Dolina pčela
| Dolina pčela | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Údolí včel |
| Režija | František Vlačil |
| Scenario | Vladimir Kerner |
| Glavne uloge | Petr Čepek Jan Kačer Vjera Galatikova |
| Muzika | Zdenjek Liška |
| Studio | Studio Barandov |
| Godina | 1967. |
| Trajanje | 97 minuta |
| Zemlja |  Čehoslovačka |
| Jezik | češki |
| IMDb veza | |
„Dolina pčela“ (češ. Údolí včel) čehoslovački je istorijski, crno-beli film iz 1967. Režirao ga je František Vlačil na osnovu scenarija koji je napisao zajedno sa Vladimirom Kernerom. Radnja se odigrava u 13. veku prateći sudbinu Ondreja, sina feudalnog gospodara, koji je još kao dečak zavetovan manastiru tevtonskih vitezova. Ondrej ni posle nekoliko godina ne uspeva da se prilagodi strogim pravilima manastirskog života, zbog čega odlučuje da iz njega pobegne. Film tematizuje snažne opozicije između hrišćanskih i asketskih vrlina i njima suprotstavljenih vrednosti telesnosti i čulne naslade, kao i opozicije između germanskog i slovenskog sveta.[1] Srednjovekovni život je prikazan mešavinom naturalističkog (eksplicitnost nasilja i bogatstvo detalja) i poetskog pristupa, u čemu su mnogi filmski kritičari videli uticaj Bergmana[2] i Bresona. Snimljen je neposredno nakon završetka rada na filmu „Marketa Lazarova” jer su čelnici studija Barandov naložili Vlačilu da snimi još jedan srednjovekovni film ne bi li ponovo iskoristio istorijske rekvizite i kostime i time opravdao budžet utrošen na snimanje „Markete Lazarove”.[3] Filmska kritika nakon premijere nije „Dolinu pčela” blagonaklono dočekala, ali se mišljenje kritike vremenom promenilo. Danas se smatra jednim od najboljih filmova u Vlačilovoj karijeri i jednim od važnijih ostvarenja čehoslovačke kinematografije šezdesetih.[4][3][5] Vladimir Kerner je preradio sopstveni scenario u roman, objavivši ga 1978.
Zaplet filma[uredi | uredi izvor]
Radnja se odigrava u trinaestom veku. Glavni junak je Ondrej, sin feudalnog gospodara iz Vlkova. Radnja započinje, kada njegov otac uzima mladu devojku Lenoru za svoju ženu. Na venčanju Ondrej, tada još uvek dečak, privučen je devojačkom lepotom i čini prestup neumesnim poklonom za mladu. Zbog toga ga otac udara, što izaziva tešku telesnu povredu. Zabrinut za život sina, otac se moli Bogorodici i zariče se da će poslati sina u manastir, ako mu božja milost poštedi dete. Tako se i dogodilo, te Ondrej poslat u manastir nemačkih tevtonskih vitezova, na obali Baltičkog mora, gde polaže monaški zavet. Vremenom se zbližava sa Arminom, vitezom koji se borio u Krstaškim ratovima i koji teži strogom, moralnom životu i samopožrtvovanju.
Kratka epizoda, koja će imati snažan uticaj na Ondrejev dalji život, prikazuje nesrećnu sudbinu brata Rotgira, jednog od članova bratstva. Njemu su dosadili postovi i asketski život te želi da pobegne natrag na svoju farmu. Bratsvo ga hvata i dovodi natrag u manastir, gde puštaju da ga rastrgnu psi. Ubrzo i Ondrej beži iz manastira. Armin, koji se oseća odgovornim za svog štićenika, moli starešinu da mu dozvoli da krene za njim i da ga dovede nazad. Negde u Bohemiji, Armin pronalazi Ondreja u trenutku kada stupaju u borbu sa dvojicom muškaraca koji žele da im ukradu mačeve. Uspevaju da savladaju rzѕbojnike, ali je Ondreju slomljen mač, te nema izbora nego da krene sa Arminom. Na putu, kada se Armin sagnuo da pije vodu sa izvora, Ondrej ga snažno udara u potiljak, uzima mu oružije i konja, nastavljajući put u svoj rodni grad. Gledalac nije siguran da li je Armin mrtav.
Ondrej dolazi do Vlkova. Tamo saznaje da je njegov otac umro i da je njegovo imanje osiromašeno. Pošto je sada postao gospodar, on započinje obnovu imanja, uzgaja pčele, gaji pse, jaše konje i lovi. Takođe, između njega i njegove maćehe Lenore javlja se ljubav. Oni žele da se uzmu, a obećanjem lepog dara uspevaju da dobiju dozvolu lokalnog sveštenika. Iznenada se na svadbi pojavljuje Armin. Iako preti da izbije sukob između nekadašnjih prijatelja, Armin smiruje situaciju obećanjem da je došao na svadbu samo da se oprosti. Ipak, uveče Armin ulazi u mladinu sobu i ubija je nožem. Celo imanje je uznemireno. Ondrej besan, naređuje da uhvate Armina i da ga bace psima. U trenucima dok ga psi rastržu, Armin moli svog štićenika da se pokaje, vrati u manastir i da tamo nađe oproštaj. U poslednjoj sceni gledalac vidi Ondreja kako se vraća u manastir.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Petr Čepek | Ondrej |
| Jan Kačer | Armin |
| Vjera Galatikova | Lenora |
| Zdenjek Krizanek | gospodar Vlkova |
| Josef Somr | Rotgir |
| Vaclav Kotva | zemljoradnik |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Peter Hames (9. 8. 2010). Czech and Slovak Cinema. Edinburgh University Press. str. 25—. ISBN 978-0-7486-8683-4.
- ^ Adam Bingham (jul 2011). Directory of World Cinema: East Europe. Intellect Books. str. 94—. ISBN 978-1-84150-518-3.
- ^ a b „Peripetie Údolí včel: Tlustý Kačer, šeredný Čepek a zpitý svéráz Vláčil mezi nevybuchlými minami... - AHA.cz”. Ahaonline.cz. Pristupljeno 16. 7. 2017.
- ^ televize, Česká. „Střet fanatismu s touhou po svobodě v Údolí včel”. ČT24 (na jeziku: češki). Pristupljeno 16. 7. 2017.
- ^ „František Vláčil: Údolí včel”. www.odaha.com (na jeziku: češki). Pristupljeno 16. 7. 2017.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Dolina pčela na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Na čehoslovačkoj filmskoj bazi podataka