Dizel-gorivo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Biodizel-gorivo u Erlenmajerovom sudu.

Dizel-gorivo je jedan od glavnih produkata prerade sirove nafte.[1] Ono se destiluje između 170 i 360°C, a služi za pogon dizel-motora.[2] Postoje: vrlo lako dizel-gorivo (za brzohodne mašine i niske temperature okoline), lako dizel-gorivo (za brzohodne mašine kad temperature nisu niske), i srednje i teško dizel-gorivo (za stabilne dizel-motore i dizel-motore na brodovima).

Kvalitet goriva određuje cetanski broj (kvalitet zapaljenja). On ne sme biti prevelik jer uzrokuje nepotpuno sagorevanje i pojavu dima u gasovima sagorevanja. Njegov minimum je između 25 i 45 u zavisnosti od vrste dizel-goriva.

Kalorijska vrednost[uredi | uredi izvor]

Dizel-gorivo u motoru[3] sagoreva prema formuli[1][4]:

Tako na svaki kilogram goriva dobijamo oko 47 MJ energije, od koga se deo u motorima na unutrašnje sagorevanje iskoristi za pogon vozila.

Na atmosferskom vazduhu, dizel gori uz vezivanje azota, kojeg u vazduhu i ima najviše:

Dizel-gorivo ima veću kalorijsku vrednost od benzina, zbog čega je i iskorišćenje dizel-motora bolje (tu su i ostali faktori, koji čine iskorišćenje boljim). Na drugoj strani, kod sagorevanja dizel-goriva nastaje više ugljen-dioksida () a kod nepotpunog sagorevanja (manjak kiseonika) nastaje gar (C). U tom smislu, dizel-gorivo je štetnije od benzina. U Japanu su automobili sa dizel-motorima zabranjeni.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Shah, Rajesh J.; Totten, George O.; Westbrook, Steven R. (2003). Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing. West Conshohocken, Penn: ASTM International. ISBN 978-0-8031-2096-9. 
  2. ^ Willey, Neil (2007). Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology). Totowa, NJ: Humana Press. ISBN 978-1-58829-541-5. 
  3. ^ Wellington, B.F. (1995). Diesel Engines and Fuel Systems. Alan F. Asmus. Longman Australia. ISBN 978-0-582-90987-8. 
  4. ^ „Introduction to Combustion, flame temperature, governing equations” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 7. 10. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Shah, Rajesh J.; Totten, George O.; Westbrook, Steven R. (2003). Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing. West Conshohocken, Penn: ASTM International. 
  • Willey, Neil (2007). Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology). Totowa, NJ: Humana Press. 
  • Wellington, B.F. (1995). Diesel Engines and Fuel Systems. Alan F. Asmus. Longman Australia. ISBN 978-0-582-90987-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]