Drelja Ogorelja
Drelja Ogorelja je muška mimičko-dramska igra imitacije svadbe i sačuvan običaj koji je bio veoma omiljen i za vreme Turaka. Održava se tradicionalno u Bujanovcu, na mestu zvanom Zborište ili Bulčin trg, svake godine na treći dan Uskrsa, u popodnevnim časovima.[1]
Običaj potiče iz turskog vremena, kada su međusobni susreti bili dozvoljeni samo tokom praznika. Obeležava se običajem koji predstavlja svojevrstan performans svadbenog veselja u okviru koga su mlada i mladoženja muškarci, uz postavljenu svadbenu sofru, trubače, folklor i mnogo okupljenog sveta.[2]
U skorije vreme pored igre dodato je takmičenje u razbijanju uskršnjih jaja.[3]
Na 25. Međunarodnom festivalu televizijskog etnološkog filma – FESTEF, održanom od 2. do 4. avgusta 2016. u Kučevu, dokumentarni film „Drelja Ogorelja”, autora Slađana Stojanovića, u proizvodnji dopisništva RTS-a u Vranju, dobio je specijalno priznanje za neposredno i celovito svedočanstvo o manje poznatim elementima uskršnjih običaja u Bujanovcu.[4]
Opis igre[uredi | uredi izvor]
Po prof. dr Momčilu Zlatanoviću koji je zabeležio, po priči, tok igre se odvijao sledećim redom:
Oko Zbirišta, na stolicama i klupama, u prvom redu, sedeli su begovi, age i drugi predstavnici turskog feudalizma. Naoružani turski policajci održavali su red, jer turska vlast nije dozvoljavala da neki verski fanatik smeta Srbima u izvođenju ove narodne drame.
Starac Drelja Ogorelja bio je obučen u starovremsko odelo: bele čakšire od sukna, aleni pojas, kaput od klašnja i pletena šubara. Držao je nož, pištolj i dugačku motku. Ulogu „snaške” imao je muškarac, koji je nosio futu i šamiju. Obraze je, po običaju, bio jače narumenio.
U Drelji Ogorelji su mogle da se uoče četiri glavne celine: 1. Oko dede i babe počelo je da se igra kolo o isterivanju Sulejmana bega iz Rataja. Svirali su svirači iz Pavlovca. Posle se u kolu razleglo pevanje:
Neje kadar Drelja
babu da natera, drva da nabere,
vatru da založi.
Deda motkom istera babu iz kola i ona odlazi da bere drva. U kolu se nastavlja:
Neje kadar Drelja babu da si nađe.
Drelja izlazi iz kola i dovodi Dreljanicu, koja nosi drva i brzo loži vatru, a pevači produžuju:
Neje kadar drelja s babu da večera.
„Snaška“ postavlja večeru, a pevači će kroz smeh:
Neje kadar Drelja s babu da si spije.
Dramska igra, zatim, dobija šaljiv karakter: baba i deda legnu, kolo se zbije i nastaju zadirkivanja i smejanja.
Za sve vreme igranja, u kolu i dok je kolovođa, Drelja Ogorelja maše motkom i izvodi razne radnje nožem i pištoljem.
2. Uhvate se muškarci jedan za drugog. Napred je Drelja s motkom, a za njim baba i ostali. On je kvačka, a svi ostali su piliki. Sa strane su dva muškarc akoji imaju bele maramice preko čela. Oni su dva orla od kojih Drelja Ogorelja brani motkom svoje piliće.
3. U igri Bilimbir učestvuje pedeset do sto muškaraca. Preskaču jedan drugog. Poslednji preskoči one koji su se sagli, a potom se i sam sagne da ga svi preskoče.
4. Podele se svi učesnici na četiri grupe koje menjaju mesta, pevaju naizmenično i kreću se jedni prema drugima. Svi su otpevali svaki stih po dva puta iz pesme Milka lozje Sadila.
Pošto je igra izvedena, pojedini učesnici su seli za postavljene stolove, zapeva se epska narodna pesma o Aguš-agi iz Biljače.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Momčilo Zlatanović: Narodno pesništvo južne Srbije, Narodni muzej Vranje, 1982.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Drelja Ogorelja trećeg dana Vaskrsa u Bujanovcu”. Vranje News. Pristupljeno 28. 2. 2024.
- ^ „Uskršnji običaj "Drelja Ogorelja"”. RTS. Pristupljeno 28. 2. 2024.
- ^ „“Drelja Ogorelja” u Bujanovcu”. Jugpress. Pristupljeno 28. 2. 2024.
- ^ „Specijalno priznanje za dokumentarni film “Drelja Ogorelja” Sladjana Stojanovića”. Jugpress. Pristupljeno 28. 2. 2024.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Drelja Ogorelja – Vaskršnji običaj u Bujanovcu, ove godine sa početkom u 15 časova”. Pčinjski 017 portal. Pristupljeno 28. 2. 2024.
- „Drelja Ogorelja - stari običaj u Bujanovcu (Drelja Ogorelja 2021.)”. You Tube. Pristupljeno 28. 2. 2024.
