Dimitrije Putniković

Dimitrije Putniković
Dimitrije J. Putniković kada je imao 40 godina
Datum rođenja	(1859-02-06)6. februar 1859.
Mesto rođenja	Kasidol, Kneževina Srbija
Datum smrti	17. maj 1910.(1910-05-17) (51 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Srbija

Dimitrije J. Putniković (Kasidol, 1859 — Beograd, 1910) bio je osnivač Pedagoškog muzeja u Beogradu, inicijator osnivanja građanskih škola u Srbiji, učitelj, pedagog, narodni prosvetitelj, prosvetno pedagoški pregalac, urednik časopisa „Učitelj“, osnivač i urednik lista za decu „Mala Srbadija“, veoma plodan autor mnogih udžbenika i knjiga za decu.

Život i rad

Dimitrije Putniković (nadimak Diško) je rođen u Kasidolu 6. februara 1859. godine (19. po starom kalendaru), u tadašnjem Požarevačkom okrugu u svešteničkoj porodici. Osnovnu školu je završio u mestu Smoljinac 1869. godine, a četiri razreda gimnazije u Požarevcu 1873. Školovanje nastavlja u požarevačkoj Zemljodelsko-šumarskoj školi. Kada se 1875. godine otvorila Učiteljska škola u Beogradu, Putniković prelazi u drugi razred ove škole, da bi kao đak prve generacije maturirao 1880. godine.

Putniković je za vreme svoga relativno kratkog života bio pre svega učitelj učitelja, uzor kakav treba biti predavač i vaspitač, kako se treba voleti svoj narod i zemlja, kako proučavati i podučavati decu, stvarati za njih i otkrivati njihove mogućnosti i trasirati im puteve budućnosti. Imao je veoma širok spektar interesovanja, a bavio se istraživanjima metodike, didaktike, andragogije, pedagogije, pedagogije slobodnog vremena, školske higijene i pisao udžbenike i književnost za decu. Bavio se metodikom vaspitnog rada, pitanjima pedagoškog takta u odnosu prema učenicima koji narušavaju disciplinu i druge norme ponašanja. Pratio je sva društvena zbivanja svoga doba i često, veoma oštro komentarisao negativne pojave u društvu.

• 
  Dimitrije Putniković ispred porodične kuće u Beogradu (ul. Mutapova 59)
• 
  Naslovna strana publikacije o Građanskim školama u Srbiji.
• 
  Uverenje o postavljenju na mesto učitelja u Prokuplju i Građanskoj školi u Beogradu.

Prosvetno pedagoški rad kao učitelj

Škola kod Saborne crkve u Beogradu u kojoj je službovao D. J. Putniković.

Školske 1880/1881. godine postavljen je za učitelja u Prokuplju. Tamo se ženi svojom koleginicom Nadom i rađa im se ćerka Ljubica. Nakon Prokuplja prelazi u Žabare (Kragujevačke) odakle je zbog Nadine bolesti na lični zahtev premešten u Beograd. Ubrzo posle prelaska u Beograd, umire mu žena Nada. U Beogradu se drugi put ženi Katarinom (devojački Nikolić) i sa njom ima troje dece Miodraga, Miloša i Danicu.

U Beogradu službuje u osnovnim školama na Zapadnom Vračaru, Terazijama, Jaliji, kod Saborne Crkve, na Čuburi, Istočnom Vračaru, Dunavskom keju i Savincu. Posle uspešnog službovanja u Beogradu postavljen je za učitelja i upravitelja Doma za sirotu i napuštenu decu u Provu okrug Šabački.

Kao mlad učitelj u Prokuplju, Putniković je u svojoj 26. godini ušao u prosvetnu problematiku, analizirajući sopstveni pedagoški rad primenom didaktičkih principa. U jednom od svojih prvih radova „Praktično predavanje“ objavljenom u „Učitelju“ 1885. godine iznosi i analizira proces opismenjavanja potkrepljujući ga primerima iz prakse i insistira na aktivnom učešću đaka u tom procesu.

Izrada domaćih zadataka je takođe bio problem koji je zaokupljao pažnju D. J. Putnikovića. On u svom radu pod naslovom „Domaći zadaci“ objavljenom u „Učitelju“ 1890. godine iznosi jasan stav da se nastavni program mora obraditi na času, a da se slobodno đačko vreme umesto na domaće zadatke koristi za igru, razonodu i rad u kući. U ovom radu on napominje da besposličarenje i dokolica kvare, kako decu tako i ljude.

U vreme kada je Putniković službovao fizičke kazne (šamaranje, packe, klečanje, stajanje u ćošku) obilato su korišćene kao vaspitno sredstvo u školama. Ovom problemu je posvetio rad „Školske kazne“ objavljenom u „Učitelju“ 1894/95. godine i objašnjava ih sa humanog i pedagoško-vaspitnog stanovišta. Kroz sopstveno iskustvo učitelja i upravnika Doma za nezbrinutu decu, u celodnevnom posmatranju štićenika i komuniciranju sa njima, Putniković daje primere i metodiku kažnjavanja koja se pokazala kao uspešna, a da mere fizičkog kažnjavanja nisu upotrebljavane.

D. J. Putniković je stalno pratio zbivanja u prosveti evropskih zemalja Francuske, Nemačke, Engleske, Švajcarske, Švedske, Austrougarske, Češke,(govorio je ruski i češki, a služio se francuskim i nemačkim jezikom) i trudio se da reformiše srpsko školstvo u skladu sa najsavremenijim evropskim dostignućima u ovoj oblasti. Često je ukazivao na školstvo Češke i Švedske, na značaj kvalitetnih udžbenika, promenu odnosa prema učeniku, učenju i školskom vaspitanju. Najznačajniji njegov doprinos u reformi srpskog školstva je uvođenje Građanskih škola. U svom radu „Građanske škole u Srbiji“ objavljenom u „Trgovinskom glasniku“ u nastavcima, a kasnije objavljena kao posebna publikacija, odgovara protivnicima ovih škola (uglavnom su to bili konzervativni političari toga doba) i iznosi stav da je neophodno obrazovati ljude za zanimanja potrebna privredi i administraciji. Poput pravih prosvetitelja, D. J. Putniković se zalagao za podizanje novih škola namenski zidanih, sa svetlim i prijatnim učionicama i obrazovanim pedagozima. Bio je jedan je od inicijatora gradnje škole pored hrama Svetog Save, u trenutku njegove gradnje, ističući da je Sveti Sava bio i prosvetitelj, pored toga što je bio svetovna ličnost.

Bez obzira na sve poslove kojima se bavio, D. J. Putniković se od početka svoga rada pa do penzionisanja bavio učiteljskim poslom od koga se na kratko odvajao samo kada ga je bolest u tome sprečavala.

Osnivač školskog muzeja

Reljef osnivača Pedagoškog muzeja u Beogradu na zgradi muzeja.

Na inicijativu tadašnjeg ministra prosvete i vera Andre Đorđevića 1894/95. godine, vlada šalje Putnikovića u Prag sa ciljem da prouči organizaciju i uređanje prosvetnog sistema Češke. Posebnu pažnju Putnikoviću je u Češkoj privukla očigledna nastava i nastavna sredstva. Shvatio je što je kasnije govorio i pisao:

da se u praksi pokazalo, da bez nastavnih sredstava učitelj samo namuči i sebe i đake svoje, a opet mu je uspeh nesiguran.

Kada se vratio u zemlju došao je na ideju da se u Beogradu osnuje Školski muzej kao referentna ustanova za permanentno obrazovanje učitelja i unapređivanje očigledne nastave. Učiteljsko udruženje je 24. novembra 1896. godine na sednici Glavnog odbora donelo odluku da „prima Školski muzej kao svoju ustanovu“, bira upravu Školskog muzeja (danas Pedagoški muzej u Beogradu) na čelu sa Dimitrijem Putnikovićem kao osnivačem.

Do otvaranja prve izložbe, 3. avgusta 1898. godine u prostorijama osnovne škole na Zapadnom Vračaru, nastala velika i intenzivna aktivnost oko formiranja i organizacije muzeja, obezbeđenje prostora, prikupljanja i formiranja zbirki. Na izložbi je bilo prikazano oko 3.500 eksponata, a formiran je i fond od 5.000 dinara za poslovanje muzeja, zahvaljujući donacijama prosvetnih institucija iz Češke, Austrougarske, Nemačke, Francuske, Rusije, Belgije, Rumunije i Bugarske. Iako su zbirke ovog muzeja potpuno uništene u toku oba svetska rata muzej je obnavljan i danas postoji kao Pedagoški muzej u Beogradu

• 
  Izveštaj o radu Školskog muzeja u Beogradu za prve tri godine.
• 
  Zgrada Pedagoškog muzeja u Beogradu danas.
• 
  Spomen ploča na zgradi Pedagoškog muzeja u Beogradu posvećena D. J. Putnikoviću.

Pisac udžbenika i knjiga za decu i omladinu

Naslovne stranice nekih od knjiga čiji je autor D. J. Putniković

Mada se D. J. Putniković uglavnom spominje kao osnivač Školskog, sada Pedagoškog muzeja u Beogradu on je bio veoma plodan pisac udžbenika i knjiga za decu. Iako je umro u 51. godini života (1910), u stvaralački najzrelijem dobu, Dimitrije J. Putniković je za sobom ostavio bogat opus od 88 knjiga, od kojih su najbrojniji bukvari, čitanke i ostali udžbenici. Prvi udžbenik je napisao već 1882. godine dakle smo posle dve godine učiteljskog staža. O značaju i vrednosti Putnikovićevih udžbenika najrečitije govori činjenica da su mu se knjige štampale i koristile u školama sve do 1937. godine, znači 27 godina nakon njegove smrti. Neke Putnikovićeve publikacije su doživele preko četrdeset izdanja.

Književnosti za decu se u Srbiji krajem 19. veka poklanjalo malo pažnje. Međutim, snažnim uticajem dečje književnosti Jovana Jovanovića - Zmaja, koja je pristizala iz Novog Sada pobudila je razvoj ovog književnog roda i u nas. U ovoj oblasti se ogleda i D. J. Putniković svojim prvencem „Đakovanje carovanje“ koji je iz štampe izašao 1894. godine. Pošto je prvo izdanje rasprodato, 1896. godine se štampa drugo izdanje ove knjige sa vrlo laskavim kritikama. Ovim književnim rodom se g. Putniković bavio sve do svoje smrti. Radio je to iz zadovoljstva ali i obaveze prema srpskom mladom naraštaju.

Urednik i saradnik časopisa

Dimitrije J. Putniković se potvrdio i u uređivačkom poslu, najpre u Maloj Srbadiji časopisu za decu i omladinu u kojoj je urednik 1886—1887. godine, a u periodu od 1891 do 1894. godine bio urednik časopisa Učitelj organa Učiteljskog udruženja. Svojim radom dao je lični doprinos kvalitetu ovog lista. Svoju generaciju učitelja je podsticao da sarađuje u listu, insistirajući na aktuelnosti i temama, prevashodno iz prosvete, koje i česti i nisu bile baš prijatne. Bio je autor velikog broja članaka o temama iz prakse, struke i nauke, pisao je rasprave, prikaze, recenzije i slično. Sarađivao je u sledećim časopisima toga doba (nepotpun spisak): „Beogradski dnevnik“, „Borba“, „Dubrovnik“ (iz Dubrovnika), „Istok“, „Male novine“, „Mali žurnal“, „Narod“, „Naša škola“, „Novi vaspitač“, „Novinar“, „Omladina“, „Odjek“, „Politika“, „Prosveta“ (iz Kragujevca), „Prosvetni glasnik“, „Samouprava“, „Sloboda“, „Srbobran“ (iz Zagreba), „Srpče“, „Srpski list“ (iz Zadra), „Svetlost“, „Školski radnik“, „Štampa“, „Trgovinski glasnik“, „Učitelj“, „Vaspitač“, „Večernje novosti“, „Neven“, „Zorica“ i „Zvezda“.

Koliko je D. J. Putniković aktuelan danas?

Časopisi koje je uređivao i u kojima je sarađivao D. J. Putniković

Navode se nekoliko zapažanja D. J. Putnikovića iznetih u člancima "Kakav je danas naš patriotizam" Trgovački glasnik 12.02.1904. godine i "Moderne apsane" Učitelj 1898. god.

Višepartijska država

Podeljeni partijski borimo se za vlast i gospodstvo, a grupisani staleški, svaki se stalež ulogorio i ušančio, pa odatle jurišamo na svoju „dragu otadžbinu“, te da svaki stalež što više joj odadere sa golih kostiju svoje isceđene otadžbine.

Državne finansije

Pola milijarde javnog državnog duga i blizu toliko ličnog, privatnog duga. Dvadeset pet miliuna anuiteta godišnjeg u zlatu na tuđe kapitale, koje smo pod bezdušnim uslovima pozajmili, i možda tolikog interesa na privatne dugove u zemlji i na strani - to je obeležje našeg finansijskog stanja današnjeg.

Odbrana zemlje

I da li nema i među našim vojskovođama poneki za koga je pretežnije hoće li on primiti i veliku platu i sve dodatke, ili mu je pretežnije da li otadžbina ima dovoljno fišeka, a topovi dovoljnu zapregu u ovim danima, kada se može izneti na rešavanje i naš opstanak, i naše plate i dodaci?

Prosveta

Naslovna stranica časopisa Učitelj koji je uređivao D. J. Putniković

"... državu koja se stara da ima moderan zavod za robijaše, a ne smatra da ima modernu školu za napuštenu decu .... Za običnu decu obične škole, za decu napuštenu naročiti zavodi, naročite škole internatski uređene. Dajte takve škole, da ne morate podizati i izdržavati odvratne tamnice!"

Kako smo mu se odužili?

• Obeležja na zgradi Pedagoškog muzeja u Beogradu (reljef i spomen ploča),
• odlukom Skupštine grada Beograda od 29.11.2006. godine ulica u naselju Borča nazvana je po Dimitriju Putnikoviću,
• Pedagoški muzej je 2007. godine izdao Bibliografiju objavljenih radova D. J. Putnikovića,
• PTT Srbija je štampala poštansku marku u povodu obeležavanja 150-to godišnjice rođenja D. J. Putnikovića i 111-to godišnjice osnivanja pedagoškog muzeja u Beogradu,
• ovaj članak je posvećen stogodišnjici njegove smrti.
• Ostaju otvorena pitanja: Kada će biti napisana monografija o D. J. Putnikoviću? i Kada će neka škola ili prosvetna institucija poneti njegovo ime?

Vidi još

• Pedagoški muzej

Literatura

• Putniković, Dragoljub M.; Simić, Suzana; Jevtić, Bojana ; (2007). Bibliografija radova Dimitrija J. Putnikovića (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Pedagoški muzej. ISBN 978-86-82453-03-1. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Putniković, Dimitrije J.; (1885). Praktično predavanje (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Učitelj - Organ učiteljskog udruženja. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Putniković, Dimitrije J.; (oktobar 1890). Domaći zadaci (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Učitelj - Organ učiteljskog udruženja. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Putniković, Dimitrije J.; (septembar 1894). Školske kazne (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Učitelj - Organ učiteljskog udruženja. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Putniković, Dimitrije J.; (1900). Građanske škole u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Izdanje učitelja Građanskih škola - Štamparija Dimitrijević. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Putniković, Dimitrije J.; (12. 2. 1904). Kakav je danas naš patriotizam (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Trgovinski galasnik - Organ beogradske trgovačke omladine. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Maksimović, Miodrag; (2003). Kakav je danas naš patriotizam (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Politika. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Putniković, Dimitrije J.; (septembar 1898). Moderne apsane (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Učitelj - Organ učiteljskog udruženja. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Putniković, Dimitrije J.; (septembar 1910). Cilj vaspitanja i nastave (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Učitelj - Organ učiteljskog udruženja. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Ručnov, Drago.; (maj—jun 2009). Prethodnici - Etika pamćenja i priznanja (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Književne Novine - Organ Udruženja književnika Srbije. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• „Pedagoški muzej Beograd” (na jeziku: (jezik: srpski)). Pedagoški muzej Beograd. 2007. Arhivirano iz originala 07. 11. 2011. g. Pristupljeno 19. 10. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Ustanove kulture - Pedagoški muzej” (na jeziku: (jezik: srpski), (jezik: engleski) i (jezik: nemački)). Grad Beograd. Pristupljeno 19. 10. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)