Glavni đeneralštab (Kraljevina Srbija)

Glavni đeneralštab je bio zasebna ustanova i pomoćni organ ministra vojnog Kneževine i Kraljevine Srbije u mirno vreme. Na njegovom čelu se nalazio načelnik Glavnog đeneralštaba koji je imao čin đenerala i položaj, prava i vlast komandanta divizije.

Za vreme rata Glavni đeneralštab je prelazio u sastav Vrhovne komande i štabove viših komandi. Izdavao je vojno-naučni list „Ratnik“.

Istorija

Glavni đeneralštab je osnovan uredbom Ustrojstvo đeneralštaba od 1876. godine. Zatim, 22. februara 1884, po starom kalendaru, donesena je Uredba o đeneralštabnoj struci. Aprila 1892. Glavni đeneralštab je prenesen u sastav Vojnog ministarstva, a preuzeo je i poslove Đeneralštabnog odseka Opštevojnog odeljenja. Već početkom naredne godine Glavni đeneralštab je ponovo odvojen od Vojnog ministarstva i poništene su prethodne promene u đeneralštabnoj struci. Ovakva organizacija je trajala do kraja 1897. godine.

Na osnovu prve Uredbe za Komandu aktivne vojske od 25. decembra 1897, po starom kalendaru, Glavni đeneralštab sa svojim Operacijskim odeljenjem prenesen je u sastav Komande aktivne vojske sa nazivom Đeneralštabno odeljenje. Istorijsko i Geografsko odeljenje Glavnog đeneralštaba ušli su u sastav Ministarstva vojnog kao njegova odeljenja. Načelnik Štaba Komande aktivne vojske bio je i načelnik đeneralštabne struke. Imao je čin đenerala i položaj, prava i vlast divizijskog komandanta.

Glavni đeneralštab je ponovno osnovan 5. avgusta 1900, po starom kalendaru, na osnovu Uredbe o đeneralštabnoj struci. Propisan je sastav i delokrug Đeneralštabne komisije, kao i Glavnog đeneralštaba. Načelnik Glavnog đeneralštaba je imao čin đenerala i položaj, prava i vlast komandanta aktivne vojske. Nepune dve godine kasnije, na osnovu treće Uredbe o Komandi aktivne vojske od 19. aprila 1902, po starom kalendaru, Glavni đeneralštab je sa svojim Operacijskim odeljenjem ušao u sastav Komande aktivne vojske sa nazivom Đeneralštabno odeljenje. Istorijsko i Geografsko odeljenje Glavnog đeneralštaba ušli su u sastav Ministarstva vojnog kao njegova odeljenja. Načelnik Glavnog đeneralštaba postao je načelnik Štaba Komande aktivne vojske, kao glavni organ komandanta aktivne vojske, i rukovodio je đeneralštabnom strukom. Imao je položaj, prava i vlast divizijskog komandanta. Postojao je i zasebni načelnik Đeneralštabnog odeljenja sa činom pukovnika i imao je položaj, prava i vlast brigadnog komandanta.

Dana 17. novembra 1902, po starom kalendaru, konačno je ukinuta Komanda aktivne vojske, a ponovno ustanovljen Glavni đeneralštab. Istorijsko i Geografsko odeljenje Ministarstva vojnog vraćena su u Glavni đeneralštab, Ađutantsko odeljenje Komande aktivne vojske u Opštevojno odeljenje Ministarstva vojnog, a Đeneralštabno odeljenje Komande aktivne vojske u Glavni đeneralštab. Mesec dana kasnije, 28. decembra 1902, po starom kalendaru, donesena je nova Uredba o đeneralštabnoj struci. Ona je važila sve do donošenja Uredbe o Glavnom đeneralštabu i o đeneralštabnoj struci od 10. aprila 1920. u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Zadatak

Glavni đeneralštab je imao zadatak da:

• proučava i izrađuje sve poslove iz organizacije i formacije vojske; izrađuje ratne planove; vodi računa o moralnom i materijalnom stanju vojske; proučava zemlju u vojno-geografskom pogledu; izrađuje poslove koji se odnose na utvrđivanje i uopšte na vojno uređenje zemlje; prati i ceni rezultate nastave vojske i utiče na njeno usavršavanje; rukovodi većim vežbanjima vojske; nastojava da se izrađuju potrebne ručne knjige za vojsku kako bi se u celoj vojsci učvrstila jednakost doktrine;
• proučava: organizaciju, formaciju, dislokaciju, nastavu i celokupnu ubojnu spremu susednih država; vrši studiju susednih država sa vojno-geografskog, vojno-statističkog, vojno-administrativnog i fortifikacijskog gledišta; prati uopšte vojno razviće stranih velikih sila, kao i njihovo unutrašnje političko-ekonomsko stanje;
• izrađuje sve one poslove koji se odnose na dislokaciju, mobilizaciju i koncentraciju vojske; vodi brigu o transportnim sredstvima za vojsku i uopšte o uređenju komunikacija i pozadine u zemlji i inostranstvu;
• sprema pripravnike za đeneralštabnu struku; priređuje i vodi đeneralštabna putovanja kao i druga razna vežbanja oficira svih rodova oružja i struka;
• pribira, proučava i uređuje podatke za istoriju srpskih ratova; rukuje ratnom arhivom i bibliotekom Glavnog đeneralštaba;
• premerava zemlju trigonometrijski i topometrijski; izrađuje i stara se o umnožavanju karata zemlje i susednih država potrebnih vojsci; drži u pripravnosti potrebne karte za sve vojne komande i nadleštva; izrađuje potrebne planove za upotrebu vojske.

Načelnik

Načelnik Glavnog đeneralštaba je imao čin đenerala i položaj, prava i vlast komandanta divizije. Postavljao ga je kralj ukazom. Načelnik je imao pomoćnika i ađutanta. Pomoćnik načelnika je imao čin đeneralštabnog pukovnika i položaj, prava i vlast komandanta divizije. Postavljao ga je kralj ukazom. On je bio i urednik vojno-naučnog lista „Ratnik”. Ađutant je imao čin kapetana, redovno đeneralštabni oficir. Imao je položaj, prava i vlast komandanta bataljona.

U krug rada načelnika Glavnog đeneralštaba je spadalo da: referiše neposredno kralju, vrhovnom komandantu vojske, o toku radova i o svim važnijim projektima i poslovima u krugu rada Glavnog đeneralštaba; podnosi ministru vojnom na ocenu i rešenje sve projekte i predloge koji se odnose na organizaciju i formaciju vojske; rukovodi poslovima svih odeljenja u Glavnom đeneralštabu; odobrava raspored spreme pripravnika za đeneralštabnu struku, kao i vršenje đeneralštabnih putovanja; odobrava nabavke i izdatke Glavnog đeneralštaba u granicama odobrenim budžetom i ministarskim rešenjima; vodi računa o svim đeneralštabnim oficirima, kao šef đeneralštabne struke, i utiče na njihovu spremu, rad i ocenu, kao i da čini ministru vojnom predloge za njihovo unapređenje i raspored; predsedava u Đeneralštabnoj komisiji i izvesne njene odluke dostavlja ministru vojnom na rešenje; propisuje pravila za uređivanje „Ratnika”; čini izbor i predloge za slanje đeneralštabnih oficira van zemlje: kao za vojne izaslanike, na manevre i druge ukazane potrebe.

Đeneralštabna komisija

Đeneralštabnu komisiju pod predsedništvom načelnika Glavnog đeneralštaba sastavljali su: pomoćnik načelnika Glavnog đeneralštaba i načelnici odeljenja Glavnog đeneralštaba, a po potrebi i šefovi odseka. Načelnici Istorijskog i Geografskog odeljenja, ako nisu bili đeneralštabni oficiri, učestvovali su na poziv načelnika Glavnog đeneralštaba u rešavanju samo njima stručnih pitanja. Po ukazanoj potrebi, načelnik je pozivao u sastav Đeneralštabne komisije i: načelnike odeljenja i šefa Đeneralštabnog odseka Opštevojnog odeljenja Vojnog ministarstva, predsednike komiteta i profesore vojne akademije.

Đeneralštabna komisija je: pretresala i donosila odluke o glavnim pitanjima, projektima i propisima koji su spadali u krug rada Glavnog đeneralštaba; većala o rasporedu đeneralštabnih oficira i vojnih izaslanika; birala između prijavljenih kandidata i određivala koji će se od njih da prevedu u Glavni đeneralštab na spremu i ocenu; ocenjivala pripravnike za đeneralštabnu struku; ispitivala svršene pripravnike za đeneralštabnu struku, koji su polagali ispit za prelaz u đeneralštabnu struku i čin đeneralštabnog majora; projektovala program spreme pripravnika za đeneralštabnu struku; činila izbor, a po potrebi i predlagala, ko će se od oficira slati u specijalne đeneralštabne škole u inostranstvu. Odluke Đeneralštabne komisije, za koje je trebalo rešenje ministra vojnog, podnosio mu je načelnik Glavnog đeneralštaba.

Odeljenja

Za otpravljanje poslova Glavni đeneralštab se delio na tri odeljenja: Operacijsko, Istorijsko i Geografsko. Na njihovom čelu su se nalazili načelnici koji su imali čin pukovnika i položaj, prava i vlast komandanta brigade. Načelnici odeljenja su bili đeneralštabni oficiri, ali su načelnici Istorijskog i Geografskog mogli biti oficiri i ostalih rodova oružja ako su bili stručni i podobni. Načelnici odeljenja su stajali neposredno pod načelnikom Glavnog đeneralštaba, upravljali su imovinom odeljenja i za nju bili odgovorni.

Odeljenja su se delila na odseke, a šefovi odseka su bili viši oficiri i imali položaj, prava i vlast komandanta puka. Odseci su bili: Operacijskog odeljenja (Unutrašnji, Izveštajni i Saobraćajni), Istorijskog odeljenja (Ratna arhiva i Biblioteka) i Geografskog odeljenja (Trigonometrijski, Topometrijsko-topografski i Slagališni). Načelnike odeljenja i šefove odseka postavljao je kralj ukazom.

Vidi još

• Komanda aktivne vojske
• Glavni đeneralštab (Kraljevina Jugoslavija)
• Generalštab Vojske Srbije

Spoljašnje veze

• OSNIVANjE I RAD GLAVNOG GENERALŠTABA SRPSKE VOJSKE 1876–1912. GODINE Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. februar 2017), Slobodan Đukić, Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija