Evolucija bolesti

Evolucija bolesti, tok bolesti, dekurzus, (let. decursus morbi) je naziv za razvoj, tok bolesti. Svaka bolest ima svoj početak, tok i završetak. Poznavanje i praćenje evolucije-toka bolesti omogućava prepoznavanje raznih bolesti, a na osnovu prepoznavanja može da se predvidi tok, kraj i ishod neke bolesti.

Početak bolesti

Bolest može da nastane naglo ili postepeno, samo sa opštim zanicima i simptomima, ili sa posebnim (specifičnim) znacima i simptomima kod nekih bolesnika i bolesti. Karakteristični znaci i simptomi kod nekih bolesnika ne javljaju se ni do završetka bolesti i za takvu bolest kažemo da ima nekarakterističnu (atipičnu) kliničku sliku. Kod pojedinih bolesnika, tok bolesti može da bude neprimetan (latentan, lat. latens-скривен, притајен), i da se znaci i simptomi ne pojave do kraja bolesti, ili da se tek posle izvesnog vremena utvrdi da je bolesnik preležao određenu bolest. Tok bolesti najčešće je različit kod raznih bolesnika, i zato bolest u toku svoje evolucije može imati lak, težak ili smrtonosan oblik.

Tok bolesti

• Prva faza, latentna-prikrivena, asimptomatska faza bolesti. Ova faza se naziva i inkubacija (lat. incubatio). Ona traje od momenta unosa uzročnika do momenta pojave bolesti. U prvoj fazi bolest se ne prepoznaje i ne dijagnostikuje. Bez obzira na odsustvo simptoma ovu fazu karakteriše prisustvo bolesti. Prema dužini trajanja, prva faza, može biti kratkotrjna ili dugotrajna.
• Druga faza, je prodromalna (grč. prodromus-предзнак) faza bolesti, u kojoj se ispoljavaju opšti simptomi (malaksalost, glavobolja, povišena temperatura itd.) U oovoj fazi se uočava da je bolesnik oboleo, ali se ne može prepoznati vrsta bolesti.
• Treća faza, je manifestna faza bolesti (lat. manifestatio - појава, знак). Ovu fazu karakteriše pojava specifičnih znakova i simptoma bolesti.
• Četvrta faza, je terminalna (lat. terminalis-завршетак, крајњи) faza bolesti. To je period sa kojim se završava bolest, bez obzira na njen konačni ishod.

Dužina trajanja i ishod bolesti

Prema dužini trajanja bolesti se dela na akutne, subakutne i hronične.

Akutna bolest

Obično počinje naglo i završava se ozdravljenjem, ali kod nekih bolesnika može preći i u hronični oblik bolesti koji može trajati i do kraja života. Akutno oblik bolesti u proseku traje do šest nedelja. Akutni faza može preći u subakutni ili hronični fazu bolesti, i naziva se i egzacerbacija bolesti (lat. egsacerbatio-погоршање).

Subakutna bolest

Ovaj oblik bolesti traje do 6 meseci

Hronična bolest

Ovaj oblik bolesti počinje postepeno i traje više meseci a kod nekih bolesnika i doživotno. U ovoj fazi može nastati i pojava prividnog izlečenja (remisija bolesti (lat. remissio-потискивање). Ponovno ispoljavanje bolesti posle prividnog izlečenja (remisije) naziva se recidiv ili povratak (lat. recidivum-повратак)

Pogoršanje bolesti

Neka bolest pre konačnog izlečenja može ispoljiti znake i simptome pogoršanja, i to su najčešće nove bolesti. Pogoršanja bolesti se nazivaju i komplikacije bolesti (lat. complicatio - појава друге болести у току постојеће болести). Pogoršanje bolesti otežava dalji tok lečenja i ishod bolesti i veoma često su fatalne (smrtne).

Završetak bolesti

Bolest se može različito završiti; potpunim ozdravljenjem, invaliditetom i smrtnim ishodom.

Glavni članak: Završetak bolesti

Vidi još

• Bolest
• Znaci bolesti
• Simptomi bolesti

Literatura

• Ivković-Lazar T, Kovač T, Lepšanović L, Pejin D, Popović K, Tabori Đ, Tepavčević P, Trifunović S, Živanović M: Praktikum fizičke dijagnostike sa osnovama interne propedevtike, Novi Sad . 2001. ISBN 978-86-7197-173-7.
• Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
• Antić R. Osnovi interne propedevtike, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.