Doboz

Koordinate: 46° 26′ S; 21° 09′ I / 46.44° S; 21.15° I / 46.44; 21.15
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Doboz
mađ. Doboz
Pogled iz vazduha
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Mađarska
RegionVelika južna ravnica
ŽupanijaBekeš
SrezBekeščaba
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 4.084[1]
 — gustina75 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate46° 26′ S; 21° 09′ I / 46.44° S; 21.15° I / 46.44; 21.15
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Površina54,47 km2
Doboz na karti Mađarske
Doboz
Doboz
Doboz na karti Mađarske
Poštanski broj5624
Pozivni broj(+36) 66
Veb-sajt
http://www.doboz.hu/

Doboz (mađ. Doboz) je manji grad u županiji Bekeš u Mađarskoj.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Naselje leži na površini od 54,47 km² i ima populaciju od 4.084 stanovnika (2015).[1]

Mesto leži na ravnici Kereš koju su formirali reka Šebeš-Kereš i ravnica Šebeš-Kereš,[2] blizu ušća Sanazug u Kettos-Koros, oko 5 kilometara od njega. Susedi: Tarhoš sa severa, Šarkad sa istoka, Đula sa juga, Gerla (Bekeščaba) sa jugozapada i Bekeš sa severozapada.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Doboz je staro mađarsko selo. Nekada močvaran predeo, usred hrastove šume (hrastova kutija−tölgydoboz) iz vremena kralja Stefana. Mesto je u tom periodu postalo mesto gde su kraljevi tovili svinje sve do perioda kralja Andraša, a potom je bio vlasništvo porodica Hust, Pazman i Aba. U 16. veku teritorija prelazi na krunu, a zatim u 17. veku teritorija pripada porodici Vereš. U 18. veku tokom trajanja pobune su ga opljačkali Rašani. Na kraju je postao centar porodičnog imanja Venkhajm, zgrada zamka je danas osnovna škola, koju je projektovao Mikloš Ibl u drugoj polovini 19. veka.

Stručnjaci i dalje raspravljaju o poreklu imena mesta Doboz. Na osnovu objašnjenja para „Duboz“ – „Doboz“, poreklo imena Doboz može se izvesti od slovenskog „dub, dubova, dubovi = hrast (tölgy, tölgyesből).

Demografija[uredi | uredi izvor]

Godine 2001. 95% stanovništva naselja se izjasnilo kao Mađari, 5% kao Romi.[3]

Tokom popisa iz 2011. godine, 89,3% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 7,4% kao Romi, a 0,5% kao Rumuni (10,7% se nije izjasnilo, zbog dvojnog identiteta, ukupan broj može biti veći od 100%).

Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 8,2%, reformisani 21,7%, luterani 0,5%, nedenominacioni 46,6% (20,8% se nije izjasnilo).[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
  2. ^ Magyarország kistájainak katasztere, Második, átdolgozott és bővített kiadás, Szerkesztette Dövényi Zoltán, MTA Földrajztudományi Kutatóintézet, Budapest, 2010 ISBN 978-963-9545-29-8 strana 270
  3. ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
  4. ^ http://www.ksh.hu/apps/hntr.telepules?p_lang=HU&p_id=33190 Doboz] Helységnévtár

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Keglevich Kristóf 2012: A garamszentbenedeki apátság története az Árpád- és az Anjou-korban (1075-1403). Szeged, 182.
  • Rácz Sándor: Doboz ragadványnevei; ELTE, Bp., 1991 (Magyar személynévi adattárak, 99.)
  • Linder László: Doboz és környékének pásztorművészete; Városi Múzeum, Békéscsaba, 1940 (A Békéscsabai Városi Múzeum kiadványa)
  • Rácz Sándor: Dobozi tájszavak; ELTE–MTA Nyelvtudományi Intézete, Bp., 1988
  • Dobozi tanulmányok; szerk. Réthy Zsigmond; Békés Megyei Múzeumok Igazgatósága, Békéscsaba, 1989 (A Békés megyei múzeumok közleményei)
  • Vasvári Mihály: Szanazug; szerzői, Doboz-Szanazug, 1998
  • Doboz; szerk. Erdmann Gyula; Száz Magyar Falu Könyvesháza Kht., Bp., 2002 (Száz magyar falu könyvesháza)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Doboz na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добоз&oldid=25393801”