Digitalna samoodbrana

Digitalna samoodbrana je upotreba strategija samoodbrane koju koriste korisnici interneta kako bi osigurali digitalnu bezbednost, odnosno zaštitili poverljive lične elektronske podatke. Softver za internetsku bezbednost pruža početnu zaštitu postavljanjem zaštitnog zida, kao i skeniranjem računara na malver, viruse, trojanske konje, crve i špijunski softver. Međutim, informacije sa najvećim rizikom uključuju lične podatke kao što su datumi rođenja, brojevi telefona, podaci o bankovnom računu i školovanju, seksualnost, verska opredeljenja, adresa elektronske pošte i lozinke. Ove informacije se često otvoreno otkrivaju na veb-sajtovima za društvene mreže, ostavljajući korisnike interneta ranjivim na socijalni inženjering i potencijalno na internet kriminal. Mobilni uređaji, posebno oni sa vaj-faj mrežom, omogućavaju nenamerno deljenje ovih informacija.

Digitalna samoodbrana zahteva od korisnika interneta da aktivno učestvuju u zaštiti svojih ličnih podataka. Često se predlažu četiri ključne strategije koje pomažu u toj zaštiti.

Računarska bezbednost

Računarska bezbednost u ovom kontekstu odnosi se na softver za internet zaštitu. Stalna bezbednost privatnih podataka zahteva često ažuriranje definicija virusa i špijunskog softvera, tako da stalni razvoj zlonamernog softvera ne može da ometa privatne informacije ili da ih kopira.

Nalozi elektronske pošte i korisnička imena

Izbor odgovarajućeg naloga elektronske pošte

Praksa korišćenja više naloga elektronske pošte za odvajanje lične i poslovne upotrebe od rekreativne je strategija koja se obično koristi za upravljanje ličnom privatnošću. Besplatna i uvek spremna dostupnost naloga elektronske pošte sa veb-sajtova kao što su Jahu, Google ili Hotmail omogućava zaštitu ličnog identiteta upotrebom različitih imena za identifikaciju svakog naloga elektronske pošte. Ovi računi za jednokratnu upotrebu mogu se odbaciti ili zameniti, pružajući drugi nivo zaštite.

Izbor korisničkog imena

Korisničko ime je potrebno za podešavanje naloga elektronske pošte, kao i za otvaranje računa za razne zvanične, komercijalne, rekreativne i društvene mreže. U mnogim slučajevima adresa elektronske pošte se takođe može koristiti i kao korisničko ime. Korisnička imena koja su uzajamno povezana sa ličnim podacima, poput imena ili nadimka, izloženija su riziku od onih koja su tajna ili anonimna, posebno na društvenim i rekreativnim veb-sajtovima.

Jačina lozinke

Lozinka je obavezna mera bezbednosti koja prati korisnička imena. Korišćenje ličnih podataka za izradu lozinki, tj. imena članova porodice, imena kućnih ljubimaca ili datuma rođenja povećava rizik za poverljive informacije i lakše ih je razbiti nego duge složene lozinke pa je jačina lozinke ključna strategija za zaštitu ličnih podataka. Lozinka može biti slaba ili jaka: slaba lozinka je npr. slatkiljubimac, dok je jaka lozinka npr.

?lACpAs56IKMs.

Prema Microsoft-u, idealna lozinka treba da ima najmanje 14 znakova i da sadrži slova, interpunkciju, simbole i brojeve, gde se složenost povećava dodavanjem velikih slova.

Upravljanje ličnim podacima pomoću opcija privatnosti

Društvene mreže nose veće rizike po bezbednost ličnih elektronskih podataka jer se osetljive, privatne ili poverljive informacije, poput ličnih identifikatora, rutinski koriste za pravljenje javnih profila. Mnogi veb-sajtovi pružaju opcije za smanjenje količine ličnih podataka otkrivenih kroz prilagođavanje postavki privatnosti. Međutim, postavke privatnosti se mogu resetovati ako dođe do promena na veb-sajtu.

Vidi još

• Pseudonimnost