Duktus arteriozus

Duktus arteriozus

Duktus arteriozus ili duktus Botali jeste šant koji povezuje aortu sa plućnom arterijom. Kod fetusa pripada fetalnoj cirkulaciji. Duktus arteriozus omogućava da se kod fetusa krv direktno iz plućne arterije (u kojoj pre rođenja vlada veći pritisak) transportuje u aortu (gde je pre rođenja manji pritisak) i time se zaobilaze pluća. Pre rođena pluća su ispunjena tečnošću i u krvnim sudovima pluća je pritisak dosta visok, tako da samo mali deo krvi protiče kroz njih, već se putem ovalnog otvora i duktusa arteruozusa transportuje direktno u levu pretkomoru i aortu, odnosno u sistemski krvotok.

Duktus arteriozus posle rođenja

U trenutku rođenja, sa prvim plačem detata se pluća ”otvaraju”, odnosno pune se vazduhom, tečnost se potiskuje i resorbuje. Pritisak unutar plućne cirkulacije naglo pada i sada je u plućnoj arteriji odnosno u desnoj komori pritisak manji nego u aorti i levoj komori, tako da sada krv prolazi iz plućne arterije u pluća, a ne u aortu. Pošto je posle rođenja u aorti veći pritisak nego u plućnoj arteriji krv može da retrogradno vrati u plućnu arteriju preko duktusa arteriozusa. U tom terenutku se ovaj šant zatvara i kasnije obliteriše. Od njega ostaje samo ligamentum arteriozum.

U mehanizmu zatvaranja duktusa arteriozusa više faktora dolazi do izražaja. Oksigenisana krv, odnoso kiseonik (krv prlazi kroz pluća i oksigeniše se) može izazvati kontrakciju mišićnih ćelija u zidu duktusa, čime se on zatvara. Ovaj šant se drži otvorenim pod uticajem prostaglandina, koji deluju vazodilatatorno (priširuju krvne sudove). U trenutku rođenja pluća sekretuju supstancu bradikinin koja smanjuje koncentraciju prostaglandina, čime se ovaj kanal zatvara. U terapiji duktusa arteriozusa mogu se koristiti i druge supstance koje smanjuju koncentraciju prostaglandina i tako izazivaju zatvaranje duktusa arteriozusa.

Oboljenje

U najvećem broju slučjeva se duktus arteriosus zatvara neposredano posle roćenja ili u toku 2 nedelje neposredno posle rođenja. Ukoliko zatvaranje ovog šanta izostane radi se o urođenoj mani srca duktus arteriozus.

Učestalost

To je jedna od najčešćih urođenih srčanih mana, oko 10%.

Može postojati samostalno, kao izolovani defekt ili u sklopu nekih drugih urođenih mana srca npr. atrezija pulmonalnog ušća. Takve mane su obično teške i u ovom slušaju je duktus arteriozus vrlo koristan i omogućava preživljavanje deteta.

Hemodinamika

Pošto je pritisak u aorti dosta veći nago u plućnoj arteriji, pri otvorenom duktusu deo krvi prelazi iz aorte u plućnu arteriju (levo desni šant) i odatle ponovo u pluća, levu pretkomoru, levu komoru i vraća se u aortu. Na taj način krv kruži u plućnom krvotoku čime se on dodatno opterećuje. Usled povećane količine krvi u krvnim sudovia pluća oni se šire, pritisak raste i u toku vremena se javlja plućna hipertenzija. Vremenom deolazi i do hipertrofije desne komore, koja mora pojačeano da radi usled povećanja pritiska u plućnom krvotoku. Ukoliko pritisak u plućnoj cirkulaciji nadvlada pritisak u aorti (sistemskij cirkulaciji) može se jeviti obrt u kretanju krvi tzv. Ajzenmengerova reakcija, pa se krv prelazi iz plućne arterije u aortu (desno levi šant).

Simptomi

• U većini slučajeva je šant mali, tako da oboleli i ne osećaju tegobe. Jedino se može čuti sistolno-dijastolni srčani šum.
• U slučaju šanta većeg obima mogu se kasnije posle godina i decenija javiti tegobe u vidu zamaranja, dispneje...
• Ukoloko je reč o velikom šantu simptomi nastaju u toku prve godine života i li po rođenju u vidu tahikardije, atahipneje, zastoja u rastu...

Kod svih bolesti javlja se sistolno-diajstolni šum (mašinski šum). Od dijagnostičkih metoda koristi se rendgen, ultrazvuk i EKG.

Literatura

• H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin. ISBN 978-3-437-41052-9.  Urban&Fischer.

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).