Glen Frej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Glen Luis Frej
Koncert grupe Eagles, 18. decembar 2010. godine, Melburn Australija
Datum rođenja(1948-11-06)6. novembar 1948.
Mesto rođenjaDetroit
Datum smrti18. januar 2016.(2016-01-18) (67 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD
Veb-sajtwww.glennfreyonline.com

Glen Luis Frej (engl. Glenn Lewis Frey) bio je američki pevač, tekstopisac, glumac i osnivač grupe Igls (engl. Eagles). Frej bio frontmen ove grupe i jedan od vodećih vokala pored Dona Henlija (engl. Don Henley), sa kojim je napisao i većinu pesama. Pored toga što je pevao, Frej je svirao gitaru i klavijature. Najpoznatije pesme koje je izvodio su: ”Take It Easy", ”Peaceful Easy Feeling”, ”Tequila Sunrise", ”Already Gone", ”James Dean", ”Lyin’ Eyes", ”New Kid in Town" i ”Heartache Tonight". Nakon raspada grupe Igls, Frej započinje solo karijeru. Objavio je svoj debi album, ”No Fun Aloud", 1982. godine. Neke od njegovih najpoznatijih solo pesama koje su se našle na Top 40 hits listi su: ”The One You Love", ”Smuggler’s Blues", ”Sexy Girl", ”The Heat Is On", ”You Belong to the City", ”True Love", ”Soul Searchin" i ”Livin’ Right". Kao član grupe Igls, osvojio je šest Gremi nagrada i pet nagrada American Music Awards. Grupa Igls je uvedena u Rokenrol dvoranu slavnih (Rock and Roll Hall of Fame) prve godine kada je nominovana tj. 1998. godine. Uzimajući u obzir pesme tokom njegove karijere u bendu, a kasnije i solo karijere, Frej je imao 24 pesme koje su se našle na Billboard Hot 100.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Glen je rođen u Detroitu, u državi Mičigen[1]. Odrastajući u Rojal Ouku u Mičigenu, počeo je da svira klavir sa pet godina, kasnije uči gitaru, a sredinom 60-ih godina postaje deo muzičke scene u svom rodnom gradu[2]. Jedan od njegovih prvih bendova bio je The Subterraneans[3][4], koji je dobio naziv po noveli Džeka Kerueka[3], a pored Freja, članovi su bili i njegovi drugovi iz srednje škole, Dag Edvards koji je svirao bubnjeve i kasnije bio zamenjen Lenijem Mincom, Dag Gunš i Bil Barns koji su bili gitaristi, kao i Džef Hodž za bas gitarom.

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Odmah nakon mature 1966. godine odlazi na koledž, Oakland Community College, a ubrzo dobija i poziv da se priključi lokalnom bendu The Four of Us[4], čiji je vođa bio Gari Burovs koji je primetio Glena tokom svirke njegovog benda. Godine 1967. formirao je bend The Mushrooms zajedno sa Garijevim bratom Džefom, Bilom Barnsom, Dagom Gančom i Larijem Mincom. Te godine upoznao je i Boba Zigera, koji mu je kasnije pomogao da potpiše ugovor sa njegovom izdavačkom kućom Hajdaut Rekords. Ziger je bio producent i tekstopisac njihovog prvog singla „Such a Lovely Child”[5]. Frej kasnije dobija ponudu od Zigera da se pridruži njegovom bendu, ali ga u tome sprečava majka zbog lošeg uticaja Zigera[4] i konzumiranja marihuane. Krajem te godine Frej ponovo osniva bend Heavy Metal Kids, a članovi su bili Džef Burovs (klavir), Džef Alborel (bas gitara), Pol Kelkurs (gitara) i Lens Dikerson (bubnjevi)[3]. Kada je imao 19 godina, 1968, svirao je akustičnu gitaru i pevao prateće vokale na Zigerovom singlu ”Ramblin’ Gamblin’ Man"[6], a kasnije i u pesmama ''Fire Lake" и ''Against the Wind"[3][4]. Ziger je dosta uticao na njega, ohrabrio ga je i pomogao mu da se fokusira na pisanje pesama.

Karijera u grupi Igls[uredi | uredi izvor]

Koncert grupe Eagles, "History of the Eagles" turneja, septembar 2014. godine, s leva na desno: Timoti B. Šmit, Berni Lidon, Glen Frej, Džo Volš

Godine 1970. Frej upoznaje Dona Henlija. U to vreme provodili su dosta vremena u noćnom klubu Trubadur u Los Anđelesu i imali su potpisan ugovor sa producentskom kućom Ejmos Rekords. Lindi Ronštat trebala je predgrupa za turneju, pa je njen menadžer pozvao Freja jer im je bi potreban neko ko zna da peva i svira ritam gitaru. Glen poziva Dona da mu se pridruži, a bili su angažovani i Rendi Majzner i Berni Lidon[7]. Ova četvorka zajedno je nastupala samo jednom tokom turneje na svirci u Diznilendu, budući da se sastav predgrupe menjao. Kasnije Frej i Henli dolaze na ideju da tokom turneje osnuju novi bend. Tada su im se pridružili Lidon sa gitarom i Majzner sa bas gitarom. Tada nastaje grupa Igls gde Frej svira gitaru i klavijature, a Henli bubnjeve. Ovaj bend postaje jedna od najpopularnijih grupa svih vremena. Frej i Henli napisali su zajedno većinu pesama (,,Already Gone”, ''How Long", ''Heartache Tonight"…) Grupa se raspala 1980. godine, ali ponovo se okupljaju posle skoro 15 godina, 1994, kada izbacuju svoj novi album Hell Freezes Over. Ovaj album sadržao je uživo nastupe i četiri nove pesme. Naziv je nastao zbog jedne Glenove i Henlijeve šale. Kada su 2012. godine gostovali u emisiji Tavis Smiley Show, voditelj Smajli je pitao Freja: ”Kada će se vaša grupa ponovo okupiti?", na šta je on odgovorio kada se pakao zaledi odnosno ”When Hell freezes over". Veliki broj ljudi bio je u zabludi da su članovi grupe bili u lošim odnosima i da je to razlog njihovog raspada, međutim Frej je jedne prilike rekao da to nije tačno i da su se oni zapravo zabavljali tokom zajedničke karijere i više nego što ljudi mogu zamisliti. Takođe je u šali rekao da se oni nikad nisu raspali, već da su uzeli odmor od 14 godina[8]. Godine 2007, izbacili su još jedan album ”Long Road out of Eden", a nakon toga su otišli na istoimenu svetsku turneju koja je trajala od 2008. do 2011. godine [9]. Godine 2013. snimljen je dokumentarac o njima Istorija Iglsa (”The History of Eagles") koji iste godine osvaja Emi nagradu za izvanredno miksovanje zvuka za nefikcionalno programiranje (Outstanding Sound Mixing For Nonfiction Programming). Turneja History of the Eagles world tour završena je 29. jula 2015. godine koncertom u Luizijani, kada je Frej poslednji put nastupio kao član ove rok grupe.

Solo karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon što se grupa Igls raspala, Frejeva solo karijera doživela je uspon osamdesetih godina. Godine 1984. snimio je duet sa Haroldom Faltmejerom, ”The Heat Is On". Ova pesma korišćena je u filmu Edija Marfija Policajac sa Beverli Hilsa. Tokom solo karijere, dvanaest njegovih pesama našle su se na listi U.S. Top 100. Jedanaest pesama napisao je Džek Tempkin koji je takođe napisao i ”Peaceful Easy Feeling"[10]. Frej je bio prvi izbor za izvođača pesme za drugi deo filma Policajac sa Beverli Hilsa, „Shakedown”. U početku mu se nije dopao tekst pesme, a kasnije je oboleo od laringitisa, nakon čega je pesma Bobu Zigeru. Frej je takođe izveo pesmu ”Flip City" za film Ghostbusters II, a kasnije i ”Part of Me, Part of You" za film Telma i Luiz. Godine 2005. pojavio se na albumu B.B. King & Friends:80 u pesmi ”Drivin’ Wheel"[11]. Godine 2009. Glen Frej je izglasan za članstvo u mičigenskoj Rokenrol dvorani slavnih[12]. Nakon tri godine objavio je prvi album u svojoj solo karijeri, ”After Hours".

Glumačka karijera[uredi | uredi izvor]

Kao glumac pojavio se u seriji Miami Vice u epizodi ”Smuggler’s Blues" tokom prve sezone, čiji je naziv inspirisan njegovom istoimenom pesmom. Kasnije se pojavio i u seriji South of Sunset, međutim dalje prikazivanje je otkazano nakon prve epizode. Kasnih devedesetih pojavio se u seriji Nash Bridges kao policajac čija ćerka beži i vrši niz zločina sa svojim dečkom sociopatom. Godine 2002 pojavio se i u HBO-ovom sitkomu Arliss. Prvi put se pojavljuje u glavnoj ulozi na filmu ”Let’s Gert Harry" 1986. godine. Ovaj film govori o vodoinstalaterima koji putuju u Kolumbiju da spasu prijatelja od narko dilera. Pojavljuje se i u sedam epizoda serije Wiseguy[13] gde sarađuje sa Kenom Valom 1989. godine. Sledeće pojavljivanje je bilo 1996. godine u filmu Jerry Maguire. Igrao je štedljivog generalnog menadžera fudbalskog tima iz Arizone.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Glen se tokom života ženio dva puta. Od 1983. do 1988. bio je u braku sa umetnicom Džejni Begs. Kasnije se oženio plesačicom i koreografom Sindi Miliken 1990. godine. Imali su troje dece, ćerku Tejlor i dva sina Dikona i Otisa[14][15]. Ostali su u braku sve do njegove smrti. Dikon je kasnije nastupio na turneji očeve nekadašnje grupe Igls[16]. U junu 2019. godine Njujork Tajms magazin je Freja uvrstio među stotine drugih izvođača čiji je materijal uništen u požaru Univerzal Studiosa 2008. godine [17].

Bolest i smrt[uredi | uredi izvor]

Od 2000. godine Glen je bolovao od reumatoidnog artritisa[18], koji je zahvatio veliki broj zglobova na njegovom telu. Lekovi koji su mu bili prepisani kako bi njegova bolest bila pod kontrolom, doveli u do kolitisa i pneumonije[18]. U novembru 2015. godine, odložen je nastup grupe Igls, jer je Frej zakazao operaciju koja je zahtevala dug oporavak. Međutim, do te operacije nije došlo zbog komplikacija usled pneumonije, pa je Glen smešten u bolnicu gde je bio u indukovanoj komi. Tamo je i preminuo 18. januara 2016. u svojoj 67. godini,zbog komplikacija koje je izazvao reumatoidni artritis ili zato što je njegov imuni sistem bio oslabljen, te organizam nije mogao da se bori protiv pneumonije. Od njega su se javno oprostili njegovi prijatelji, muzičari kolege i članovi benda, uključujući Dona Henlija[19], Rendija Majznera[20], Džeka Tempkina[21], Lindu Ronštat [22], Boba Zegera [23] i mnoge druge. Na 58. dodeli Gremi nagrada, preostali članovi benda su u njegovu čast izveli pesmu ”Take It Easy" [24]. Njegova statua u prirodnoj veličini postavljena je u Arizoni 24. septembra 2016. godine. Ulica koja prolazi pored srednje škole u Rojal Ouku, koju je on pohađao, danas nosi njegovo ime.[25]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Lajv albumi
Godina Naziv Detalji
1993 Glenn Frey Live Datum objavljivanja: 2. jul 1993.

Izdavačka kuća: MCA Rekords

Spotovi
Godina Video
1982 "The One You Love"
1984 "Sexy Girl"
"The Heat Is On"
"Smuggler's Blue"
1985 "You Belong To The City"
1988 "True Love"
1991 "Part Of Me, Part Of You"
2012 "Route 66"

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Glenn Frey | Biography, Albums, Streaming Links”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  2. ^ „Glen Frey,guitarist for the Eagles, dies at 67”. The Washington Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  3. ^ a b v g „MRRL Hall of Fame:Glenn Frey”. Michigan Rock and Roll Legends (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  4. ^ a b v g „Glen Frey details Detroit days in Free Press interview”. Detroit Free Press (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  5. ^ „Glenn Frey;An Oral History”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  6. ^ „Readers' Poll: The 10 Best Bob Seger Songs-8.'Rasmblin' Gamblin' Man'”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  7. ^ „History of the Eagles”. IMDb (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  8. ^ „10 Band Reunions that Rocked”. Time (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  9. ^ „The Eagles:Breakup, The Reunion, & The Long Road Out Of Eden”. Spotify (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 03. 2016. g. Pristupljeno 2021-04-18. 
  10. ^ „Jack Tempchin Songs”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  11. ^ „80-B. B. King”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  12. ^ „Michigan Rock and Roll Legends-GLENN FREY”. Michigan Rock and Roll Legends (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  13. ^ „About Glenn Frey”. MTV (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  14. ^ „Glenn Frey: Singer and songwriter who co-founded the Eagles, the biggest-selling American rock band of all time”. independent.co.uk. (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  15. ^ „Glenn Frey’s Children: The Music Legend’s Family” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  16. ^ „Glenn Frey's son Deacon joins Eagles as the band eyes a new tour”. NY Daily News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  17. ^ „Here Are Hundreds More Artists Whose Tapes Were Destroyed in the UMG Fire”. The New York Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  18. ^ a b „Glenn Frey’s Medication Contributed to His Death, Manager Says (Exclusive)”. The Wrap (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  19. ^ „Don Henley on Glenn Frey: ‘He Changed My Life Forever’”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  20. ^ „EXCLUSIVE: Eagles bassist Randy Meisner sad he and the late Glenn Frey can’t ‘Take It to the Limit’ one more time”. NY Daily News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  21. ^ „Jack Tempchin Shares Thoughts About Glenn Frey”. noise11.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  22. ^ „Linda Ronstadt, whose backing band was the hub for the Eagles, remembers Glenn Frey”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  23. ^ „Bob Seger on Glenn Frey: ‘He Was the Leader of the Eagles’”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  24. ^ „Jackson Browne, Eagles Members Pay Tribute to Glenn Frey With 'Take It Easy' at the 2016 Grammys”. Billboard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
  25. ^ „Royal Oak street named after Glenn Frey”. wxyz.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-18. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глен_Фреј&oldid=26851351”