Drevno južnoarabijsko pismo

Drevno južno arabijsko pismo
Tip	abdžad
Jezici	Giz, Stari Južno Arabijski
Vremenski period	0d 9. veka p. n. e. do 7 veka n. e.
Porodica	proto-sinaitski proto-sinaitski alfabet giz drevno južno arabijsko pismo
Unikod	U+1BC0–U+10A7F

Drevno južno arabijsko pismo (Stari Južno Arabijsko ms3nd; savremeni arapski: المُسنَد‎ musnad) razgranato je iz proto-sinaitskog pisma u 1. veku pre nove ere. Korišćen je za pisanje Starih južnih arabijskih jezika kao što su Sabejski, Katabanski, Hadramautiski, Minejski, Hasaitiski i Giza u Damotu. Najstariji natpisi na ovom pismu datiraju u 9. vek p. n. e. u regiji severnog Crvenog mora, Eritreja. Nema znakova za samoglasnike, koji su označeni konsonanti pisma.

Njegova zrela forma je dostignuta oko 500 godine pre nove ere, a njegova upotreba je trajala do 6. veka, uključujući i drevne severne arapske natpise u varijantama abecede, kada je raseljena po arapskoj abecedi. U Etiopiji i Eritreji evoluiralo je kasnije u Giz pismo, koji je, uz dodatne simbole tokom vekova, upotrebljeno za pisanje amharskog, tigrinjskog i tigre jezika, kao i drugih jezika (uključujući razne semitske, kušitske i nilo-saharske jezici).

Osobine

• Obično se piše zdesna nalevo, ali se takođe može pisati sleva nadesno. Kada se zapisuju sleva nadesno, likovi se prelamaju horizontalno (pogledajte sliku).
• Razmak ili razdvajanje između reči vrši se sa vertikalnom trakom (|).
• Znaci u reči nisu povezani zajedno.
• Ne primenjuje nikakve dijakritičke oznake (tačke, itd.), Koji se u tom pogledu razlikuju od savremene arapske abecede.

Pismo

Primeri iz Sabejskog pisma na strani 274 knjige "Illustrirte Geschichte der Schrift" Karla Faulmanna, 1880

Primeri iz Sabejskog pisma na strani 275 knjige "Illustrirte Geschichte der Schrift" Karla Faulmanna, 1880

Pismo		Unikod naziv	Transkripcija	IPA	Oblik	Odgovarajuća pisma
Slika	Tekst					Feničanski	Giz	Hebrejski	Arapski
	𐩠	he	h	/h/	Y	𐤄	ሀ	ה	ه
	𐩡	lamedh	l	/l/	vertical	𐤋	ለ	ל	ﻝ
	𐩢	heth	ḥ	/ħ/	Y	𐤇	ሐ	ח	ﺡ
	𐩣	mem	m	/m/	diagonal	𐤌	መ	מ	ﻡ
	𐩤	qoph	q	/q/	circle	𐤒	ቀ	ק	ﻕ
	𐩥	waw	w	/w/	circle	𐤅	ወ	ו	ﻭ
	𐩦	shin	s² (ś, š)	/ɬ/	diagonal	𐤔	ሠ	ש	ﺵ
	𐩧	resh	r	/r/	circle	𐤓	ረ	ר	ﺭ
	𐩨	beth	b	/b/	Π	𐤁	በ	ב	ﺏ
	𐩩	taw	t	/t/	diagonal	𐤕	ተ	ת	ﺕ
	𐩪	sat	s¹ (š, s)	/s/	Π	𐤎	ሰ		ﺱ
	𐩫	kaph	k	/k/	Π	𐤊	ከ	כ	ﻙ
	𐩬	nun	n	/n/	vertical	𐤍	ነ	נ	ﻥ
	𐩭	kheth	ḫ	/x/	Y		ኀ		ﺥ
	𐩮	sadhe	ṣ	/sˤ/	circle		ጸ	צ	ص
	𐩯	samekh	s³ (s, ś)	/s̪/	diagonal	𐤑		ס	ﺹ
	𐩰	fe	f	/f/	diagonal		ፈ		ف
	𐩱	alef	ʾ	/ʔ/	Π	𐤀	አ	א	ﺍ
	𐩲	ayn	ʿ	/ʕ/	circle	𐤏	ዐ	ע	ﻉ
	𐩳	dhadhe	ḍ	/ɬˤ/	box		ፀ		ض
	𐩴	gimel	g	/ɡ/	vertical	𐤂	ገ	ג	ﺝ
	𐩵	daleth	d	/d/	diagonal	𐤃	ደ	ד	ﺩ
	𐩶	ghayn	ġ	/ɣ/	Π				غ
	𐩷	teth	ṭ	/tˤ/	box	𐤈	ጠ	ט	ﻁ
	𐩸	zayn	z	/z/	diagonal	𐤆	ዘ	ז	ﺯ
	𐩹	dhaleth	ḏ	/ð/	box				ذ
	𐩺	yodh	y	/j/	circle	𐤉	የ	י	ﻱ
	𐩻	thaw	ṯ	/θ/	circle				ﺙ
	𐩼	theth	ẓ	/θˤ/	circle				ظ

Vikipedija, napisana sa Musnad slovima, sleva nadesno u gornjem redu i desno na lijevo na dnu. Obratite pažnju na to kako su slova ogledala.

Galerija nekih od natpisa

• Fotografije iz Nacionalnog muzeja Jemena:

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

• Fotografije iz Jemenskog vojnog muzeja:

• 
• 
• 

Literatura

• Daniels, Peter T.; Bright, William, ur. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press, Inc. str. 89,98,569–570. ISBN 978-0195079937. 

• Stein, Peter (2005). „The Ancient South Arabian Minuscule Inscriptions on Wood: A New Genre of Pre-Islamic Epigraphy”. Jaarbericht van het Vooraziatisch-Egyptisch Genootschap "Ex Oriente Lux". 39: 181—199. 
• Stein, Peter (2010). Die altsüdarabischen Minuskelinschriften auf Holzstäbchen aus der Bayerischen Staatsbibliothek in München. 
• Beeston, A.F.L. (1962). „Arabian Sibilants”. Journal of Semitic Studies. 7 (2): 222—233. doi:10.1093/jss/7.2.222. 
• Francaviglia Romeo, Vincenzo (2012). Il trono della regina di Saba, Artemide, Roma. str. 149—155. .

Spoljašnje veze

• Ancient scripts on South Arabian
• Smithsonian National Museum of Natural History Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2010)
• Omniglot's entry on South Arabian