Циркулаторни систем човека

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ово је чланак Циркулаторни систем човека. Уколико вас интересује чланак Крвни систем везан за биологију, погледајте овде
Кардиоваскуларни систем

Циркулаторни систем органа код човека је затвореног типа и чине га: крв, крвни судови , срце, лимфа, лимфни судови и лимфне жлезде. Овај систем организма омогућује размену кисеоника, храњивих материја и у њему се излучују продукти размене материје.[1][2][3]

Кардиоваскуларни систем[уреди]

Кардиоваскуларни систем има улогу у размени материјала у организму. Размена материјала између ћелија једног система, као и између ћелија и спољашње средине је неопходна како би систем опстао. Један од примера размене је дифузија кисеоника и хранљивих материја из међућелијског простора у ћелије и дифузиија угљендиоксида из ћелија. Како ова размена подразумева материјале из спољашње средине (кисеоник и угљендиоксид) организму је потребан много бржи начин транспортовања молекула од дифузије. Управо је то улога кардиоваскулаторног система - ефикаснији транспорт материја.

Грађа[уреди]

Главни чланци: Крвни судови и Срце

Кардиоваскулаторни систем се састоји од:

  • Крви - течност која циркулише у организму и односни и доноси материје ћелијама
  • Крвних судова - који служе као канали којима крв циркулише
  • Срца - мишићна пумпа која пумпа крв кроз крвне судове

Циркулација крви[уреди]

Кардиоваскулаторни систем је ефикаснији од дифузије, јер се крв у крвним судовима креће у једном и истом правцу, док се приликом дифузије молекули транспортују врло често у супротним правцима (нпр. пумпа калијума и натријума кроз ћелијску мембрану).

Циркулација крви је неопходна за живот, што значи да све компоненте које чине кардиоваскулаторни систем морају да функционишу беспрекорно сваког минута. На први поглед функција кардиоваскулаторног система делује веома једноставна - срце пумпа крв кроз крвне судове до различитих органа, доносећи путем крви неопходне хранљиве материје и кисеоник и односећи угљен-диоксид. Међутим, срце нема само улогу пумпе, већ има и ендокрину улогу као и улогу сензора и на тај начин регулише количину крви као и крвни притисак. Крв у исто време, не транспортује само хранљиве и штетне материје, већ транспортује и хормоне и на тај начин има улогу карике у комункацији између органа који су иначе далеко удаљени.

Велики крвоток[уреди]

Велики крвоток (лат. Circulus anguinis major) почиње у левој комори из које полази аорта. Она разноси оксидовану крв по читавом организму. У ткивима се ћелијама предаје кисеоник, а у крв улази угљен-диоксид. Редукована крв се шупљим венама враћа у десну преткомору срца, а одатле иде у десну комору.

Мали крвоток[уреди]

Мали крвоток (лат. Circulus anguinis minor) почиње у десној комори из које полази плућна артерија која се затим грана на леву и десну артерију које редуковану крв односе у плућа. У плућима се крв оксидује (отпушта се CO2, а прима О2, хемоглобин у еритроцитима прелази у оксихемоглобин) и враћа плућним венама у леву преткомору.

Лимфни систем[уреди]

Обухвата посебан систем судова који се гранају по читавом телу и на извесним местима комуницирају са венским системом. Постоје два главна лимфна суда која иду поред аорте и уливају се у венски систем на месту спајања југуларних и поткључних вена. На путевима лимфног система налазе се лимфни чворови у којима се стварају лимфоцити (врше фагоцитозу бактерија да не би продрле у крв). При инфекцији настаје запаљење ових чворова. Поред лимфних чворова, у лимфне органе спадају и крајници, слезина и тимус (грудна жлезда) у којима се такође стварају леукоцити. Мешањем са венском крвљу, лимфа постаје саставни део крви.

Извори[уреди]

  1. Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 

Спољашње везе[уреди]