Gudea

Diorite statua, Luvr

Gudea je bio vladar (ensi) grada Lagaša u Južnoj Mesopotamiji koji je vladao oko 2144 - 2124. p. n. e.. Verovatno je da nije poreklom bio iz grada, ali se oženio sa Ninaluom, ćerkom vladara Urbabe (2164 - 2144. p. n. e.) od Lagaša, postavši tako deo kraljevske kuće Lagaša. Nasledio ga je sin Ur-Ningirsu.

Natpisi

Natpisi spominju hramove koje je Gudea podigao u Uru, Nipuru, Adabu, Uruku i Bad-Tibiri. Ovo ukazuje na snažan uticaj Gudee na celi Sumer. Njegov prethodnik Urbaba je svoju ćerku Enanepadu načinio vrhovnim sveštenikom Nane u Uru, što ukazuje da je i on imao veliku političku moć.

Gudea je odabrao titulu ensi (gradski kralj ili guverner) umesto uzvišenije titule lugal (akadski šarum); iako je sam sebe nazivao "bogom Lagaša". Gudea je za sebe tvrdio da je osvojio Elam i Anšan, ali njegovi natpisi daju naglasak izgradnji kanala za navodnjavanje i hramoova, kao i stvaranju dragocenih poklona za bogove. Materijali za izgradnju tih građevina i statua su dolazili iz svih delova zapadne Azije: kedrovina iz planina Amanus, kamenje iz Libanaa, bakar iz severne Arabije, zlato i drago kamenje iz pustinja između Hanana i Egipta, dolerit iz Magana (Oman), i drvo iz Dilmuna (Bahrein).

Kako je moć Akadskog carstva nestajala, tako je Lagaš ponovno proglasio nezavisnost, ovaj put pod Puzer-Mamom, koji se proglasio za lugula, ili kralja Lagaša. Nakon toga se ova titula neće spominjati uz pomen Lagaša, barem ne do kraja gudejskog perioda. Lagaški vladari, uključujući Ur-Ningirsua i Ur-Baua, čije su vladavine prethodile Gudeinoj, su sebe nazivali ensijima ili guvernerima Lagaša, a izraz lugul su koristili samo za bogove i njihovo srodstvo, ali nikada u političkom smislu. Nastavak korićenja izraza ‘lugul’ za bogov izgled ukazuje na svesni pokušaj vladara da istaknu svoju skromnost u odnost na svet - da li je ona bila iskrena ili politički motivsana ostaje nam i dalje je nepoznato.