
  15. ^ Milenkovic, Vera; Lazovic, Biljana (2011). „Gestational trophoblastic disease: Literature review”. Medicinski Pregled. 64 (3–4): 188—193. PMID 21905598. doi:10.2298/MPNS1104188M. 
  16. ^ a b v g Biljana Lazović i Vera Milenković, Lečenje gestacijskih trofoblastnih bolesti, Acta Medica Medianae 2010,Vol.49(1), Pregledni rad UDK:618.14-006
  17. ^ a b v g d Di Saia JP, Creasman TW. Clinical gynecologic oncology. 3rd ed. St Louis: C.V. Mosby Co; 1989.
  18. ^ Marchand F (1895). „Uber die sogenanntem ‘deciduelen geschwulste’ in anscbluss an normale beburten.”. Gynaekologe. 1: 419—38. , 531-62.
  19. ^ a b Kohorn EI (2007). „Dynamic staging and risk factor scoring for gestational trophoblastic disease.”. Int J Gynecol Cancer. 17 (5): 1124—30. .
  20. ^ Baykal C, Tulunay G, Bulbul D, Boran N, Kose MF (2003). „Primary choriocarcinoma of the uterine cervix in a postmenopausal patient: a case report”. Gynecol Oncol. 90: 667—9. .
  21. ^ Rolon PA, Lopez BH (1977). „Epidemiological aspects of hydatidiform mole in the Republic of Paraguay (South America)”. Br J Obstet Gynaecol. 84: 862—4. .
  22. ^ Duff GB (1989). „Gestational trophoblastic disease in New Zealand 1980–1986”. Aust N Z J Obstet Gynaecol. 29: 139—42. 
  23. ^ Martin BH, Kim JH (1998). „Changes in gestational trophoblastic tumours over four decades: a Korean experience.”. J Reprod Med. 43: 60—8. .
  24. ^ Hando T, Ohno M, Kurose T (1998). „Recent aspects of gestational trophoblastic disease in Japan”. Int J Gynaecol Obstet. 60 (1): 71—6. 
  25. ^ Palmer JR (1994). „Advances in the epidemiology of gestational trophoblastic disease”. J Reprod Med. 39: 55—162. .
  26. ^ Fukunaga M, Nomura K, Ushigome S; et al. (1996). „Choriocarcinoma in situ at a first trimester: report of two cases indicating an origin of trophoblast of a stem villus”. Virchows Arch. 429: 185—8. .
  27. ^ Mao TL, Kurman RJ, Huang CC, Lin MC, Shih IM (2007). „Immunohistochemistry of choriocarcinoma: an aid in differential diagnosis and in elucidating pathogenesis”. Am J Surg Pathol. 31 (11): 1726—32. .
  28. ^ McNeish IA, Strickland S, Holden L, Rustin GJ, Foskett M, Seckl MJ; et al. (2002). „Low-risk persistent gestational trophoblastic disease: outcome after initial treatment with low-dose methotrexate and folinic acid from 1992 to 2000.”. J Clin Oncol. 20 (7): 1838—44. .
  29. ^ Milenković V, Sparić R, Atanacković J. Screening methods for malignant ovarian tumors in adult women. Srp Arh Celok Lek 2005; 133(1-2):72-5.
  30. ^ Kendall A, Gillmore R, Newlands E (2003). „Chemotherapy for trophoblastic disease: current standards.”. Expert Rev Anticancer Ther. 3 (1): 48—54. .
  31. ^ Jeremic K, Gojnic M, Milenkovic V, Boskovic V, Berisavac M, Zecević N (2006). „Placental site trophoblastic tumor: a case report.”. Eur J Gynaecol Oncol. 27 (1): 98—100. .

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Milenković V, i sar. Ginekologija i akušerstvo: udžbenik za studente medicine. Beograd: CIBID; 2005.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
  • MyMolarPregnancy.com Information, personal stories, and support groups for women who have been diagnosed with molar pregnancy or choriocarcinoma.
  • 00976 kod CHORUS



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гестацијски_хориокарцином&oldid=27900171”